Отворите главни мени

ПоложајУреди

Љиг се налази у западном делу Шумадије. На око 8 километара јужно од Љига је планина Рајац a 27 километара југоисточно планина Рудник. Кроз Љиг протиче истоимена река Љиг дужине 48,9 km, која је уједно и највећа притока реке Колубаре.

ИсторијаУреди

Забележена историја Љига почиње 1911, када је саграђена железничка пруга између Лајковца и Горњег Милановца. Међутим, у рушевинама манастира Ваведење је пронађен саркофаг који потиче из 15. века, за које се верује да припада српским деспотима Стефану Бранковићу или Ђурђу Бранковићу. Према легенди, Ђурђева жена Јерина је такође сахрањена овде.

Најраније помене имена Љиг се могу пронаћи у 17. веку у записима Евлије Челебије, који је описао "LIGmehri" (реку Љиг) која извире из Кара Дага у селу Ба и улива се у реку Колубару код Ваљева. Ниједно насеље у овом подручју није било познато Аустријанцима када су окупирали Србију од 1717. до 1739. Ипак, до 1818. оближње насеље Гукош је имало 50 домова.

Железничка станица је саграђена 1917. близу данашњег центра Љига. Током Првог светског рата, у овом крају је вођена Колубарска битка. Споменик који је подигло Удружење „1300 каплара”, посвећен овој бици, подигнут је на планини Рајац.

Љиг се одвојио од Гукоша 1919, када је проглашен за варошицу[1] а до 1930 су подигнути школа, дом здравља и црква. Пре тога, становници Љига су ишли у цркву у Моравце.

ДемографијаУреди

У насељу Љиг живи 2316 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 38,2 година (36,8 код мушкараца и 39,5 код жена). У насељу има 1018 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,93.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пораст у броју становника.

 
Демографија[2]
Година Становника
1948. 964
1953. 1.194
1961. 1.416
1971. 1.954
1981. 2.632
1991. 2.754 2.694
2002. 2.979 3.080
2011. 3.226
Етнички састав према попису из 2002.[3]
Срби
  
2.912 97,75 %
Црногорци
  
14 0,46 %
Роми
  
6 0,20 %
Горанци
  
6 0,20 %
Југословени
  
5 0,16 %
Македонци
  
3 0,10 %
Хрвати
  
2 0,06 %
Словенци
  
2 0,06 %
Муслимани
  
2 0,06 %
Мађари
  
1 0,03 %
непознато
  
19 0,63 %


Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља

ГалеријаУреди

Види јошУреди

РеференцеУреди

  1. ^ Борисав Челиковић, приређивач: Српске земље, насеља, порекло становништва, обичаји; књига прва Качер;
    Милоје Т. Ракић: Качер, антропогеографска проучавања, 1905;
    Јеремија М. Павловић, Качер и Качерци. 1928. ISBN 978-86-83697-73-1.
  2. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  3. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  4. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Спољашње везеУреди