Бранислав Петронијевић

српски филозоф, академик

Бранислав Петронијевић (Совљак код Уба, 25. март/6. април 1875Београд, 4. март 1954) био је српски филозоф, академик.

Бранислав Петронијевић
Лични подаци
Датум рођења(1875-04-06)6. април 1875.
Место рођењаСовљак, Кнежевина Србија
Датум смрти4. март 1954.(1954-03-04) (78 год.)
Место смртиБеоград, ФНР Југославија

Биографија уреди

 
Спомен биста у Убу
 
Урош Предић - Портрет Бране Петронијевића, 1911.

Унук протојереја Петронија Јеремића, по коме је презиме Петронијевић добио његов отац, богослов, који није био свештеник. Бранислав Петронијевић је завршио Ваљевску гимназију у Ваљеву. У својој 19. години живота одлази у Беч на студије медицине, не толико због тог студија колико због могућности да се посвети студијама филозофије.

Докторски рад успешно је одбранио 1898. године. Исте године постављен је за учитеља језика у Трећој београдској гимназији, где истовремено предаје и филозофску пропедевтику. Крајем те године постављен је за доцента Велике школе, а већ наредне, 1899. године, постаје ванредни професор.

Године 1903. постављен је за редовног професора Велике школе, а када је ова прерасла у Универзитет опет постаје ванредни професор, да би 1919. године био изабран за редовног професора. Године 1921. Петронијевић постаје редован члан Српске краљевске академије.

Проглашен је за најважнију личност ваљевског краја свих времена. Унео је 52 новине у научни свет. Биста Бранислава Петронијевића налази се у убском градском парку.

Одабрана дела уреди

  • Спиритизам. Београд, 1900. стр. 74
  • Фридрих Ниче. Н. Сад, 1902. стр. 99
  • О слободи воље, моралној и кривичној одговорности. Београд, 1906. стр. 178+1
  • Едуард Хартман. Живот и филозофија. Београд, 1907. стр. 43
  • Филозофија у „Горском Вијенцу“ Н. Сад, 1908. стр. 60
  • Основи емпиријске психологије. Београд, 1910. стр. 318
  • Чланци и студије. Књ. I-III. Београд, 1913-22.
  • Шопенхауер, Ниче и Спенсер. Београд, 1922. стр. 316
  • Историја новије филозофије. I део од Ренесансе до Канта. Београд, 1922. стр. 389
  • Основи емпиријске психологије. II изд. Књ. I-III. Београд, 1923-6. стр. 12+172
  • Основи теорије сазнања са 19 сл. у тексту. Београд, 1923. стр. 187
  • Хегел и Хартман. Београд, 1924. стр. 151
  • Чланци и студије. Нова серија. Београд, 1932. стр. 1932
  • Принципи метафизике - I, II, Београд, 1998.

Литература уреди

Спољашње везе уреди