Грачац
Грачац је градић и седиште истоимене општине у пространој удолини у јужној Лици, Република Хрватска.
Грачац | |
|---|---|
 Табла на улазу у Грачац | |
| Административни подаци | |
| Држава | Хрватска |
| Жупанија | Задарска |
| Општина | Грачац |
| Област | Лика |
| Становништво | |
| — 2011. |  3.063 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 44° 17′ 56″ С; 15° 50′ 48″ И / 44.2988818° С; 15.8467113° И |
| Временска зона | UTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST) |
| Апс. висина | 562 m |
  Грачац Грачац на карти Хрватске | |
 Грачац Грачац на карти Задарске жупаније | |
| Остали подаци | |
| Поштански број | 23440 |
| Позивни број | +385 23 |
| Регистарска ознака | ZD |
Географија уреди
Лежи на надморској висини од 562 м. Развио се у средишњем делу у Грачачког поља, око доњег тока Отуче и кречњачког узвишења (Градина 618 м) на раскрсници путева од Госпића према Книну и Крбаве према Далмацији. Од Далмације је одвојен високим масивом Велебита, преко чијег превоја Презид пролази пут Грачац – Обровац. У близини су чувене Церовачке пећине. Кроз Грачац протиче река Отуча.
Грачац је удаљен од Госпића око 50 км, Удбине 34 км, Обровца 24 км, од Книна 54 км и од Задра 54 км.
Историја уреди
На подручју Грачаца налазила се средњовјековна жупа Отуча. Данашње насеље Грачац јаче се развија у доба Војне крајине, посебно након изградње пута Госпић – Грачац – Книн 1789. године. Важност Грачаца у саобраћајном смислу је још више порасла након отварања Личке пруге 1925. године.
Грачац се од распада Југославије до августа 1995. године налазио у Републици Српској Крајини. Током агресије на РСК, 5. августа 1995. године хрватска војска заузела је Грачац протеравајући већинско српско становништво у граду и околини. Место су потом населиле хрватске избјеглице, већином са подручја Средње Босне. Мањи број углавном старијих Срба се до данас вратио на своја огњишта.
Култура уреди
У Грачацу је сједиште истоимене парохије Српске православне цркве. Парохија Грачац припада Архијерејском намјесништву личком у саставу Епархије Горњокарловачке а чине је Грачац, Томингај, Кијани, Дерингај, Омсица, Граб, Вучипоље, Враца и Главица.[1] У Грачацу се налази Црква Вазнесења Господњег, храм Српске православне цркве саграђен 1874. године, који је страдао у Другом свјетском рату. Поп Николај Мандић је најзаслужнији што је држава (али и бројни приложници) финансијски помогла подизање православне цркве у Грачацу, а уз њега и свештеничког дома и школске зграде, вредне 100.000 ф.[2] Та богомоља је била срушена до темеља 1954. године, али је касније обновљена, као и српска православна Капела Светог Марка саграђена на Велебиту 1863. године, а страдала у Другом свјетском рату.[1] У Грачацу постоје и двије римокатоличке цркве, Жупна црква Св. Јурја саграђена 1715. године и нова црква Св. Ивана Крститеља.[3]
Становништво уреди
Према попису становништва из 2001. године, Грачац је имао 2.689 становника.[4] Према попису становништва из 2011. године, насеље Грачац је имало 3.063 становника.[5]
Попис 1991. уреди
На попису становништва 1991. године, насељено место Грачац је имало 4.101 становника, следећег националног састава:
Ранији пописи уреди
| Националност[6] | 1981. | 1971. | 1961. |
| Срби | 3.116 | 2.864 | 2.600 |
| Југословени | 496 | 78 | 5 |
| Хрвати | 62 | 113 | 200 |
| Црногорци | 6 | 11 | 5 |
| Албанци | 8 | 6 | |
| Словенци | 3 | 5 | 7 |
| Муслимани | 7 | 2 | |
| Македонци | 1 | 4 | |
| Мађари | 1 | 2 | |
| остали и непознато | 21 | 64 | 6 |
| Укупно | 3.713 | 3.144 | 2.829 |
| Демографија[6] | ||
|---|---|---|
| Година | Становника | |
| 1961. | 2.829 | |
| 1971. | 3.144 | |
| 1981. | 3.713 | |
| 1991. | 4.101 | |
| 2001. | 2.689 | |
| 2011. | 3.063 | |
Знамените личности уреди
- Георгина Тесла, мајка Николе Тесле
- Ђоко Вјештица, српски новинар
- Петар Шкундрић, српски политичар и бивши министар у Влади Републике Србије
- Данило Станисављевић, четнички војвода и један од вођа устанка Срба у Лици
- Ђуро Дробац, учесник Народноослободилачке борбе
Види још уреди
Референце уреди
- ^ а б „Архијерејско намјесништво личко: Парохија Грачац”. Српска православна црква: Епархија горњокарловачка. Приступљено 19. 9. 2012.
- ^ "Босанско-херцеговачки источник", Сарајево 1892. године
- ^ „Gračac - povijest župe” (на језику: хрватски). Franjevačka provincija Presvetog Otkupitelja.
- ^ „Попис становништва 2001.”. Државни завод за статистику РХ. Приступљено 21. 3. 2012.
- ^ „Попис становништва 2011.”. Државни завод за статистику РХ. 2011. Архивирано из оригинала 4. 7. 2011. г. Приступљено 17. 4. 2013.
- ^ а б Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ: Попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.
Литература уреди
- Gelo, Jakov (1998). Narodnosni i vjerski sastav stanovništva Hrvatske, 1880-1991: po naseljima. Zagreb: Državni zavod za statistiku Republike Hrvatske. ISBN 978-953-6667-07-9.
Спољашње везе уреди
- Тромеђа: Грачац Архивирано на сајту Wayback Machine (13. март 2016) (језик: српски)
