Љиг
Љиг је градско насеље у Србији у општини Љиг у Колубарском округу. Према попису из 2011. било је 3226 становника.
Љиг | |
---|---|
![]() Споменик партизанима у Љигу | |
Административни подаци | |
Држава | ![]() |
Управни округ | Колубарски |
Општина | Љиг |
Становништво | |
— 2011. | ![]() |
Географске карактеристике | |
Координате | 44°13′17″ СГШ; 20°14′15″ ИГД / 44.221333° СГШ; 20.2375° ИГДКоординате: 44°13′17″ СГШ; 20°14′15″ ИГД / 44.221333° СГШ; 20.2375° ИГД |
Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
Апс. висина | 204 м |
Остали подаци | |
Поштански број | 14240 |
Позивни број | 014 |
Регистарска ознака | VA |
Овде се налазе Кућа са првом апотеком у Љигу, Бања Љиг и Туристичка организација Љиг.
ПоложајУреди
Љиг се налази у западном делу Шумадије. На око 8 километара јужно од Љига је планина Рајац a 27 километара југоисточно планина Рудник. Кроз Љиг протиче истоимена река Љиг дужине 48,9 km, која је уједно и највећа притока реке Колубаре.
ИсторијаУреди
Забележена историја Љига почиње 1911, када је саграђена железничка пруга између Лајковца и Горњег Милановца. Међутим, у рушевинама манастира Ваведење је пронађен саркофаг који потиче из 15. века, за које се верује да припада српским деспотима Стефану Бранковићу или Ђурђу Бранковићу. Према легенди, Ђурђева жена Јерина је такође сахрањена овде.
Најраније помене имена Љиг се могу пронаћи у 17. веку у записима Евлије Челебије, који је описао "LIGmehri" (реку Љиг) која извире из Кара Дага у селу Ба и улива се у реку Колубару код Ваљева. Ниједно насеље у овом подручју није било познато Аустријанцима када су окупирали Србију од 1717. до 1739. Ипак, до 1818. оближње насеље Гукош је имало 50 домова.
Железничка станица је саграђена 1917. близу данашњег центра Љига. Током Првог светског рата, у овом крају је вођена Колубарска битка. Споменик који је подигло Удружење „1300 каплара”, посвећен овој бици, подигнут је на планини Рајац.
Љиг се одвојио од Гукоша 1919, када је проглашен за варошицу[1] а до 1930 су подигнути школа, дом здравља и црква. Пре тога, становници Љига су ишли у цркву у Моравце. Граница између Дунавске и Дринске бановина прешла је половином дрвеног моста, што је представљало проблем за обнову каменог, срушеног још у време Колубарске битке и неоправљеног више од 20 година касније.[2]
ДемографијаУреди
У насељу Љиг живи 2316 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 38,2 година (36,8 код мушкараца и 39,5 код жена). У насељу има 1018 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,93.
Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пораст у броју становника.
![]() |
|
м | ж |
|||
? | 2 | 8 | ||
80+ | 15 | 21 | ||
75—79 | 40 | 51 | ||
70—74 | 60 | 81 | ||
65—69 | 64 | 94 | ||
60—64 | 64 | 89 | ||
55—59 | 69 | 65 | ||
50—54 | 94 | 124 | ||
45—49 | 120 | 137 | ||
40—44 | 106 | 112 | ||
35—39 | 103 | 112 | ||
30—34 | 97 | 107 | ||
25—29 | 99 | 99 | ||
20—24 | 100 | 99 | ||
15—19 | 80 | 99 | ||
10—14 | 111 | 108 | ||
5—9 | 106 | 93 | ||
0—4 | 81 | 69 | ||
Просек : | 36,8 | 39,5 |
| ||||||||||||||||||||||||
|
Пол | Укупно | Неожењен/Неудата | Ожењен/Удата | Удовац/Удовица | Разведен/Разведена | Непознато |
---|---|---|---|---|---|---|
Мушки | 1.113 | 290 | 755 | 34 | 30 | 4 |
Женски | 1.298 | 220 | 771 | 222 | 72 | 13 |
УКУПНО | 2.411 | 510 | 1.526 | 256 | 102 | 17 |
Пол | Укупно | Пољопривреда, лов и шумарство | Рибарство | Вађење руде и камена | Прерађивачка индустрија |
---|---|---|---|---|---|
Мушки | 581 | 13 | 0 | 46 | 104 |
Женски | 478 | 10 | 0 | 21 | 58 |
УКУПНО | 1.059 | 23 | 0 | 67 | 162 |
Пол | Производња и снабдевање | Грађевинарство | Трговина | Хотели и ресторани | Саобраћај, складиштење и везе |
Мушки | 24 | 41 | 71 | 15 | 77 |
Женски | 8 | 1 | 74 | 19 | 18 |
УКУПНО | 32 | 42 | 145 | 34 | 95 |
Пол | Финансијско посредовање | Некретнине | Државна управа и одбрана | Образовање | Здравствени и социјални рад |
Мушки | 0 | 26 | 55 | 24 | 11 |
Женски | 8 | 51 | 50 | 46 | 57 |
УКУПНО | 8 | 77 | 105 | 70 | 68 |
Пол | Остале услужне активности | Приватна домаћинства | Екстериторијалне организације и тела | Непознато | |
Мушки | 11 | 0 | 0 | 63 | |
Женски | 11 | 0 | 0 | 46 | |
УКУПНО | 22 | 0 | 0 | 109 |
ГалеријаУреди
Види јошУреди
РеференцеУреди
- ^ Борисав Челиковић, приређивач: Српске земље, насеља, порекло становништва, обичаји; књига прва Качер;
Милоје Т. Ракић: Качер, антропогеографска проучавања, 1905;
Јеремија М. Павловић, Качер и Качерци. 1928. ISBN 978-86-83697-73-1. - ^ "Политика", 5. дец. 1935
- ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
- ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
- ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.