Манастир Крупа

манастир у сјеверној Далмацији, код Обровца у Хрватској.

Манастир Крупа се налази у сјеверној Далмацији, код Обровца у Хрватској. Припада Епархији далматинској Српске православне цркве.

Манастир Крупа
Основни подаци
ЈурисдикцијаСрпска православна црква
ЕпархијаЕпархија далматинска
Оснивање1317.
ОснивачСтефан Урош II Милутин
Управникигуман Пајсије Будимир
Локација
МестоВелебит, Буковица,
Крупа (Обровац)
Држава Хрватска
Координате44° 11′ 31.3″ N 15° 53′ 14.4″ E / 44.192028° С; 15.887333° И / 44.192028; 15.887333
Манастир Крупа на карти Хрватске
Манастир Крупа
Манастир Крупа
Манастир Крупа на карти Хрватске

Положај и прошлост

уреди

Смјештен је подно Велебита, поред истоимене ријеке, недалеко од насеља Крупа. То је један од три историјска српска манастира у Далмацији, поред манастира Крке и Драговића. Саграђен је у вријеме краља Милутина, 1317. Предање каже да су му темеље поставили монаси из Манастира Крупа на Врбасу.

Први пут од утемељења обнављан је у вријеме цара Душана, 1345. године. О томе свједочи запис на своду манастирске цркве. Српски краљеви Милутин, његов син Стефан Дечански, као и унук Стефан Душан, издавали су манастиру даровнице у виду земљишта за издржавање, а касније су то и Турци потврђивали ферманима из Истанбула. Манастир је даривала и мати Ангелина, српска деспотица, негде 1494. године.[1]

У млетачко-турским ратовима манастир Крупа је тешко страдао у више наврата, а посебно 1502. и 1620. У 20. вијеку десило се исто у два наврата: 1941. и 1995.

Велика и темељна поправка манастира извршена је 1855. године, и то уз помоћ Русије, Србије и Аустрије. Аустријска влада је условила обнову захтјевом да манастирски прозори морају бити изведени у готском стилу.

Манастирска ризница

уреди

Манастир Крупа чува вриједна духовна и културна свједочанства, упркос честим пустошењима у прошлости. Шездесетих година 20. вијека откривене су фреске у манастирској цркви и то оне које је 1622. године фрескописао хиландарски монах Георгије Митрофановић, исти онај инок који је осликао Хиландарску трпезарију. У Крупи су чуване иконе итало-критске школе, рад Јована Апаке. Чува се и честица моштију Св. Јеротеја. Ту је и кивот из манастира Рмња који је донесен у Крупу у току босанско-херцеговачког устанка 1875. године. Манастирска ризница чувала је и три антиминса: један је јерусалимског патријарха Теодосија, други патријарха Арсенија IV Шакабенте из 1743. и трећи је Крупски из 1739. године. У манастирском архиву чувана су и 22 турска фермана, од којих је занимљив онај који се односи на заштиту манастира Крке, а издао га турски султан Мустафа II.

Бројне богослужбене књиге, утвари и друге вредности, за манастир је прибавио крупски архимандрит, велики путник и значајни српски писац Герасим Зелић. Иначе, манастир Крупа је прихваћао бројне великане српске књижевности. У њему је извјесно вријеме боравио и Доситеј Обрадовић. Симо Матавуљ је у манастиру боравио четири године и, према сопственом исказу, ту научио скривене љепоте српског језика.

На сабору о Великој Госпојини, окупи се и преко шест хиљада људи.

Галерија

уреди

Види још

уреди

Референце

уреди

Литература

уреди

Спољашње везе

уреди