Обровац
Обровац је градић у Хрватској, у Задарској жупанији. Према резултатима пописа становништва из 2011. године, Обровац је имао 996 становника, а укупно градско подручје је имало 4.323 становника.[1]
| Обровац | |
|---|---|
 Обровац | |
| Административни подаци | |
| Држава |  Хрватска |
| Жупанија | Задарска |
| Становништво | |
| Становништво | |
| — 2011. |  996 |
| Агломерација (2011.) |  4.323 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 44° 12′ 02″ С; 15° 40′ 53″ И / 44.20053° С; 15.68150° И |
| Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
  Обровац Обровац на карти Хрватске | |
| Остали подаци | |
| Градоначелник | Анте Жупан (ХДЗ) |
| Поштански број | 23450 |
| Позивни број | +385 23 |
| Регистарска ознака | ZD |
| Веб-сајт | |
| www.obrovac.hr | |
Географија уреди
Обровац се налази на реци Зрмањи, 12 км од њеног ушћа у море. Развио се на раскршћу путева подно планинских прелаза из Лике у Далмацију, као средиште Буковице. Његов саобраћајни значај је знатно опао изградњом ауто-пута Загреб – Сплит.
Насеља уреди
На подручју града Обровца налазе се следећа насеља: Жегар (Богатник, Каштел Жегарски, Комазеци, Надвода), Билишане, Голубић, Горњи Карин, Крупа, Крушево, Мушковци, Обровац и Зеленград.
Историја уреди
- 1337. — Први спомен Обровца у писаним исправама;
- 1527. — Обровац заузимају Турци;
- 1647. — Обровачку тврђаву и насеље подно ње заузимају и разарају Млечани под командом заповедника Фоскола;
- 1687. — Сердар Стојан Јанковић трајно протерује Турке из Обровца;
- 1838. — зидинама опасана варошица на реци Зрмањи, са 43 дома и 287 становника[2];
- 1848. — Обровачка општина, као прва међу далматинским општинама, упућује захтев Бану Јелачићу за сједињењем Далмације и Хрватске;
- Од 1991. до 1995. налазио се у Републици Српској Крајини. Током агресије на РСК, 5. августа 1995. године хрватска војска заузела је Обровац протерујући већинско српско становништво у граду и околини.
Привреда уреди
У доба Краљевине СХС становништво Обровца бавило се углавном трговином (вино, дрва, жито).[3] Постојала је и паробродска линија Сушак-Паг-Обровац.[3] Власти Социјалистичке републике Хрватске су јула 1970. године почеле изградњу фабрике глинице Јадрал у Обровцу, због налазишта боксита. Изградњу фабрике "Јадрал" суфинансирала је Немачка Демократска Република.[4] Фабрика која је требало да производи алуминијум је завршена 1977. године. Међутим, ова инвестиција је постала парадигма промашених инвестиција у СР Хрватској и СФРЈ. Фабрика глинице Јадрал је затворена већ 1981. године.[5]
- Елан — творница чамаца
- Реверзибилна хидроелектрана „Велебит“
Споменици и знаменитости уреди
- Манастир Крупа
- Утврђење хрватских племића Курјаковића у Обровцу
- Жупна црква Светог Јосипа у Обровцу
- Православна црква Свете Тројице у Обровцу
Образовање уреди
- Основна школа Обровац с подручним школама у Горњем Карину и Крушеву
- Средња школа Обровац
Становништво уреди
Према попису становништва из 2001. године, Обровац је имао 1.055 становника.
Град Обровац уреди
Број становника по пописима уреди
| година пописа | 2011. | 2001. | 1991. | 1981. | 1971. | 1961. | 1953. | 1948. | 1931. | 1921. | 1910. | 1900. | 1890. | 1880. | 1869. | 1857. |
| бр. становника | 4.323 | 3.387 | 9.069 | 9.576 | 10.321 | 10.185 | 9.696 | 9.116 | 10.092 | 9.027 | 9.814 | 8.751 | 7.408 | 7.207 | 6.814 | 6.186 |
- напомене:
Настао из старе општине Обровац. Од 1857. до 1931. садржи део података града Бенковца, а део података од 1880. до 1910. садржан је у граду Бенковцу.
Обровац (насељено место) уреди
Број становника по пописима уреди
| година пописа | 2011. | 2001. | 1991. | 1981. | 1971. | 1961. | 1953. | 1948. | 1931. | 1921. | 1910. | 1900. | 1890. | 1880. | 1869. | 1857. |
| бр. становника | 996 | 1.055 | 1.660 | 1.457 | 1.187 | 532 | 306 | 302 | 508 | 418 | 461 | 401 | 410 | 463 | 403 | 341 |
Попис 1991. уреди
На попису становништва 1991. године, насељено место Обровац је имало 1.660 становника, следећег националног састава:
Попис 2011. уреди
На попису становништва 2011. године у граду Обровцу, укупно је пописано 4.323 становника, следећег националног састава:
Познате личности уреди
- Обрад Зелић, српски стоматолог и професор Београдског универзитета
- Сергије Урукало, српски народни посланик и свештеник
Референце уреди
- ^ „Попис становништва 2011.”. Државни завод за статистику РХ. Приступљено 17. 4. 2013.
- ^ "Сербскиј народниј лист", Будим 1839. године
- ^ а б С. Станојевић, Народна енциклопедија СХС (Н-Р), Загреб 1928, стр. 170
- ^ Arhiv Slobodne Dalmacije - digitalni arhiv tiskanih izdanja Slobodne Dalmacije
- ^ Kako je Tvornica glinice Jadral umjesto uspjeha donijela propast Obrovcu, tamo niti jedan projekt više nije uspio, čak i sanacija bazena s lužinom! > Zadarski
Литература уреди
- Gelo, Jakov (1998). Narodnosni i vjerski sastav stanovništva Hrvatske, 1880-1991: po naseljima. Zagreb: Državni zavod za statistiku Republike Hrvatske.
- Десница, Бошко (1991). Стојан Јанковић и ускочка Далмација: Изабрани радови. Београд: Српска књижевна задруга.
- Јачов, Марко (1984). Венеција и Срби у Далмацији у XVIII веку. Београд: Историјски институт САНУ.[мртва веза]
- Јачов, Марко (1990). Срби у млетачко-турским ратовима у XVII веку. Земун: Свети архијерејски синод Српске православне цркве.
- Станојевић, Глигор (1970). Југословенске земље у млетачко-турским ратовима XVI-XVIII вијека. Београд: Историјски институт.
- ЦД-ром: „Насеља и становништво РХ од 1857—2001. године“, Издање Државног завода за статистику Републике Хрватске, Загреб, 2005.
Спољашње везе уреди
- Тромеђа: Обровац Архивирано на сајту Wayback Machine (4. март 2016)
- Путокази: Обровац (Бањалучка хроника 9. септембар 2018) на сајту Јутјуб
