Плеохроизам (грч. плеон и грч. хроа[1], боја коже[2]), појава да неки кристали у различитим смјеровима другачије апсорбују различите боје свјетлости; [1] својство бојених двоосних кристла да у свим анизотропним правцима показују другачије боје. [2] (Нпр. ако се кроз кристал коордиерита пропушта свјетлост у смјеру а – осе , кристал постаје сивозелен, ако се пропушта дуж б-осе, постаје жут, а у смјеру ц-осе индигоплав). Посматра ли се у другим смјеровима поприма прелазне боје које се налазе између тих граничних боја. [1] Плеохроизам је простим оком тешко видљив али се зато лијепо види у дихроскопској, Хаидингеровој лупи и у поларизационом микроскопу. [1]

Референце уреди

  1. ^ а б в г Група аутора, Енциклопедија лексикографског завода, Југословенски лексикографски завод, Загреб, 1962.г.
  2. ^ а б Вујаклија М, Лексикон страних речи и израза, Просвета, Београд, 1954.г.

Спољашње везе уреди