Грачац (Лика)

Грачац
Грачац;
	Табла на улазу у Грачац
Административни подаци
Држава	Хрватска
Жупанија	Задарска
Општина	Грачац
Област	Лика
Становништво
— 2011.	3.063
Географске карактеристике
Координате	44° 17′ 56″ СГШ; 15° 50′ 48″ ИГД / 44.2988818° СГШ; 15.8467113° ИГД
Временска зона	UTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST)
Апс. висина	562 м
	Грачац Грачац на мапи Хрватске
	Грачац Грачац на мапи Задарске жупаније
Остали подаци
Поштански број	23440
Позивни број	+385 23
Регистарска ознака	ZD

Грачац је градић и седиште истоимене општине у пространој удолини у јужној Лици, Република Хрватска.

ГеографијаУреди

Лежи на надморској висини од 562 м. Развио се у средишњем делу у Грачачког поља, око доњег тока Отуче и кречњачког узвишења (Градина 618 м) на раскрсници путева од Госпића према Книну и Крбаве према Далмацији. Од Далмације је одвојен високим масивом Велебита, преко чијег превоја Презид пролази пут Грачац – Обровац. У близини су чувене Церовачке пећине. Кроз Грачац протиче река Отуча.

Грачац је удаљен од Госпића око 50 км, Удбине 34 км, Обровца 24 км, од Книна 54 км и од Задра 54 км.

ИсторијаУреди

На подручју Грачаца налазила се средњовјековна жупа Отуча. Данашње насеље Грачац јаче се развија у доба Војне крајине, посебно након изградње пута Госпић – Грачац – Книн 1789. године. Важност Грачаца у саобраћајном смислу је још више порасла након отварања Личке пруге 1925. године.

Грачац се од распада Југославије до августа 1995. године налазио у Републици Српској Крајини. Током агресије на РСК, 5. августа 1995. године хрватска војска заузела је Грачац протеравајући већинско српско становништво у граду и околини. Место су потом населиле хрватске избјеглице, већином са подручја Средње Босне. Мањи број углавном старијих Срба се до данас вратио на своја огњишта.

КултураУреди

Српска православна Црква Вазнесења Господњег у Грачацу

У Грачацу је сједиште истоимене парохије Српске православне цркве. Парохија Грачац припада Архијерејском намјесништву личком у саставу Епархије Горњокарловачке а чине је Грачац, Томингај, Кијани, Дерингај, Омсица, Граб, Вучипоље, Враца и Главица.^[1] У Грачацу се налази Црква Вазнесења Господњег, храм Српске православне цркве саграђен 1874. године, који је страдао у Другом свјетском рату. Поп Николај Мандић је најзаслужнији што је држава (али и бројни приложници) финансијски помогла подизање православне цркве у Грачацу, а уз њега и свештеничког дома и школске зграде, вредне 100.000 ф.^[2] Та богомоља је била срушена до темеља 1954. године, али је касније обновљена, као и српска православна капела Светог апостола и јеванђелисте Марка саграђена на Велебиту 1863. године, а страдала у Другом свјетском рату.^[1] У Грачацу постоје и двије римокатоличке цркве, Жупна црква Св. Јурја саграђена 1715. године и нова црква Св. Ивана Крститеља.^[3]

СтановништвоУреди

Према попису становништва из 2001. године, Грачац је имао 2.689 становника.^[4] Према попису становништва из 2011. године, насеље Грачац је имало 3.063 становника.^[5]

Попис 1991.Уреди

На попису становништва 1991. године, насељено место Грачац је имало 4.101 становника, следећег националног састава:

Попис 1991.‍

Срби	3.906	95,24%
Хрвати	61	1,48%
Југословени	60	1,46%
Муслимани	7	0,17%
Македонци	4	0,09%
Албанци	3	0,07%
Црногорци	3	0,07%
Немци	2	0,04%
Јевреји	1	0,02%
Словенци	1	0,02%
неопредељени	5	0,12%
непознато	48	1,17%
укупно: 4.101

Ранији пописиУреди

Националност^[6]	1981.	1971.	1961.
Срби	3.116	2.864	2.600
Југословени	496	78	5
Хрвати	62	113	200
Црногорци	6	11	5
Албанци	8	6
Словенци	3	5	7
Муслимани	7		2
Македонци		1	4
Мађари	1		2
остали и непознато	21	64	6
Укупно	3.713	3.144	2.829

Демографија^[6]
Година	Становника
1961.	2.829
1971.	3.144
1981.	3.713
1991.	4.101
2001.	2.689
2011.		3.063

Знемените личностиУреди

Георгина Тесла, мајка Николе Тесле
Ђоко Вјештица, српски новинар
Петар Шкундрић, српски политичар и бивши министар у Влади Републике Србије
Данило Станисављевић, четнички војвода и један од вођа устанка Срба у Лици
Ђуро Дробац, учесник Народноослободилачке борбе

Види јошУреди

РеференцеУреди

^ ^а ^б „Архијерејско намјесништво личко: Парохија Грачац”. Српска православна црква: Епархија горњокарловачка. Приступљено 19. 9. 2012.
^ "Босанско-херцеговачки источник", Сарајево 1892. године
^ „Gračac - povijest župe” (на језику: хрватски). Franjevačka provincija Presvetog Otkupitelja.
^ „Попис становништва 2001.”. Државни завод за статистику РХ. Приступљено 21. 3. 2012.
^ „Попис становништва 2011.”. Државни завод за статистику РХ. 2011. Архивирано из оригинала на датум 4. 7. 2011. Приступљено 17. 4. 2013.
^ ^а ^б Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ: Попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.

ЛитератураУреди

Gelo, Jakov (1998). Narodnosni i vjerski sastav stanovništva Hrvatske, 1880-1991: po naseljima. Zagreb: Državni zavod za statistiku Republike Hrvatske. ISBN 978-953-6667-07-9.

Спољашње везеУреди

Тромеђа: Грачац (језик: српски)

[Парохија_Грачац-1] а ^б „Архијерејско намјесништво личко: Парохија Грачац”. Српска православна црква: Епархија горњокарловачка. Приступљено 19. 9. 2012.

[2] "Босанско-херцеговачки источник", Сарајево 1892. године

[Gračac_-_povijest_župe-3] „Gračac - povijest župe” (на језику: хрватски). Franjevačka provincija Presvetog Otkupitelja.

[4] „Попис становништва 2001.”. Државни завод за статистику РХ. Приступљено 21. 3. 2012.

[5] „Попис становништва 2011.”. Државни завод за статистику РХ. 2011. Архивирано из оригинала на датум 4. 7. 2011. Приступљено 17. 4. 2013.

[Савезни_завод_за_статистику_СФРЈ-6] а ^б Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ: Попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]