Епархија бањалучка
Епархија бањалучка је епархија Српске православне цркве.
| Епархија бањалучка Српска православна црква | |
|---|---|
 | |
| Основни подаци | |
| Сједиште | Бања Лука |
| Држава |  Република Српска, Босна и Херцеговина |
| Број намјесништава | 9[1] |
| Број парохија | 164[1] |
| Број манастира | 6[1] |
| Број храмова | 394[1] |
| Број вјерника | 110.929 вјерничких домова [1] |
| Архијереј | |
| Архијереј | Јефрем Милутиновић |
| Чин архијереја | епископ |
| Титула архијереја | епископ бањалучки |
 | |
Надлежни архијереј је епископ Јефрем Милутиновић, а сједиште епархије се налази у Бањој Луци гдје је и Саборна црква и владичански двор епархије.
ИсторијаУреди
Епархија бањалучка обухвата сјеверозападни дио Републике Српске, односно Босне и Херцеговине, основана је 1900. године као митрополија Бањалучко-бихаћка са сједиштем у Бањој Луци. До тог времена, ови српски простори били су у саставу Дабробосанске митрополије. Након што је 1925. године основана епархија бихаћка, епархија бањалучка је добила данашњи назив. Убрзо након тога ће бити укинута епархија бихаћка и њена територија се поново нашла у епархији бањалучкој, али име епархије бањалучке није мијењано. Одлуком Светог архијерејског сабора Српске православне цркве на његовом редовном заседању у манастиру Пећкој патријаршији, 19/6. маја 1990. годиине од дијела епархије бањалучке основа је епархија бихаћко-петровачка која је одређена као наследница Бихаћке епархије која је основана 1925. године.
Главна духовна средишта епархије су манастири Гомионица, Моштаница и Липље. Манастир Гомионицу са храмом посвећеним Ваведењу Пресвете Богородице обновили су 1595. године милешевски монаси, који су после турске најезде избегли у овај манастир.
Архијерејска намјесништваУреди
Одлуком Светог Архијерејског Сабора СПЦ, одржаног 15. маја 2019. године, а на приједлог епископа бањалучког Јефрема, предложена је арондација Епархије бањалучке, и то у корист Епархије бихаћко-петровачке. Арондација и примопредаја архијерејског намјесништва јајачко-мркоњићког спроведена је у дјело 15. јула 2019. године. [2] До тада је било 10 архијерејских намјесништава у епархији бањалучкој, од те одлуке епархија је подијељена на 9 архијерејских намјесништава.[1] То су:
.jpg)
- Бањалучко
- Градишко
- Змијањско
- Которварошко
- Лакташко
- Поунско
- Приједорско
- Прњаворско
- Србачко
МанастириУреди
Године 2015. било је шест активних манастира са укупно 12 монаха и 17 монахиња.[1]
- Гомионица,
- Ђурђевац (археолошки локалитет),
- Карановац (археолошки локалитет),
- Крупа на Врбасу,
- Липље,
- Милошевац (у обнови),
- Моштаница,
- Осовица,
- Ступље.
АрхијерејиУреди
Од оснивања бањалучком епархијом су управљали сљедећи архијереји:
| Портрет | Име и презиме (Вријеме на трону) |
Напомена |
|---|---|---|
|
митрополит Евгеније Летица (1901—1907), |
Први архијереј ове епархије. |
.jpg)
|
митрополит Василије Поповић (1908—1938), |
|
|
епископ Платон Јовановић (1940—1941), |
Убиле су га усташе 5. маја 1941. године. Канонизован 22. маја 1998. године као Свештеномученик Платон Бањалучки. |
| епископ Василије Костић (1947—1961), |
Ван епархије од 1953—1961. Протјеран од стране комунистичких власти из Бања Луке 1953. године. | |
| епископ Андреј Фрушић (1961—1980), |
||
|
епископ Јефрем Милутиновић (1980—) |
ЛитератураУреди
- Поповић, Јевсевије (1912). Опћа црквена историја. 2. Сремски Карловци: Српска манастирска штампарија.
- Дурковић-Јакшић, Љубомир (1978). Платон Јовановић, епископ бањалучки (1874-1941). Еџворт: Српска православна епархија источно-америчка и канадска.
- Вуковић, Сава (1996). Српски јерарси од деветог до двадесетог века. Београд: Евро.
- Милошевић, Боривоје (2013). „Прогон православног свештенства Босанске Крајине у Првом свјетском рату” (PDF). Српске студије (4): 303—320. Архивирано из оригинала (PDF) на датум 23. 11. 2015. Приступљено 31. 07. 2017.
- Kraljačić, Tomislav (1987). Kalajev režim u Bosni i Hercegovini (1882-1903). Sarajevo: Veselin Masleša.
- Пузовић, Предраг (2002). „Платон Јовановић, епископ бањалучки (1874-1941)” (PDF). Богословље: Часопис Православног богословског факултета у Београду. 61 (1): 243—251.
- Пузовић, Предраг (2015). „Страдање свештеника Српске православне цркве у Босни и Херцеговини током Првог светског рата”. Православни свет и Први светски рат: Зборник радова. Београд: Православни богословски факултет, Институт за теолошка истраживања. стр. 141—160.
- Пузовић, Предраг (2016). „Страдање свештеника током Првог светског рата на подручју Бањалучке епархије” (PDF). Богословље: Часопис Православног богословског факултета у Београду. 75 (1): 33—46.
РеференцеУреди
- ↑ 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 1,5 1,6 „Епархија бањалучка — Шематизам 2015.”. Приступљено 14. 04. 2020.
- ^ „Извршена примопредаја архијерејског намјесништва јајачко-мркоњићког”. Приступљено 14. 04. 2020.