Ловинац
Ловинац је насељено мјесто у Лици и средиште истоимене општине, у Личко-сењској жупанији, Република Хрватска.
Ловинац | |
|---|---|
 Ловинац | |
| Административни подаци | |
| Држава | Хрватска |
| Жупанија | Личко-сењска |
| Општина | Ловинац |
| Област | Лика |
| Становништво | |
| — 2011. |  257 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 44° 23′ 27″ С; 15° 41′ 12″ И / 44.39077° С; 15.68655° И |
| Временска зона | UTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST) |
| Апс. висина | 581 m |
  Ловинац Ловинац на карти Хрватске | |
 Ловинац Ловинац на карти Личко-сењске жупаније | |
| Остали подаци | |
| Поштански број | 53244 Ловинац |
| Позивни број | +385 53 |
| Регистарска ознака | GS |
| Веб-сајт | www |
Географија
уредиЛовинац се налази 20 км сјеверозападно од Грачаца и 35 км југоисточно од Госпића. Место се налази на главној прузи и има жељезничку станицу.
Историја
уредиЛовинац се својим именом појављује већ у 14. вијеку када се у литератури спомиње племићка породица Ловинчић која је, на данашњем подручју Светог Рока, имала утврђени град Ловинац (Lovynecz).[1]
Изнад самог мјеста Ловинац су рушевине средњовјековног града Ловинца а има и налаза из римског доба. У средњем вијеку Ловинац су посједовали племићи Ловинчићи. Од почетка 16. вијека припадао је бану Ивану Карловићу. Турци га освајају око 1522. године. Након изгона Турака 1689. насељава га буњевачко становништво.[1]
Насеља су се формирала углавном током 18. вијека када се стабилизовала насељеност. Већина данашњих насеља налази се у близини некадашњих средњовјековних градина.[1]
Манојло Грбић у "Карловачком владичанству", 1.књига, на стр. 246 наводи: Године 1701. пошаљу из Граца у Лику грофа Антона Коронинија и барона Фридриха Рамшисла, као коморске комесаре, да проведу нову управу. Ови људи, не познавајући ни народа ни народног језика својом неспретношћу и надутошћу, раздраже Бунијевце у Ловињцу, те ови скоче на повјеренике и на њихову пратњу, а повјереници даду се у бијег. Бунијевци натисну за њима, стигну их у Рибнику код Госпића и то у цркви, гдје оба именована повјереника закољу на самоме олтару. Сењски бискуп, Мартин Брајовић, буде одређен, да умири народ и да пронађе кривце. Бискуп оде у Лику, па ни пет ни шест, него обијди митрополита Атанасија, да је он кумовао овој буни, па предложи да се владици забрани за свагда долазити...
Мештани Ловинца су 1895. и 1896. године помогли Фонд "Св. Саве" са прилогом. Били су то: поп Михајло Медаковић, Нико Омчикус поштар, Ђуро Мишчевић трговац, Милева Медаковић попадија и Ана Узелац супруга чиновника.[2] Читаоци претплатници и помагачи листа "Српско коло" из Загреба, били су 1905. године: трговац Мишчевић и поједини чланови тамошње "Народне дионичке штедионице".
Дугогодишњи поштар Омчикус се јавља и као поседник, а трговац Мишчевић изабран је 1910. године за посланика на српском црквено-народном сабору у Карловцима. Они су били покретачи акције у јавности да се у Ловинцу подигне прва српска православна црква. До тада су морали ићи у Кик или Плочу.[3]
На првим парламентарним изборима у Краљевини СХС 1920. године у Ловинцу су тријумфовали Хрвати Радићевци. Резултат је био следећи: Хрватска сељачка странка - Стјепана Радића 367 гласова, радикали 44, демократе 35 а КПЈ - само 34 освојена гласа.[4]
Ловинац се од распада Југославије до августа 1995. године налазио у Републици Српској Крајини. До територијалне реорганизације у Хрватској насеље се налазило у саставу бивше велике општине Грачац.
Становништво
уредиПрема попису становништва из 2001. године, насеље Ловинац је имало 288 становника.[5] Према попису из 2011. године, насеље Ловинац је имао 257 становника.[6]
| Демографија[7] | ||
|---|---|---|
| Година | Становника | |
| 1948. | 929 | |
| 1953. | 954 | |
| 1961. | 869 | |
| 1971. | 869 | |
| 1981. | 640 | |
| 1991. | 533 | |
| 2001. | 288 | |
| 2011. | 257 | |
Попис 1991.
уредиНа попису становништва 1991. године, насељено место Ловинац је имало 533 становника, следећег националног састава:
Извори
уреди- ^ а б в „Ловиначки крај”. Географија Хрватске. 2006. Архивирано из оригинала 16. 07. 2012. г. Приступљено 19. 6. 2012.
- ^ "Српски сион", Карловци 1896. године
- ^ "Српско коло", Загреб 1910. године
- ^ "Оравда", Београд 1920. године
- ^ Попис становништва 2001. Архивирано на сајту Wayback Machine (28. јануар 2012), Приступљено 11. 4. 2013.
- ^ „Попис становништва 2011.”. Државни завод за статистику РХ. 2011. Архивирано из оригинала 15. 11. 2013. г. Приступљено 14. 4. 2013.
- ^ Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ: Попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.
