Грачац (Лика)

За другу употребу, погледајте страницу Грачац.

Грачац је градић и седиште истоимене општине у пространој удолини у јужној Лици, Република Хрватска.

Грачац
Табла на улазу у Грачац
Административни подаци
Држава	Хрватска
Област	Лика
Жупанија	Задарска
Општина	Општина Грачац
Становништво
— (2011)	3.063
Географске карактеристике
Координате	44°17′56″ СГШ; 15°50′48″ ИГД
Временска зона	UTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST)
Ндм. висина	557 м
Грачац
Грачац Грачац на мапи Задарске жупаније
Остали подаци
Поштански број	23440
Позивни број	+385 (0)23

Садржај

Географија

Лежи на надморској висини од 562 м. Развио се у средишњем делу у Грачачког поља, око доњег тока Отуче и кречњачког узвишења (Градине 618 м) на раскрсници путева од Госпића према Книну и Крбаве према Далмацији. Од Далмације је одвојен високим масивом Велебита, преко чијег превоја Презид пролази пут Грачац - Обровац. У близини су чувене Церовачке пећине. Кроз Грачац протиче река Отуча.

Грачац је удаљен од Госпића око 50 км, Удбине 34 км, Обровца 24 км, од Книна 54 км и од Задра 54 км.

Култура

Српска православна црква у Грачацу

У Грачацу је сједиште истоимене парохије Српске православне цркве. Парохија Грачац припада Архијерејском намјесништву личком у саставу Епархије Горњокарловачке а чине је Грачац, Томингај, Кијани, Дерингај, Омсица, Граб, Вучипоље, Враца и Главица. У Грачацу се налази храм Српске православне цркве Вазнесења Господњег саграђен 1874. године, који је страдао у Другом свјетском рату. Поп Николај Мандић је најзаслужнији што је држава (али и бројни приложници) финансијски помогла подизање православне цркве у Грачацу, а уз њега и свештеничког дома и школске зграде, вредне 100.000 ф. Та богомоља је била срушена до темеља 1954. године, као и српска православна капела Светог апостола и јеванђелисте Марка саграђена на Велебиту 1863. године, а страдала у Другом свјетском рату.

Историја

На подручју Грачаца налазила се средњовјековна жупа Отуча. Данашње насеље Грачац јаче се развија у доба Војне крајине, посебно након изградње пута Госпић-Грачац-Книн 1789. године. Важност Грачаца у саобраћајном смислу још је више порасла након отварања Личке пруге 1925. године.

Грачац се од распада Југославије до августа 1995. године налазио у Републици Српској Крајини. Током агресије на РСК, 5. августа 1995. године хрватска војска заузела је Грачац протеравајући већинско српско становништво у граду и околини. Место су потом населиле хрватске избјеглице, већином са подручја Средње Босне (из Какња, Травника, Зенице). Мањи број углавном старијих Срба се до данас вратио на своја огњишта.

Становништво

Главни чланак: Попис становништва у СФРЈ 1991: Грачац

Према попису становништва из 2001. године, Грачац је имао 2.689 становника. Према попису становништва из 2011. године, насеље Грачац је имало 3.063 становника.

Попис 1991.

На попису становништва 1991. године, насељено место Грачац је имало 4.101 становника, следећег националног састава:

Попис 1991.‍
Срби			3.906	95,24 %
Хрвати			61	1,48 %
Југословени			60	1,46 %
Муслимани			7	0,17 %
Македонци			4	0,09 %
Албанци			3	0,07 %
Црногорци (народ)|Црногорци			3	0,07 %
Немци			2	0,04 %
Јевреји			1	0,02 %
Словенци			1	0,02 %
неопредељени			5	0,12 %
непознато			48	1,17 %
укупно: 4.101

Ранији пописи

Националност	1981.	1971.	1961.
Срби	3.116	2.864	2.600
Југословени	496	78	5
Хрвати	62	113	200
Црногорци	6	11	5
Албанци	8	6
Словенци	3	5	7
Муслимани	7		2
Македонци		1	4
Мађари	1		2
остали и непознато	21	64	6
Укупно	3.713	3.144	2.829

Демографија
Година	Становника
1961.	2.829
1971.	3.144
1981.	3.713
1991.	4.101
2001.	2.689
2011.		3.063

Знемените личности

• Петар Шкундрић, српски политичар и бивши министар у Влади Републике Србије
• Георгина Тесла, мајка Николе Тесле
• Ђуро Дробац, подофицир Војске Краљевине Југославије

Види још

• Битка за Грачац (1943)
• Лика

Литература

• Gelo, Jakov (1998). Narodnosni i vjerski sastav stanovništva Hrvatske, 1880-1991: po naseljima. Zagreb: Državni zavod za statistiku Republike Hrvatske. ISBN 978-953-6667-07-9. 

Спољашње везе

• Тромеђа: Грачац (на језику: српски)