Биста

Биста (лат. bustum; — гроб са пепелом умрлога, франц. buste) је врста скулптуре која даје представу горњег дела људске фигуре, приказујући главу и врат особе, као и већи и мањи део груди и рамена.^[1]^[2] Биста се обично налази на постаменту. Материјали који се користе за ову врсту скулптуре могу бити различити: мермер, бронза, теракота, гипс или дрво. Биста је вајарско дело сагледиво из свих углова, као и скулптура, за разлику од рељефа који је везан за подлогу.

Биста Јована Дучића, Ристо Стијовић, бронза.Музеј Херцеговине, Требиње

Вајарски портрети главе из античког периода познати као попрсја, често су фрагменти статуе целог тела, или су првобитно створени да се убаце у постојеће тело, па се не сматрају бистама, мада Вујаклија бисту и попрсје сматра синонимима.^[3]

Бисте кроз историјуУреди

Глава Зевса, римска копија из III века бронзане статуе Фиромахоса с почетка хеленистичке ере (Museo Chiaramonti, Ватикански музеј, Рим)
Биста императора Хадријана (Museo Chiaramonti, Ватикански музеј, Рим)
Биста императора Луција Вера (Музеј Бардо, Тунис)
Биста императора Тит Флавија Веспазијана (Музеј Бардо, Тунис)
Марија од Бургундије, непознати уметник, (Народни музеј у Београду)
Херма у парку "Parc de Bruxelles" (Warandepark) у Бриселу (Laurent Delvaux, 1782).
Жена под велом, Круг Ђузепа Крофа око 1860. (Народни музеј у Београду)
Биста краљице Наталије Обреновић, рад Алајоша Штробла, гипс (Историјски музеј Србије)
Биста престолонаследника Александра Обреновића, радионица Х. Зиманија, 1889. (Историјски музеј Србије)
Биста француског председника Карноа, порцелан, непознати аутор (Историјски музеј Србије)
Биста Александра Обреновића у Булевару краља Александра у Београду
Јован Јовановић Змај, рад Јована Пешића
Дон Кихот, рад Петра Палавичинија 1927. (Музеј савремене уметности)
Глава Христа, рад Томе Росандића 1915. (Музеј савремене уметности)
Петар II Карађорђевић, рад Душана Јовановића Ђукина, бронза (Историјски музеј Србије)
Портрет пријатеља, рад Сретена Стојановића 1920. (Музеј савремене уметности)
Глава мушкарца, друга четвртина II века, ситнозрни мермер (Музеј Херцеговине, Требиње)
Биста Хомера (Музеј Херцеговине, Требиње)
Биста брадатог мушкарца под велом, крај II или почетак III века (Музеј Херцеговине, Требиње)
Војвода херцеговачки Лука Вукаловић (1823-1873) (Музеј Херцеговине, Требиње)
Торзо Дијане (Музеј Херцеговине, Требиње)
Део статуе Фортуне (Тихе) од мермера (Музеј Херцеговине, Требиње)
Биста Јована Дучића (Музеј Херцеговине, Требиње)

Посебни облици бистеУреди

Посебни облици бисте су:

Херма (старогрчки: ἑρμῆς, пл. ἑρμαῖ) је биста која је постављена на једноставно али издужено, често правоугаоно постоље, на коме су понекад, на одговарајућој висини, урезане и мушке гениталије. Овај облик развио се у античкој Грчкој одакле су га преузели и Римљани.
Терминалне фигуре и атласи настају обнављањем херми у доба ренесансе.

РеференцеУреди

^ Мала енциклопедија Просвета: општа енциклопедија. 1, А-Љутомер (Прво изд.). Београд: Просвета. 1959.
^ Enciklopedija leksikografskog zavoda 1 A-Castelnau, Agram MCMLV Izdanje i naklada Leksikografskog zavoda FNRJ
^ Vujaklja, M. (1980): Leksikon stranih reči i izraza. Prosveta-Beograd

Спољашње везеУреди

[1] Мала енциклопедија Просвета: општа енциклопедија. 1, А-Љутомер (Прво изд.). Београд: Просвета. 1959.

[2] Enciklopedija leksikografskog zavoda 1 A-Castelnau, Agram MCMLV Izdanje i naklada Leksikografskog zavoda FNRJ

[3] Vujaklja, M. (1980): Leksikon stranih reči i izraza. Prosveta-Beograd

[1]

[2]

[3]