Колубарски управни округ
управни округ Републике Србије
Колубарски управни округ се простире у средњем делу западне Србије. Обухвата град и општине:
- Град Ваљево градско насеље Ваљево
- Општина Осечина градско насеље Осечина
- Општина Уб градско насеље Уб
- Општина Лајковац градско насеље Лајковац
- Општина Мионица градско насеље Мионица
- Општина Љиг градско насеље Љиг
| Колубарски управни округ | |
|---|---|
 | |
 | |
| Држава |  Србија |
| Регион | Шумадија и западна Србија |
| Историјске области | Подгорина, Колубара, Тамнава |
| Админ. центар | Ваљево |
| Површина | 2.474 km2 |
| Становништво | 2022.[1] |
| — број ст. | 155.113 |
| — густина ст. | 62,7 ст./km2 |
| Позивни број | +381 (0)14 |
| Општине и градови | 6 Град Ваљево Лајковац Љиг Мионица Осечина Уб |
| Број насеља | 218 (7 градских и 211 сеоских) |
| Званични веб-сајт | |
Има укупно 174.228 становника (попис 2011). Према прелиминарним подацима пописа 2022. Колубарски округ има 155.113 становника.[1]
Седиште округа је град Ваљево који се налази на реци Колубари.
Неке од културно-историјских знаменитости и споменика културе овог краја су:
- Бранковина
- Муселимов конак као типичан пример турске архиктектуре, сазидан у XVIII веку,
- Кула Ненадовића, коју је 1813. године подигао војвода Јаков,
- Саборна црква, из 1838. године и представља редак пример монументалне класицистичке грађевине у Србији.
- Манастир у Докмиру, који потиче из 14. века,
- Манастири Лелић и Ћелије у селу Лелић, родном месту Владике Николаја Велимировића
Позната туристичка места у округу су планина Дивчибаре и Бања Врујци.
Етничке групе уреди
| Националност | Популација (попис из 2011. године) |
|---|---|
| Срби | 166.325 |
| Роми | 4.045 |
| Црногорци | 215 |
| Југословени | 161 |
| Македонци | 133 |
| Хрвати | 120 |
| Остали | 3.514 |
| Укупно | 174.513 |
Спољашње везе уреди
Референце уреди
- ^ а б „Први резултати Пописa становништва, домаћинстава и станова 2022.”. Републички завод за статистику. Архивирано из оригинала 22. 12. 2022. г. Приступљено 27. 12. 2022.
