Отворите главни мени

Грачац је градић и седиште истоимене општине у пространој удолини у јужној Лици, Република Хрватска.

Грачац
Gračac 2009.jpg
Табла на улазу у Грачац
Административни подаци
Држава Хрватска
ОбластЛика
ЖупанијаЗадарска
ОпштинаОпштина Грачац
Становништво
 — (2011)Раст 3.063
Географске карактеристике
Координате44°17′56″ СГШ; 15°50′48″ ИГД / 44.298882° СГШ; 15.846627° ИГД / 44.298882; 15.846627Координате: 44°17′56″ СГШ; 15°50′48″ ИГД / 44.298882° СГШ; 15.846627° ИГД / 44.298882; 15.846627
Временска зонаUTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST)
Ндм. висина557 м
Грачац на мапи Хрватске
Грачац
Грачац
Грачац на мапи Хрватске
Грачац на мапи Задарске жупаније
Грачац
Грачац
Грачац на мапи Задарске жупаније
Остали подаци
Поштански број23440
Позивни број+385 (0)23

ГеографијаУреди

Лежи на надморској висини од 562 м. Развио се у средишњем делу у Грачачког поља, око доњег тока Отуче и кречњачког узвишења (Градина 618 м) на раскрсници путева од Госпића према Книну и Крбаве према Далмацији. Од Далмације је одвојен високим масивом Велебита, преко чијег превоја Презид пролази пут Грачац - Обровац. У близини су чувене Церовачке пећине. Кроз Грачац протиче река Отуча.

Грачац је удаљен од Госпића око 50 км, Удбине 34 км, Обровца 24 км, од Книна 54 км и од Задра 54 км.

КултураУреди

 
Српска православна црква у Грачацу

У Грачацу је сједиште истоимене парохије Српске православне цркве. Парохија Грачац припада Архијерејском намјесништву личком у саставу Епархије Горњокарловачке а чине је Грачац, Томингај, Кијани, Дерингај, Омсица, Граб, Вучипоље, Враца и Главица.[1] У Грачацу се налази храм Српске православне цркве Вазнесења Господњег саграђен 1874. године, који је страдао у Другом свјетском рату. Поп Николај Мандић је најзаслужнији што је држава (али и бројни приложници) финансијски помогла подизање православне цркве у Грачацу, а уз њега и свештеничког дома и школске зграде, вредне 100.000 ф.[2] Та богомоља је била срушена до темеља 1954. године, као и српска православна капела Светог апостола и јеванђелисте Марка саграђена на Велебиту 1863. године, а страдала у Другом свјетском рату.[1]

ИсторијаУреди

На подручју Грачаца налазила се средњовјековна жупа Отуча. Данашње насеље Грачац јаче се развија у доба Војне крајине, посебно након изградње пута Госпић-Грачац-Книн 1789. године. Важност Грачаца у саобраћајном смислу још је више порасла након отварања Личке пруге 1925. године.

Грачац се од распада Југославије до августа 1995. године налазио у Републици Српској Крајини. Током агресије на РСК, 5. августа 1995. године хрватска војска заузела је Грачац протеравајући већинско српско становништво у граду и околини. Место су потом населиле хрватске избјеглице, већином са подручја Средње Босне (из Какња, Травника, Зенице итд.). Мањи број углавном старијих Срба се до данас вратио на своја огњишта.

СтановништвоУреди

Према попису становништва из 2001. године, Грачац је имао 2.689 становника.[3] Према попису становништва из 2011. године, насеље Грачац је имало 3.063 становника.[4]

Попис 1991.Уреди

На попису становништва 1991. године, насељено место Грачац је имало 4.101 становника, следећег националног састава:

Попис 1991.‍
Срби
  
3.906 95,24 %
Хрвати
  
61 1,48 %
Југословени
  
60 1,46 %
Муслимани
  
7 0,17 %
Македонци
  
4 0,09 %
Албанци
  
3 0,07 %
Црногорци (народ)|Црногорци
  
3 0,07 %
Немци
  
2 0,04 %
Јевреји
  
1 0,02 %
Словенци
  
1 0,02 %
неопредељени
  
5 0,12 %
непознато
  
48 1,17 %
укупно: 4.101

Ранији пописиУреди

Националност[5] 1981. 1971. 1961.
Срби 3.116 2.864 2.600
Југословени 496 78 5
Хрвати 62 113 200
Црногорци 6 11 5
Албанци 8 6
Словенци 3 5 7
Муслимани 7 2
Македонци 1 4
Мађари 1 2
остали и непознато 21 64 6
Укупно 3.713 3.144 2.829
Демографија[5]
Година Становника
1961. 2.829
1971. 3.144
1981. 3.713
1991. 4.101
2001. 2.689
2011. 3.063

Знемените личностиУреди

Види јошУреди

РеференцеУреди

  1. 1,0 1,1 „Архијерејско намјесништво личко: Парохија Грачац”. Српска православна црква: Епархија горњокарловачка. Приступљено 19. 9. 2012. 
  2. ^ "Босанско-херцеговачки источник", Сарајево 1892. године
  3. ^ „Попис становништва 2001.”. Државни завод за статистику РХ. Приступљено 21. 3. 2012. 
  4. ^ „Попис становништва 2011.”. Државни завод за статистику РХ. 2011. Приступљено 17. 4. 2013. 
  5. 5,0 5,1 Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ: Попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.

ЛитератураУреди

  • Gelo, Jakov (1998). Narodnosni i vjerski sastav stanovništva Hrvatske, 1880-1991: po naseljima. Zagreb: Državni zavod za statistiku Republike Hrvatske. ISBN 978-953-6667-07-9. 

Спољашње везеУреди