Удбина
Удбина је насељено место у Лици и седиште новоформиране општине, која је до рата припадала великој општини Кореница, Република Хрватска. Недалеко од њега се за време СФРЈ налазила велика војна база ЈНА.
Удбина | |
|---|---|
 | |
| Административни подаци | |
| Држава | Хрватска |
| Жупанија | Личко-сењска |
| Општина | Удбина |
| Област | Лика |
| Становништво | |
| — 2011. |  960 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 44° 31′ 53″ С; 15° 46′ 00″ И / 44.531322° С; 15.766713° И |
| Временска зона | UTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST) |
| Апс. висина | 828 m |
  Удбина Удбина на карти Хрватске | |
 Удбина Удбина на карти Личко-сењске жупаније | |
| Остали подаци | |
| Поштански број | 53234 Удбина |
| Позивни број | +385 53 |
| Регистарска ознака | GS |
| Веб-сајт | www |
Географија уреди
Налази се јужном рубу Крбавског поља. Лежи на око 830 метара апсолутне висине, 180 метара изнад поља. Велика је и важна друмска раскрсница према Госпићу, Кореници, Грачацу, Обровцу и Бихаћу.
Историја уреди
Удбина је у средњем веку била утврђено седиште (кастрм) Крбавске жупаније. Још раније названа је (civititas Coribavie) Крбавски град у којем је седио и крбавски бискуп. Под именом Удбина први пут се спомиње 1491. године. Крајем 15, века, кад се Турци почели све чешће проваљивати у ове крајеве, преко Удбине је водио један од њихових праваца надирања, који је полазио од Кључа, а завршавао се у Приморју. Око 10.000 турских војника из Босне, под босанским намесником, продрло је у јесен 1491. у доњу Крањску, ради пустошења. Враћајући се у Босну са богатим пленом и робљем, били су у октобру изненада нападнути код Врпила, данас близу Удбине, од хрватске војске под командом бана Ладислава Егерварија и кнезова Франкопана — Цетинских, Слуњских и Модрушких и Карла Гусића. У кратком боју Турцима су нанети тешки губици и ослобођено много робља. Испод града Удбине уз поток Крбаву други турски одред дочека ла је војска под командом бана Емерика Деренчина. Две године касније 9. септембра 1493, војска хрватског племства била је поражена у познатој Крбавској бици на Крбавском пољу код Удбине.
Турци су освојили Удбину 1527, оправили тврђаву и претворили је у јак ослонац даљим освајањима, према унутрашњости, а нарочито према Сењу. За време турске владавине Удбина је припадала Личком санџаку и била једна од 29 капетанија, којој су припадали Рибник, Бунић, Перушић и Плоча. У Удбини се 1577. налазила посада од 300 коњаника и 500 пешака, а град је био седиште капетана, кадије, а и више ага. Кад је у лето 1689. готово цела Лика била ослобођена, турске снаге из личких градова повукле су се у Удбину са намером да је одлучно бране. Опседнуте 3. јула од крајишких трупа под карловачким генералом — Хеберштајном, предале су се 21. јула, пошто су остале без воде и помоћи. Од тада Удбина постаје јако упориште у борби против Турака.
У Удбини је 29. маја 1938. године откривен споменик Краљу Александру, финансиран од исељеника из Америке.[1]
Удбина у НОР-у уреди
Крајем јула 1941. устанак у Лици обухватио је у удбински котар. Оружаном борбом је руководио Котарски комитет КПХ Удбине. Од мањих герилских одреда с подручја удбинског котара формиран је крајем децембра удбински батаљон Крбава, који је у априлу 1942. ушао у 2. лички НОПО, септембра у 9. бригаду Хрватске, а касније истог месеца у Трећу личку бригаду (Трећа личка пролетерска ударна бригада).
Саму Удбину, претворену у усташко и домобранско упориште, у којем су повремено боравиле и слабије италијанске снаге, ослободиле су личке јединице НОВ-а средином децембра 1942. и од тада је она, уз краће прекиде, остала слободна. Тако су почетком марта 1945. у место ушли делови немачке легионарске дивизије, али су већ 20. марта делови Четврте југословенске армије коначно ослободили Удбину, која је током рата била потпуно порушена.
Република Српска Крајина уреди
Удбина се од распада Југославије до августа 1995. године налазила у Републици Српској Крајини. Током агресије на РСК августа 1995. године хрватска војска заузела је Удбину, протерујући већинско српско становништво.
Становништво уреди
Удбина је према попису из 2011. године имала 960 становника.[2]
У месту постоји Српски културни центар.[3]
| година пописа | укупно | Срби | Хрвати | Југословени | остали |
|---|---|---|---|---|---|
| 2001. | 735 | 327 (44,50%) | 375 (51,00%) | 0 (0,0%) | 33 (4,49%) |
| Националност[4] | 1991. | 1981. | 1971. | 1961. |
| Срби | 934 | 608 | 469 | 416 |
| Југословени | 71 | 175 | 44 | |
| Хрвати | 73 | 35 | 87 | 77 |
| Муслимани | 51 | 23 | 54 | 24 |
| Албанци | 3 | 6 | ||
| Македонци | 3 | |||
| Црногорци | 1 | |||
| Мађари | 1 | |||
| остали и непознато | 33 | 12 | 13 | 1 |
| Укупно | 1.162 | 853 | 675 | 518 |
| Демографија[4] | ||
|---|---|---|
| Година | Становника | |
| 1961. | 518 | |
| 1971. | 675 | |
| 1981. | 853 | |
| 1991. | 1.162 | |
| 2001. | 735 | |
| 2011. | 960 | |
Према попису становништва из 1910. године Удбина је имала 1475 становника од чега 1237 говорника хрватског језика и 231 српског језика. Већина становништва су била католици 1244 док је православаца било 231.[5]
Попис 1991. уреди
На попису становништва 1991. године, насељено место Удбина је имало 1.162 становника, следећег националног састава:
Референце уреди
- ^ „"Време", 31. мај 1938.”. digitalna.nb.rs. Приступљено 29. 4. 2020.
- ^ „Попис становништва 2011.”. Државни завод за статистику РХ. 2011. Архивирано из оригинала 15. 11. 2013. г. Приступљено 15. 4. 2013.
- ^ „Српски културни центар отворен и у Книну”. Politika Online. Приступљено 2024-04-08.
- ^ а б Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ: Попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.
- ^ Књига: Попис становништва Краљевине Угарске/Краљевина Хрватска и Славонија, страна 659, Приступљено 27. 4. 2013.
Литература уреди
- В. Клајић, Грађа за топографију личко-крбавске жупаније у средњем веку, Вјесник Хрватског археолошког друштва Н. С., 1902.;
- В. Клајић, Повијест Хрвата IV, Загреб 1904.;
- Ђ. Сабо: Средовјечни градови у Хрватској и Славонији, Загреб 1920.;
- Х,. Крешевљаковић: Капетаније у Босни и Херцеговини, Сарајево 1954.;
- Е. Челебија: Путопис — одломци о југословенским земљама, I Сарајево 1957.;
- Ослободилачки рат народа Југославије, I и II Београд 1957—58.
- Дабић, Војин С. (2000). Војна крајина: Карловачки генералат (1530-1746). Београд: Свети архијерејски синод Српске православне цркве.
- Енциклопедија Југославије ЈЛЗ Загреб 1971, том 8, стр. 413-414
- Gelo, Jakov (1998). Narodnosni i vjerski sastav stanovništva Hrvatske, 1880-1991: po naseljima. Zagreb: Državni zavod za statistiku Republike Hrvatske. ISBN 978-953-6667-07-9.
Спољашње везе уреди
- Тромеђа: Удбина Архивирано на сајту Wayback Machine (4. март 2016) (језик: српски)
