Отворите главни мени

Гипс је врло мекан минерал, по хемијском саставу калцијум-сулфат дихидрат, CaSO4•2H2O.[1][2] Када се хидратише, анхидрован прах калцијум-сулфат, CaSO4, рекристалише и свара чврсту масу која се користи у грађевинарству.

Гипс
Roses des Sables Tunisie.jpg
Пустињска ружа, 47 cm дугачак
Опште информације
КатегоријаМинерал
ФормулаCaSO4·2H2O
Кристалне системеМоноклиничан
Идентификација
БојаБео до сив, ружичасто црвен
Кристални хабитусMassive, flat. Издужени призматични кристали
Цепљивост2 добро(66° и 114°)
ПреломConchoidal, понекад влакнаст
Тврдоћа по Мосу1,5-2
СјајностVitreous to silky or pearly lustre
ОгребБео
Специфична тежина2,31 - 2,33
Индекс преламања1,522
ПлеохроизамНема
РастворљивостНе реагује са киселинама
Најчешћи варијетети
Satin SparPearly, fibrous masses
SeleniteTransparent and bladed crystals
АлабастерСитнозрни, мало обојен

Хемијски саставУреди

CaSO4·2H2O + топлота → CaSO4·½H2O + 1½H2O (пара) (CaSO4·½H2O).

CaSO4·½H2O + 1½H2O → CaSO4·2H2O Ова реакција је егзотермна.

НалажењеУреди

 
Гипс из Новог Јужног Велса, Аустралија
 
Влакнасти гипс из Бразила

УпотребаУреди

Гипс се највише користи као грађевински материјал, за попуњавање већих рупа на зидовима и плафонима или за прављење и фуговање гипс-картонских плоча.

Види јошУреди

РеференцеУреди

  1. ^ Housecroft, C. E.; Sharpe, A. G. (2008). Inorganic Chemistry (3. изд.). Prentice Hall. ISBN 978-0-13-175553-6. 
  2. ^ Бабич Д. (2003). Минералогија. Београд: Рударско-геолошки факултет. 

ЛитератураУреди

  • Бабич Д. (2003). Минералогија. Београд: Рударско-геолошки факултет. 

Спољашње везеУреди