Грачац (Лика)

Грачац
Грачац;
	Табла на улазу у Грачац
Административни подаци
Држава	Хрватска
Жупанија	Задарска
Општина	Грачац
Област	Лика
Становништво
— 2011.	3.063
Географске карактеристике
Координате	44°17′56″ СГШ; 15°50′48″ ИГД / 44.298882° СГШ; 15.846711° ИГДКоординате: 44°17′56″ СГШ; 15°50′48″ ИГД / 44.298882° СГШ; 15.846711° ИГД
Временска зона	UTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST)
Апс. висина	562 м
	Грачац Грачац на мапи Хрватске
	Грачац Грачац на мапи Задарске жупаније
Остали подаци
Поштански број	23440
Позивни број	+385 23
Регистарска ознака	ZD

Грачац је градић и седиште истоимене општине у пространој удолини у јужној Лици, Република Хрватска.

ГеографијаУреди

Лежи на надморској висини од 562 м. Развио се у средишњем делу у Грачачког поља, око доњег тока Отуче и кречњачког узвишења (Градина 618 м) на раскрсници путева од Госпића према Книну и Крбаве према Далмацији. Од Далмације је одвојен високим масивом Велебита, преко чијег превоја Презид пролази пут Грачац – Обровац. У близини су чувене Церовачке пећине. Кроз Грачац протиче река Отуча.

Грачац је удаљен од Госпића око 50 км, Удбине 34 км, Обровца 24 км, од Книна 54 км и од Задра 54 км.

КултураУреди

Српска православна Црква Вазнесења Господњег у Грачацу

У Грачацу је сједиште истоимене парохије Српске православне цркве. Парохија Грачац припада Архијерејском намјесништву личком у саставу Епархије Горњокарловачке а чине је Грачац, Томингај, Кијани, Дерингај, Омсица, Граб, Вучипоље, Враца и Главица.^[1] У Грачацу се налази Црква Вазнесења Господњег, храм Српске православне цркве саграђен 1874. године, који је страдао у Другом свјетском рату. Поп Николај Мандић је најзаслужнији што је држава (али и бројни приложници) финансијски помогла подизање православне цркве у Грачацу, а уз њега и свештеничког дома и школске зграде, вредне 100.000 ф.^[2] Та богомоља је била срушена до темеља 1954. године, али је касније обновљена, као и српска православна капела Светог апостола и јеванђелисте Марка саграђена на Велебиту 1863. године, а страдала у Другом свјетском рату.^[1] У Грачацу постоје и двије римокатоличке цркве, Жупна црква Св. Јурја саграђена 1715. године и нова црква Св. Ивана Крститеља.^[3]

ИсторијаУреди

На подручју Грачаца налазила се средњовјековна жупа Отуча. Данашње насеље Грачац јаче се развија у доба Војне крајине, посебно након изградње пута Госпић–Грачац–Книн 1789. године. Важност Грачаца у саобраћајном смислу још је више порасла након отварања Личке пруге 1925. године.

Грачац се од распада Југославије до августа 1995. године налазио у Републици Српској Крајини. Током агресије на РСК, 5. августа 1995. године хрватска војска заузела је Грачац протеравајући већинско српско становништво у граду и околини. Место су потом населиле хрватске избјеглице, већином са подручја Средње Босне. Мањи број углавном старијих Срба се до данас вратио на своја огњишта.

СтановништвоУреди

Према попису становништва из 2001. године, Грачац је имао 2.689 становника.^[4] Према попису становништва из 2011. године, насеље Грачац је имало 3.063 становника.^[5]

Попис 1991.Уреди

На попису становништва 1991. године, насељено место Грачац је имало 4.101 становника, следећег националног састава:

Попис 1991.‍

Срби	3.906	95,24 %
Хрвати	61	1,48 %
Југословени	60	1,46 %
Муслимани	7	0,17 %
Македонци	4	0,09 %
Албанци	3	0,07 %
Црногорци	3	0,07 %
Немци	2	0,04 %
Јевреји	1	0,02 %
Словенци	1	0,02 %
неопредељени	5	0,12 %
непознато	48	1,17 %
укупно: 4.101

Ранији пописиУреди

Националност^[6]	1981.	1971.	1961.
Срби	3.116	2.864	2.600
Југословени	496	78	5
Хрвати	62	113	200
Црногорци	6	11	5
Албанци	8	6
Словенци	3	5	7
Муслимани	7		2
Македонци		1	4
Мађари	1		2
остали и непознато	21	64	6
Укупно	3.713	3.144	2.829

Демографија^[6]
Година	Становника
1961.	2.829
1971.	3.144
1981.	3.713
1991.	4.101
2001.	2.689
2011.		3.063

Знемените личностиУреди

Георгина Тесла, мајка Николе Тесле
Ђоко Вјештица, српски новинар
Петар Шкундрић, српски политичар и бивши министар у Влади Републике Србије
Ђуро Дробац, учесник Народноослободилачке борбе

Види јошУреди

РеференцеУреди

^ ^а ^б „Архијерејско намјесништво личко: Парохија Грачац”. Српска православна црква: Епархија горњокарловачка. Приступљено 19. 9. 2012.
^ "Босанско-херцеговачки источник", Сарајево 1892. године
^ „Gračac - povijest župe” (на језику: хрватски). Franjevačka provincija Presvetog Otkupitelja.
^ „Попис становништва 2001.”. Државни завод за статистику РХ. Приступљено 21. 3. 2012.
^ „Попис становништва 2011.”. Државни завод за статистику РХ. 2011. Архивирано из оригинала на датум 04. 07. 2011. Приступљено 17. 4. 2013.
^ ^а ^б Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ: Попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.

ЛитератураУреди

Gelo, Jakov (1998). Narodnosni i vjerski sastav stanovništva Hrvatske, 1880-1991: po naseljima. Zagreb: Državni zavod za statistiku Republike Hrvatske. ISBN 978-953-6667-07-9.

Спољашње везеУреди

Тромеђа: Грачац (језик: српски)

[Парохија_Грачац-1] а ^б „Архијерејско намјесништво личко: Парохија Грачац”. Српска православна црква: Епархија горњокарловачка. Приступљено 19. 9. 2012.

[2] "Босанско-херцеговачки источник", Сарајево 1892. године

[Gračac_-_povijest_župe-3] „Gračac - povijest župe” (на језику: хрватски). Franjevačka provincija Presvetog Otkupitelja.

[4] „Попис становништва 2001.”. Државни завод за статистику РХ. Приступљено 21. 3. 2012.

[5] „Попис становништва 2011.”. Државни завод за статистику РХ. 2011. Архивирано из оригинала на датум 04. 07. 2011. Приступљено 17. 4. 2013.

[Савезни_завод_за_статистику_СФРЈ-6] а ^б Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ: Попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]