Велебит
Велебит или Велебитски масив је најдужа (145 km) планина у Републици Хрватској, ширине од 10 до 30 km. Површина му је око 2200 km2, а највиши врх Вагански врх је висок 1.757 m.[1] Припада Динарским планинама.
Велебит | |
---|---|
Географске карактеристике | |
Највиша тачка | Вагански врх |
Ндм. висина | 1.757 m |
Координате | 44° 30′ 04″ С; 15° 13′ 26″ И / 44.501° С; 15.224° И 44° 30′ 04″ С; 15° 13′ 26″ И / 44.501° С; 15.224° И |
Географија | |
Државе | Хрватска |
Масив | Динарске планине |
Пружа се уздуж Велебитског канала, дијела Јадранског мора, од пријевоја Вратник изнад Сења на сјеверозападу до кањона ријеке Зрмање на југоистоку. С копнене стране га окружују Гацко, Личко и Грачачко поље с ријекама Гацком, Ликом и Отучом.
У литератури је уобичајено да се Велебит дијели на:
- Сјеверни Велебит, започиње на пријевоју Вратник и завршава на пријевоју изнад приморског насеља Јабланац. Дужине је око 30 km, а највеће ширине до 30 km.
- Средњи Велебит, завршава на пријевоју Башке Оштарије преко којег води пут Карлобаг-Госпић. Дужине је око 24 km, а највеће ширине до 20 km.
- Јужни Велебит, завршава на пријевоју Мали Алан, на старом путу која спаја Обровац и Ловинац. Дужине је око 46 km, а најмање ширине око 10 km.
- Југоисточни Велебит, започиње на истом пријевоју, а завршава уз кањон ријеке Зрмање. Дужине је око 40 km.
Таква подјела се заснива на географским, морфолошким, рељефним и биолошким посебностима појединих велебитских дијелова. Линије подјеле иду дуж пријевоја, преко којих путеви спајају унутрашњост с приобаљем.
Цијело подручје планине заштићено је као парк природе, а Сјеверни Велебит и Пакленица су проглашени националним парковима. Унутар НП Сјеверни Велебит налази се и посебно заштићени строги резерват Хајдучки и Рожански кукови.
Најпознатија биљна ендемска врста је велебитска дегенија (Дегениа велебитица) из породице крсташица, приказана на наличју новчића од 50 липа (први ју је описао и класификовао ботаничар Арпад Деген и по њему је добила име). На Велебиту се налазе и најдубљи спелеолошки објекти у Хрватској: тродијелна „Лукина јама“ дубока је 1.392 m (од висине 1.436 m до дубине од 81 m n/m), а „Словачка јама“ 1.320 m.
За планинаре је на Велебиту уређено много маркираних стаза и путева, који уздужно и попречно повезују околна мјеста и планинарске домове на планини. По својој посебности, уређености и посјећености нужно је споменути Премужићеву стазу која је грађена између два свјетска рата, а повезује Планинарски дом Завижан, преко Великог Алана с Оштаријским вратима; тј. пролази уздужно Сјеверним и Средњим Велебитом.
За Велебит се веже позната народна пјесма Вила Велебита.
Планина представља значајну препреку у комуникацији сјеверне и јужне Хрватске. Уз Вратник (698 m), најважнији пријевоји преко којих су саграђени путеви су Оштаријска врата (928 m) између Госпића и Карлобага и Презид (766 m) између Грачаца и Обровца. Савремена путна веза кроз Велебит остварена је тек 2003. отварањем тунела Свети Рок. Уз обалу подно Велебита пролази Јадранска магистрала која је на том дијелу позната по великом броју завоја и честом затварању због буре током зиме.
Види још
уредиРеференце
уредиЛитература
уреди- Мала енциклопедија Просвета (3 изд.). Београд: Просвета. 1985. ISBN 978-86-07-00001-2. Недостаје или је празан параметар
|title=
(помоћ) - Марковић, Јован Ђ. (1990). Енциклопедијски географски лексикон Југославије. Сарајево: Свјетлост. ISBN 978-86-01-02651-3.