Отворите главни мени

Валпово је град у Републици Хрватској у Осјечко-барањској жупанији. Према резултатима пописа из 2011. у граду је живело 11.563 становника, а у самом насељу је живело 7.406 становника.[1]

Валпово
Centar Valpova.JPG

Грб
Грб
Административни подаци
Држава Хрватска
ЖупанијаОсјечко-барањска
Становништво
Становништво
 — 2011.7.406
 — густина51,79 ст./km2
Агломерација (2011.)11.563
Географске карактеристике
Координате45°39′32″ СГШ; 18°24′56″ ИГД / 45.65901690819821° СГШ; 18.415552847026944° ИГД / 45.65901690819821; 18.415552847026944Координате: 45°39′32″ СГШ; 18°24′56″ ИГД / 45.65901690819821° СГШ; 18.415552847026944° ИГД / 45.65901690819821; 18.415552847026944
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Површина143 км2
Валпово на мапи Хрватске
Валпово
Валпово
Валпово на мапи Хрватске
Остали подаци
ГрадоначелникЛеон Жуљ
Поштански број31550

ГеографијаУреди

Валпово се налази на надморској висини од 91 m.

ИсторијаУреди

 
Градска тврђава

Турци (исламска војска са акинџијама) су 1521. године опустошили Валпово.[2] Када је у пролеће 1843. године турски султан поново кренуо на Угарску, у први мах је освојио Валпово.

У Валпову је имао посед половином 19. века Барон Прандау (Брандау). Путописац и књижевник Јоаким Вујић (са пратиоцем) је приликом путовања по српским крајевима стигао око 1820. године у Валпово. Проценио је да ту у лепом месту на реци Драви, има око 500 домова са 6.000 становника. Посетили су врло лепо уређен "стари град" близу Валпова, који је припадао Барону Брандау. Уживали су три дана гостопримство Бароново. За то време решавала се судбина имања Бароновог "Инкеје", при чемо је решено да Брандау плаћа за њега сваке године 10.000 ф., док се не намири износ од 100.000 ф.[3] Валповски град у којем је живео Барон је у периоду између два светска рата био оправљен.[4]

Када је одбор за постхумно објављивање Вукових дела објавио проглас јавности, Барон Прандау је приложио 100 ф. прилога.[5]

У Валпову је средином 19. века одржаван годишњи вашар само о Св. Ивану.[6] Формиран је у лето 1850. године срески суд у Валпову.

Из Валпова потиче Матија Петар Катанчић (1750-1825), Фрањевац и професор Пештанског универзитета, "на латинском и српском језику објавио је преко 30 дела".[7] Валпово је у 19. веку трговиште, које припада подручју "Шокадији".

Територијална организацијаУреди

До пописа становништва из 1991. године, постојала је велика општина Валпово, која се простирала на површини од 360 km², а по истом попису је имала 33.108 становника, распоређених у 27 насељених места. После успостављања нове територијалне организације у Хрватској, подручје бивше општине Валпово подељено је на Градове (градска подручја): Белишће и Валпово и општине: Бизовац и Петријевци.

СтановништвоУреди

Град / општина 1991. 2001.
Белишће 12.456 11.786
Бизовац 5.073 4.979
Валпово 12.607 12.327
Петријевци 2.972 3.068
Укупно 33.108 32.160

Попис 1991.Уреди

По попису становништва из 1991. године, општина Валпово је имала 33.108 становника, распоређених у 27 насељених места.

укупно: 33.108

Валпово (насељено место), попис 1991.Уреди

На попису становништва 1991. године, насељено место Валпово је имало 8.205 становника, следећег националног састава:

Попис 1991.‍
Хрвати
  
7.347 89,54 %
Срби
  
317 3,86 %
Југословени
  
172 2,09 %
Албанци
  
21 0,25 %
Мађари
  
21 0,25 %
Црногорци
  
16 0,19 %
Роми
  
11 0,13 %
Румуни
  
11 0,13 %
Немци
  
9 0,10 %
Македонци
  
8 0,09 %
Словенци
  
8 0,09 %
Муслимани
  
7 0,08 %
Словаци
  
3 0,03 %
Украјинци
  
3 0,03 %
Чеси
  
3 0,03 %
Бугари
  
1 0,01 %
неопредељени
  
102 1,24 %
регион. опр.
  
11 0,13 %
непознато
  
134 1,63 %
укупно: 8.205

КултураУреди

Сваке године у јуну, у Валпову се одржава културна манифестација „Валповачко љето“, где наступају домаће и стране фолклорне групе.

РеференцеУреди

  1. ^ „Попис становништва 2011.”. Државни завод за статистику РХ. Приступљено 10. 3. 2017. 
  2. ^ "Београдске општинске новине", Београд 1932.
  3. ^ Јоаким Вујић: "Животоописаније...", Карлдштат (Карловац) 1833.
  4. ^ "Правда", Београд 1939.
  5. ^ Вук Ст. Караџић: "Немачко-српски рјечник", Беч 1872.
  6. ^ "Сербска пчела", Будим 1833.
  7. ^ Јован Суботић: "Цветник србске словесности...", Беч 1853.

Спољашње везеУреди

ЛитератураУреди

  • Gelo, Jakov (1998). Narodnosni i vjerski sastav stanovništva Hrvatske, 1880-1991: po naseljima. Zagreb: Državni zavod za statistiku Republike Hrvatske. ISBN 978-953-6667-07-9.