Митрополит дабробосански Владислав

митрополит дабробосански СПЦ
(преусмерено са Владислав Митровић)

Владислав (световно Војислав Митровић; Старо Село код Гламоча, 26. мај 1913Ваљево, 13. септембар 1992) био је митрополит дабробосански.

Владислав
(Митровић)
Митрополит Владислав 1985.
Основни подаци
Помесна цркваСрпска православна црква
МитрополијаМитрополија дабробосанска
Чинмитрополит
Титулаархиепископ сарајевски, митрополит дабробосански и егзарх све Далмације
СедиштеСарајево
Године службе1955—1966
ПретходникЛонгин Томић
НаследникАтанасије Јевтић
Претходна епархијаМитрополија дабробосанска
Године службе1966—1992
Лични подаци
Световно имеВојислав Митровић
Датум рођења(1913-05-26)26. мај 1913.
Место рођењаСтаро Село код Гламоча, Аустроугарска
Датум смрти13. септембар 1992.(1992-09-13) (79 год.)
Место смртиВаљево, Савезна Република Југославија

Световни живот уреди

Митрополит Владислав (у свету Војислав Митровић) рођен је 1913. у Старом Селу код Гламоча, Босна, од оца Исаије, књижевника, и мајке Стаке. Основну школу завршио је у Гламочу, гимназију у Приједору, богословију у Сарајеву и Богословски факултет у Београду. У жељи за усавршавањем у историјским наукама, уписао се на Филозофски факултет у Београду (историја Византије, општа и национална историја) и дипломирао са одличним успехом на тему: Богомилство у Византији.

Пре избора за епископа службовао је у црквеном суду у Бањалуци (1932-1935), а од 1940. до 1950. године био је вероучитељ у разним местима Босне и Србије. Године 1950. постављен је за професора Богословије светога Саве у манастиру Раковици.

Монашки живот уреди

Замонашен је 15. маја 1952. године у манастиру Раковици од митрополита дабробосанског Нектарија. Рукоположен је у чин ђакона на Видовдан 1952. а у чин презвитера на Светог Саву 1953. године. Исте године је одликован достојанством синђела, а 1955. године је произведен у чин протосинђела.

Изабран је за епископа захумско-херцеговачког 1955. године и хиротонисан 31. јула исте године у београдској Саборној цркви. Намучен у личном животу, епископ Владислав је дошао у разорену и напаћену Херцеговину. Скоро четрдесет година је обнављао храмове, манастире и духовни живот, а при крају живота доживео је рушење свега онога што је обновио и сазидао са онима који су му били верни и одани.

После смрти митрополита дабробосанског Нектарија 1966. године постао је администратор Митрополије дабробосанске, а 1967. године, по жељи Светог архијерејског сабора, и митрополит те епархије. Велики труд и самопрегоран рад и у овој епархији уродио је плодом, јер сав његов мукотрпни живот био је посвећен само Цркви. Пошто је и у новој епархији све обновљено, и у њој је порушено све оно што је четврт века зидао. Упоредо са тим, администрирао је својом ранијом епархијом, Епархијом захумско-херцеговачком.

Животни крај овог честитог српског јерарха био је у сваком погледу болан и пун разочарења у оне којима је највише веровао. Умро је ван својих епархија, изван Херцеговине којој је дао себе самог, у Ваљеву 13. септембра 1992. године, као архијереј без епархије, јер је на мајском сабору 1992. умировљен, и сахрањен у манастиру Докмиру код Уба. Митрополит Владислав је оставио жељу да се његови земни остаци, када време дозволи, пренесу у Сарајево и сахране у Саборној цркви. Његов наследник митрополит Николај извршио је последњу жељу блаженопочившег митрополита Владислава десет година после његовог упокојења. У договору са еп. Шабачко-Ваљевским Лаврентијем на Усековање 11. септембра 2002. године служена је Света архијерејска Литургија у манастиру Докмиру са парастосом. Два дана касније 13. септембра у 9 часова испраћени су земни остаци митрополита Владислава из манастира Докмира за Сарајево. Сутрадан, 14. септембра, у Саборној цркви у Сарајеву Свету Литургију служио је патријарх Српски Павле уз саслужење епископа: Шабачко-Ваљевског Лаврентија, Зворничко-Тузланског Василија, Бихаћко-Петровачког Хризостома, Милешевског Филарета, 14 свештеника и четири ђакона. У наставку је служен парастос уз саслужење око 60 свештеника, а потом су земни остаци митрополита Владислава спуштени у гробницу.

Референце уреди

Литература уреди

Спољашње везе уреди


епископ захумско-херцеговачки
19551992.
Митрополит дабробосански
19671992.