Отворите главни мени

Митрополија дабробосанска је епархија Српске православне цркве.

Митрополија дабробосанска
Српска православна црква
Saborna crkva u Sarajevu noću.jpg
Основни подаци
СједиштеСарајево, Соколац
ДржаваБосна и Херцеговина
Основана13. вијек
Број манастира8
Званични веб-сајт
Архијереј
АрхијерејХризостом (Јевић)
Чин архијерејамитрополит
Титула архијерејаархиепископ сарајевски, митрополит дабробосански и егзарх све Далмације
Map of Eparchies of Serbian Orthodox Church-sr.svg

Надлежни архијереј је митрополит Хризостом (Јевић), а сједиште митрополије се налази у Сокоцу.

ИсторијатУреди

Дабарску епархију је 1219. године установио Свети Сава.[1]

МанастириУреди

ЕпископиУреди

Од оснивања до пада под турску владавину (1219—1463)Уреди

  • Христофор (XIII вијек)
  • Јоаникије (прије 1292)
  • Методије (крај XIII вијека)
  • Никола I (1284—1292)
  • Јован I (XIII вијек)
  • Спиридон (између 1286 и 1292)
  • Исаија I (1281—1291)
  • Јован II (послије 1286)
  • Јован III (послије 1286)
  • Исаија II (крај XIII вијека)
  • Гаврило (XIII вијек)
  • Јован IV (1301—1317)
  • Николај II (почетак XIV вијека)
  • Николај III (прије 1328-око 1330)
  • Марко (око 1532)

Од обнове до поновног укидања Пећке патријаршије (1557—1766)Уреди

  • Варлаам (око 1557)
  • Симеон (око 1573)
  • Јосиф (прије 1575)
  • Гаврило Аврамовић (прије 1578—1588)
  • Петроније (1578—1589)
  • Аксентије (1589—1601)
  • Теодор (1601—1619)
  • Макарије (око 1620)
  • Исаија (1627—1635)
  • Гаврило Предојевић (до 1638)
  • Исаија II (1640—1655)
  • Лонгин (1656—1666)
  • Христофор (1666—1681)
  Атанасије Љубојевић (1681—1688)
  • Висарион II (1690—1708)
  • Исаија III (1708—1709)
  Мојсије Петровић (1709—1713)

Од укидања Пећке патријаршије до Берлинског конгреса (1766—1878)Уреди

  • Данило (око 1769)
  • Кирило (1776—1779)
  • Пајсије (прије 1793—1802)
  • Калиник (1808—1816)
  • Евгеније (1808?)
  • Венијамин (1816—1835)
  • Амвросије Папа-Георгополи (1835—1840)
  • Игњатије (1841—1851)
  • Прокопије (1851—1856)
  • Дионисије (1856—1860)
  • Игњатије II (1860—1868)
  • Дионисије II Илијевић (1868—1871)
  • Пајсије (1872—1874)
  • Антим (1874—1880)

Од Берлинског конгреса до успостављања Српске патријаршије (1878—1920)Уреди

  Сава Косановић (1881—1885)
  Георгије Николајевић (1885—1896)
  Евгеније Летица (1908—1920)

Од успостављања Српске патријаршијеУреди

  Петар Зимоњић (1920—1941), 1941. убијен, 1998. је проглашен за свештеномученика,
  Нектарије Круљ (1951—1966)
  Николај Мрђа (1992—2015)
  Григорије Дурић (2015—2017), администратор
  Хризостом Јевић (2017—)

Види јошУреди

РеференцеУреди

  1. ^ Јањић 2011, стр. 133-148.

ЛитератураУреди

Спољашње везеУреди