Отворите главни мени

Обровац је градић у Хрватској, у Задарској жупанији. Према резултатима пописа из 2011. у граду је живело 4.323 становника, а у самом насељу 996 становника.[1]

Обровац
ObrovacHR1.JPG
Обровац
Административни подаци
Држава Хрватска
ЖупанијаЗадарска
Становништво
Становништво
 — 2011.Пад 996
Агломерација (2011.)Раст 4.323
Географске карактеристике
Координате44°12′03″ СГШ; 15°40′53″ ИГД / 44.20070° СГШ; 15.68149° ИГД / 44.20070; 15.68149Координате: 44°12′03″ СГШ; 15°40′53″ ИГД / 44.20070° СГШ; 15.68149° ИГД / 44.20070; 15.68149
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Обровац на мапи Хрватске
Обровац
Обровац
Обровац на мапи Хрватске
Остали подаци
ГрадоначелникАнте Жупан (ХДЗ)
Поштански број23450
Позивни број+385 23
Веб-сајт
www.obrovac.hr

ГеографијаУреди

 
Мост преко Зрмање

Обровац се налази на реци Зрмањи, 12 км од њеног ушћа у море. Развио се на раскршћу путева подно планинских прелаза из Лике у Далмацију, као средиште Буковице. Његов саобраћајни значај је знатно опао изградњом ауто–пута ЗагребСплит.

НасељаУреди

На подручју града Обровца налазе се следећа насеља: Жегар (Богатник, Каштел Жегарски, Комазеци, Надвода), Билишане, Голубић, Горњи Карин, Крупа, Крушево, Мушковци, Обровац и Зеленград.

ИсторијаУреди

  • 1337. — Први спомен Обровца у писаним исправама;
  • 1527. — Обровац заузимају Турци;
  • 1647. — Обровачку тврђаву и насеље подно ње заузимају и разарају Млечани под командом заповедника Фоскола;
  • 1687. — Сердар Стојан Јанковић трајно протерује Турке из Обровца;
  • 1838. — зидинама опасана варошица на реци Зрмањи, са 43 дома и 287 становника[2];
  • 1848. — Обровачка општина, као прва међу далматинским општинама, упућује захтев Бану Јелачићу за сједињењем Далмације и Хрватске;
  • Од 1991. до 1995. налазио се у Републици Српској Крајини. Током агресије на РСК, 5. августа 1995. године хрватска војска заузела је град протеравајући већинско српско становништво у граду и околини.

ПривредаУреди

У доба Краљевине СХС становништво Обровца бавило се углавном трговином (вино, дрва, жито).[3] Постојала је и паробродска линија Сушак-Паг-Обровац.[3] Власти Социјалистичке републике Хрватске су јула 1970. године почеле изградњу фабрике глинице Јадрал у Обровцу, због налазишта боксита. Изградњу фабрике "Јадрал" суфинансирала је Немачка Демократска Република.[4] Фабрика која је требало да производи алуминијум је завршена 1977. године. Међутим, ова инвестиција је постала парадигма промашених инвестиција у СР Хрватској и СФРЈ. Фабрика глинице Јадрал је затворена већ 1981. године.[5]

  • Елан — творница чамаца
  • Реверзибилна хидроелектрана „Велебит“

Споменици и знаменитостиУреди

  • Манастир Крупа
  • Утврђење хрватских племића Курјаковића у Обровцу
  • Жупна црква Светог Јосипа у Обровцу
  • Православна црква Свете Тројице у Обровцу

ОбразовањеУреди

  • Основна школа Обровац с подручним школама у Горњем Карину и Крушеву
  • Средња школа Обровац

СтановништвоУреди

Према попису из 2001. Обровац је имао 3.387 становника.

Град ОбровацУреди

Број становника по пописимаУреди

Националност[6] 2011. 2001. 1991. 1981. 1971. 1961. 1953. 1948. 1931. 1921. 1910. 1900. 1890. 1880. 1869. 1857.
бр. становника 4.323 3.387 9.069 9.576 10.321 10.185 9.696 9.116 10.092 9.027 9.814 8.751 7.408 7.207 6.814 6.186
  • напомене:

Настао из старе општине Обровац. Од 1857. до 1931. садржи део података града Бенковца, а део података од 1880. до 1910. садржан је у граду Бенковцу.

Обровац (насељено место)Уреди

Број становника по пописимаУреди

Националност[6] 2011. 2001. 1991. 1981. 1971. 1961. 1953. 1948. 1931. 1921. 1910. 1900. 1890. 1880. 1869. 1857.
бр. становника 996 1.055 1.660 1.457 1.187 532 306 302 508 418 461 401 410 463 403 341

Попис 1991.Уреди

На попису становништва 1991. године, насељено место Обровац је имало 1.660 становника, следећег националног састава:

Попис 1991.‍
Срби
  
1.253 75,48 %
Хрвати
  
285 17,16 %
Југословени
  
40 2,40 %
Албанци
  
15 0,90 %
Црногорци
  
13 0,78 %
Мађари
  
7 0,42 %
Муслимани
  
7 0,42 %
Македонци
  
5 0,30 %
Словенци
  
2 0,12 %
Чеси
  
1 0,06 %
остали
  
1 0,06 %
неопредељени
  
25 1,50 %
непознато
  
6 0,36 %
укупно: 1.660

Знамените личностиУреди

  • Обрад Зелић, српски стоматолог и професор Београдског универзитета

РеференцеУреди

  1. ^ „Попис становништва 2011.”. Државни завод за статистику РХ. Приступљено 17. 04. 2013. 
  2. ^ "Сербскиј народниј лист", Будим 1839. године
  3. 3,0 3,1 С. Станојевић, Народна енциклопедија СХС (Н-Р), Загреб 1928, стр. 170
  4. ^ http://arhiv.slobodnadalmacija.hr/pvpages/pvpages/viewPage/?pv_page_id=109073
  5. ^ https://zadarski.slobodnadalmacija.hr/4-kantuna/clanak/id/542486/kako-je-tvornica-glinice-jadral-umjesto-uspjeha-donijela-propast-obrovcu-tamo-niti-jedan-projekt-vise-nije-uspio-cak-i-sanacija-bazena-s-luzinom
  6. 6,0 6,1 Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ: Попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.

ИзвориУреди

  • ЦД-ром: „Насеља и становништво РХ од 1857—2001. године“, Издање Државног завода за статистику Републике Хрватске, Загреб, 2005.

ЛитератураУреди

Спољашње везеУреди