Манастир Крупа на Врбасу

За другу употребу, погледајте страницу Црква Светог Илије.

Манастирска црква Светог Илије у Крупи на Врбасу (у народу позната као Илинка) је подигнута на темељима средњовековног манастира Крупа. Налази се у насељеном месту Крупа на Врбасу двадесетак километара узводно (јужно) од Бање Луке. Припада Епархији бањалучкој Српске православне цркве.

Манастир Крупа на Врбасу
Манастирска црква у Крупи на Врбасу.jpg
Основни подаци
ЈурисдикцијаЕпархија бањалучка СПЦ
Оснивањекрај 13. века
почетак 14. века
ОснивачМилутин
Локација
МестоКрупа на Врбасу
Држава Босна и Херцеговина,  Република Српска
Координате44° 36′ 49.4″ N 17° 08′ 11.68″ E / 44.613722° СГШ; 17.1365778° ИГД / 44.613722; 17.1365778
Манастир Крупа на Врбасу на мапи Босне и Херцеговине
Манастир Крупа на Врбасу
Манастир Крупа на Врбасу
Манастир Крупа на Врбасу на мапи Босне и Херцеговине

Игуман манастира је Сава Недељковић.

ИсторијаУреди

Врло мало се зна о прошлости овог манастира. Многи историјски извори о њему нестали су са најездом Османлија Претпоставља се да се градио у време Немањића.[1] Према доступним изворима сам манастир је подигнут крајем 13. века или почетком 14. века,. на темељима старог римокатаоличког мансатира. На то указује откриће испред храма са источне стране готичког олтарског простора, у коме су биле уграђене гробнице по римокатоличком обичају, а са северне стране су откривене зграде које су окруживале четвороугаоно двориште наслоњено на храм На основу тих налаза Б. Граљук је закључио да је ту био римокатолички манастир, чији су храм Срби обновили 1889. године за своју православну цркву.[2]

Епископ Никодим Милаш сматрао да се много српскога народа доселило у северну Далмацију крајем 13. и почетком 14, века, и да су тада монаси Крупе на Врбасу подигли Манастир Крупу код Обровца у Далмацији 1317. године.[2] Манастир је током 14. и 15. вијека служио као црква за потребе племства и војске у граду Гребену, а о монашкој заједници бринула се породица Војсалић.

Манастир је опустио послије пада Јајачке бановине под Турке 1528. У међувремену је подигнута црква брвнара, док је манастир био у рушевинама све до одласка Турака са тих простора. Манастир је обновљен крајем 19. века, 1889, а тада је дозидан и звоник који до тада није постојао, највише заслугом митрополита сарајевског, Саве Косановића уз активно учешће народа из околних села, парохијских цркава и посебно прилозима Манастира Гомионице.

Манастир су по други пут порушили и спалили Аустроугари 1914. године, затим 1941. спалиле су га усташе за време Другог светског рата. Страдао је и у земљотресу 1969, после чега је обновљен. Статус манастира враћен му је тек 1989. године.[1]

ГалеријаУреди

НапоменаУреди

  • Дио текста је преузет са сајта Знање уз одобрење

Види јошУреди

РеференцеУреди

  1. ^ а б www.svetosavlje.org Архивирано на сајту Wayback Machine (25. септембар 2015) Крупа на Врбасу, чувар православља надомак Бање Луке, Миљан Ковач, 26.јул 2002, Приступљено 16. 2. 2012.
  2. ^ а б Ђорђе Јанковић, Предање и историја Цркве Срба у светлу археологије Кратак преглед од почетка до турске окупације, ХРИШЋАНСКА МИСАО Београд, 2015

Спољашње везеУреди