Уб

Уб
Уб;
	Панорама Уба
Административни подаци
Држава	Србија
Управни округ	Колубарски
Општина	Уб
Становништво
— 2022.	6.684
Географске карактеристике
Координате	44° 27′ 13″ С; 20° 04′ 16″ И / 44.453666° С; 20.071° И
Временска зона	UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина	162 m
	Уб Уб на карти Србије
Остали подаци
Поштански број	14210
Позивни број	014
Регистарска ознака	UB/УБ

Уб је градско насеље у Србији и седиште истоимене општине у Колубарском управном округу. Према попису из 2022. било је 6.684 становника.^[1]

Овде се налазе Библиотека „Божидар Кнежевић” и Музичка школа „Петар Стојановић” Уб.

Историја

Први трагови боравка људских заједница на подручју данашње општине Уб су нађени у Трлићу, Калиновцу и Бргулама, из времена Винчанске културе, око 5.000 година п. н. е, а у насељу Чучуге има налаза из бронзаног доба.

Први помен Тамнаве даје антички писац Јорданес, под именом Flumen Niger, што је касније довело до словенског назива Тамнава (од тама). Први писани помен Уба је споразум у Тати, маја 1426. године, између угарског краља Жигмунда и деспота Стефана Лазаревића. Рани писани извори смештају Уб између данашњих села Гуњевац и Совљак.

Име места највероватније потиче од латинског Urb, што значи град, место, док постоје легенде да је место настало у време кнеза Коцеља, и добило име по његовом брату Славољубу, и да је временом скраћивано док није остало само Уб.

Народне етимологије, без историјске подлоге наводе разне теорије настанка имена Уб. По једној, име је пренесено из Русије, где наводно има више насеобина са тим именом, наводећи паралелу са реком Об. По другој се приповеда како је неки турски војник, погођен пушком, успео да изусти само „Уб...”, не дорекавши „Убише ме!”, па на месту његове погибије назваше место Уб.

Географија

Подручје Уба је у равничарском и брежуљкастом терену у горњем току река Тамнаве, Уба и Колубаре. Прецизније, у северозападном делу централне Србије између реке Саве и Колубаре, у плодној тамнавској равници налази се атар општине Уб. Граничи се са општинама Обреновац, Лазаревац, Лајковац, Ваљево, Коцељева и Владимирци. Подручје општине захвата територију од 456,7 km² или 0,81% територије Србије, где у 38 насеља живи 33.999 становника или 0,63% становника Србије. Становништво живи у 38 насеља од којих су 37 села и град Уб. Укупан број домаћинстава је 10.399. Просечна величина поседа износи 3,4 ha по домаћинству. На подручју општине постоје 36 сеоских катастарских општина и једна градска катастарска општина. Подручје је повезано важним саобраћајницама са окружењем и Београдом, а ускоро ће проћи и аутопут Београд–Јужни Јадран. Близина главног града и изграђена путна инфраструктура и њено осавремењавање су битан фактор укупног економског развоја. Богати културно-историјски садржаји, манастири, цркве и споменици, транзитни путеви и шумско-ловни потенцијали омогућавају развој агроекотуризма. Доходак по становнику износи 52% од просечног дохотка Србије. Доходак из пољопривреде је око 46%, индустрије 25%, трговине 16% и осталих делатности 13%.

У ноћи 4/5. децембра 1938. изгорела је зграда пореске управе, са свим књигама. Још исте ноћи су ухапшени шеф управе и још неколико лица.^[2]

Спорт

ФК Јединство Уб, фудбалски клуб основан 1920. године
КК Уб, кошаркашки клуб основан 1978. године
РК Уб, рукометни клуб основан 1958. године

Дешавања у граду

Летња отворена сцена ”Убске вечери" (јул - август)
Турнир у малом фудбалу Д. М. Карели (август)
Међународни салон фотографије природе (октобар)
Позоришни фестивал Repassage fest
Фестивал дечјег позоришног стваралаштва
Фестивал музичке школе "Петар Стојановић"^[3]

Демографија

У насељу Уб живи 6314 становника, од чега стално пребивалиште има 6164, док су 119 становника на привременом раду у иностранству. Просечна старост становништва износи 37,3 година (36,2 код мушкараца и 38,3 код жена). У насељу има 2103 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 3,00.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пораст у броју становника.

Демографија^[4]
Година	Становника
1948.	1.770
1953.	2.176
1961.	2.592
1971.	3.650
1981.	4.819
1991.	5.797	5.511
2002.	6.018	6.278
2011.	6.191

Етнички састав према попису из 2002.‍^[5]

Срби	5.919	98,35%
Југословени	11	0,18%
Роми	9	0,14%
Хрвати	6	0,09%
Чеси	4	0,06%
Македонци	2	0,03%
Црногорци	1	0,01%
Украјинци	1	0,01%
Словенци	1	0,01%
Словаци	1	0,01%
Руси	1	0,01%
Немци	1	0,01%
Муслимани	1	0,01%
Мађари	1	0,01%
Буњевци	1	0,01%
Бугари	1	0,01%
непознато	41	0,68%

Становништво према полу и старости^[6]


	м	ж
?	26	24
80+	22	42
75—79	47	79
70—74	97	143
65—69	128	172
60—64	111	153
55—59	101	112
50—54	210	231
45—49	304	281
40—44	269	287
35—39	192	242
30—34	171	222
25—29	202	200
20—24	209	212
15—19	234	231
10—14	230	239
5—9	177	172
0—4	121	125
Просек :	36,2	38,3

Домаћинства

**Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.**
Година пописа	1948.	1953.	1961.	1971.	1981.	1991.	2002.
Број домаћинстава	563	657	904	1.234	1.633	1.898	1.993

**Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.**
Број чланова	1	2	3	4	5	6	7	8	9	10 и више	Просек
Број домаћинстава	378	403	390	565	172	64	15	2	2	2	3,02

Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу

Пол	Укупно	Неожењен/Неудата	Ожењен/Удата	Удовац/Удовица	Разведен/Разведена	Непознато
Мушки	2.323	681	1.479	77	71	15
Женски	2.631	593	1.497	389	137	15
УКУПНО	4.954	1.274	2.976	466	208	30

Становништво по делатностима које обавља

Пол	Укупно	Пољопривреда, лов и шумарство	Рибарство	Вађење руде и камена	Прерађивачка индустрија
Мушки	1.247	44	2	77	329
Женски	1.076	25	0	26	250
УКУПНО	2.323	69	2	103	579
Пол	Производња и снабдевање	Грађевинарство	Трговина	Хотели и ресторани	Саобраћај, складиштење и везе
Мушки	38	83	187	57	90
Женски	22	34	230	60	24
УКУПНО	60	117	417	117	114
Пол	Финансијско посредовање	Некретнине	Државна управа и одбрана	Образовање	Здравствени и социјални рад
Мушки	5	48	79	55	26
Женски	13	39	61	114	101
УКУПНО	18	87	140	169	127
Пол	Остале услужне активности	Приватна домаћинства	Екстериторијалне организације и тела	Непознато
Мушки	36	0	0	91
Женски	26	0	0	51
УКУПНО	62	0	0	142

Познати Убљани

Неки од познатих Убљана:

Референце

^ „Коначни резултати пописa становништва, домаћинстава и станова 2022. (књига 1, национална припадност општине и градови)”. popis2022.stat.gov.rs. Приступљено 9. 7. 2023.
^ "Политика", 6. дец. 1938
^ „Фестивал”. ШОМО „Петар Стојановић” Уб. Архивирано из оригинала 5. 4. 2023. г.
^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

Спољашње везе

Званични веб-сајт

[Попис2022-1] „Коначни резултати пописa становништва, домаћинстава и станова 2022. (књига 1, национална припадност општине и градови)”. popis2022.stat.gov.rs. Приступљено 9. 7. 2023.

[2] "Политика", 6. дец. 1938

[3] „Фестивал”. ШОМО „Петар Стојановић” Уб. Архивирано из оригинала 5. 4. 2023. г.

[4] „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.

[5] „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.

[6] „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]