Оточац
Оточац је град у Хрватској, у Личко-сењској жупанији, Република Хрватска.
| Оточац | |
|---|---|
_-_centar.JPG) центар Оточца | |
| Административни подаци | |
| Држава |  Хрватска |
| Жупанија | Личко-сењска |
| Становништво | |
| Становништво | |
| — 2011. | 4.240 |
| — густина | 7,5 ст./km2 |
| Агломерација (2011.) | 9.778 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 44° 52′ 09″ С; 15° 14′ 07″ И / 44.86921° С; 15.23516° И |
| Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
| Површина | 565,30 km2 |
  Оточац Оточац на карти Хрватске | |
| Остали подаци | |
| Градоначелник | Стјепан Костелац (независни) |
| Поштански број | 53220 |
| Позивни број | +385 53 |
| Регистарска ознака | GS |
Географија
уреди
Налази се у сјеверозападној Лици, у Гацкој долини, кроз коју протиче ријека Гацка смјештена између Велебита и Мале Капеле. Латински назив за Оточац је Bivium.[1]
Насељена мјеста
уредиГраду Оточцу припадају сљедећа насељена мјеста: Брлог, Брлошка Дубрава, Главаце, Горићи, Дабар, Дољани, Дренов Кланац, Компоље, Кутерево, Липовље, Личко Лешће, Оточац, Подум, Понори, Прозор, Рамљани, Синац, Старо Село, Хрватско Поље, Човићи, Швица, Шкаре. Површина града Оточца износи 565,30 km².
Историја
уредиПренумерант Видаковићеве позоришне игре био је 1817. године у месту, трговац Никола Боројевић.[2] Његов брат Атанасије (1801–1844) такође се бавио трговином у месту. Никола који се интензивно бавио писањем, пре свега поезије, је објавио песму посвећену свом брату 1844. у "Србском народном листу".[3]
У Оточцу је августа 1926. године откривен споменик српском краљу Петру I Карађорђевићу. Био је то први споменик у Лици посвећен српском владару, а подигли су га својим прилозима грађани и чланови Југословенског Сокола, на челу са адвокатом др Бранковићем. Попрсје краљево је постављено на главном тргу, на месту где је за време Аустроугарске била пирамида са Хабзбуршким орлом. Споменик на којем стари краљ представљен у генералској униформи са пелерином, и једном руком ослоњен на југословенски грб, је израдио познати вајар Јозо Туркаљ. Краљ војник је држао грб државе коју је створио.[4]
Други свјетски рат
уредиОвај одељак можда захтева чишћење и/или прерађивање како би се задовољили стандарди квалитета Википедије. |
У Оточцу "наоружане групе људи нападају домове мирних и ненаоружаних Срба, сељака и грађана, отимају животне намирнице и стоку, злостављају и вређају Србе и све што је српско на сваком кораку. Убијају на најсвирепији начин, одводе у затвор потпуно невине људе без икакве кривице, само зато што су Срби".[5]
У оточком срезу опљачкане су све цркве и друге знаменитости и старине још у августу 1941. године. На челу оних који су извршили тај задатак био је усташки изасланик из Загреба др. Бах, који је све ствари однео у Загреб.[6]
Јединице 4. југословенске армије су ослободиле Оточац 6. априла 1945. током Личко-приморске операције.
Култура
уредиПарохија
уредиУ Оточцу је сједиште истоимене парохије Српске православне цркве. Парохија Оточац припада Архијерејском намјесништву личком у саставу Епархије Горњокарловачке.[7] У Оточцу се налази храм Српске православне цркве Светог великомученика Георгија саграђен 1863. године, а обновљен 1971. године и капела Светог оца Николаја.[7]
Становништво
уредиНасеље
уредиПрема попису из 1991. године, насеље Оточац је имало 5.404 становника, међу којима је било 1.259 Срба, 3.819 Хрвата и 93 Југословена. Према попису становништва из 2001. године, Оточац је имао 4.354 становника.[8] Оточац је према попису становништва из 2011. године, имао 4.240 становника.[9]
Попис 1991.
уредиНа попису становништва 1991. године, насељено место Оточац је имало 5.404 становника, следећег националног састава:
Општина
уредиПо попису становништва из 2001. године у граду Оточцу живи 10.411 становника. Од тога:
Оточац се као и остатак Лике већ дуже суочава са проблемима старења и депопулације. По попису становништва из 1991. године, велика предратна општина Оточац имала је 24.992 становника, а национални састав био је следећи:
- Хрвати — 16.355 (65,44%)
- Срби — 7.781 (31,13%)
- остали — 856 (3,43%)
Попис 2011.
уредиНа попису становништва 2011. године, град Оточац је имао 9.778 становника, следећег националног састава:
Познате личности
уреди- Никола Боројевић, српски пјесник
- Иван Ивана Рукавина, народни херој Југославије
- Илија Стојановић, српски научник, стручњак за телекомуникације
- Божидар Маљковић, српски кошаркашки тренер
Референце
уреди- ^ „Оточац”. Тромеђа. Архивирано из оригинала 4. 3. 2016. г. Приступљено 18. 6. 2012.
- ^ Милован Видаковић: "Љубомир у Елисијуму или Светозар и Драгиња...", Будим 1817. године
- ^ "Србски народни лист", Будим 1844. године
- ^ "Политика", Београд 1926. године
- ^ Највећи злочини садашњице: патње и страдање српског народа у Независној Држави Хрватској од 1941-1945, Др. Драгослав Страњаковић, Горњи Милановац, Дечје новине (1991), стр. 75
- ^ Највећи злочини садашњице: патње и страдање српског народа у Независној Држави Хрватској од 1941-1945, Др. Драгослав Страњаковић, Горњи Милановац, Дечје новине (1991), стр. 102
- ^ а б „Архијерејско намјесништво личко: Парохија Оточац”. Српска православна црква: Епархија горњокарловачка. Приступљено 18. 9. 2012.
- ^ Попис становништва 2001. Архивирано на сајту Wayback Machine (14. фебруар 2011), Приступљено 17. 4. 2013.
- ^ „Попис становништва 2011.”. Државни завод за статистику РХ. 2011. Архивирано из оригинала 15. 11. 2013. г. Приступљено 19. 4. 2013.
Литература
уреди- Gelo, Jakov (1998). Narodnosni i vjerski sastav stanovništva Hrvatske, 1880-1991: po naseljima. Zagreb: Državni zavod za statistiku Republike Hrvatske. ISBN 978-953-6667-07-9.
Спољашње везе
уреди- Службене странице града (језик: хрватски)
- Туристичка заједница града (језик: хрватски)
- Гацка д. о. о. друштво за заштиту и управљање ријеком Гацком (језик: хрватски)
