Отворите главни мени

Дунавска бановина

Дунавска бановина је била управна јединица Краљевине Југославије успостављена Законом о називу и подели Краљевине на управна подручја од 3. октобра 1929. године који је донео краљ Александар I Карађорђевић. Доношењем Септембарског устава 1931. године бановина је постала управна и самоуправна јединица. Међу девет бановина била је највећа после Савске бановине.

Дунавска бановина
1929.—1941.
Danube banovina (sr).png
Границе Дунавске бановине 1931.
Главни градНови Сад (1929—1941)
Смедерево (1941)
Земља Краљевина Југославија (1929-1941)
Србија (1941)
Становништво2.387.495 (1931)
СтатусБивша покрајина
Владавина
 • Обликбановина
бан 
• 
Дака Поповић
Историја 
• Успостављено
1929.
• Укинуто
1941.
Претходник
Следбеник
Банат, Бачка и Барања (Краљевина СХС)
Бачка област (Краљевина СХС)
Београдска област (Краљевина СХС)
Подунавска област (Краљевина СХС)
Пожаревачка област (Краљевина СХС)
Сремска област (Краљевина СХС)
Шумадијска област (Краљевина СХС)
Дринска бановина (Краљевина СХС)
Аутономна Покрајина Војводина (ДФ Југославија)
Федеративна Држава Србија (ДФ Југославија)
Федеративна Држава Хрватска (ДФ Југославија)
Бановина Хрватска (Краљевина Југославија)
Вуковска жупа (Независна Држава Хрватска)
Бачко-бодрошка жупанија (Краљевина Мађарска)
Барањска жупанија (Краљевина Мађарска)
Банат (Србија)
Бановине Краљевине Југославије
Зграда Дунавске Бановине (данас зграда Покрајинске владе Војводине) у Новом Саду
Бановине у границама Србије под немачком окупацијом 1941. године

Територија и границеУреди

Обухватала је ВојводинуБанат, Бачку и Барању и већи део Срема, затим целу Шумадију, Пожаревачку Мораву и Стиг. Од великих градова ван Војводине у овој бановини били су Крагујевац, Пожаревац и Смедерево. Првобитно су Шид и Сремска Митровица били укључени у Дринску бановину, али су после енергичних протеста тих срезова припојени Дунавској бановини, јер чине саставни део Војводине.

Београд је са Панчевом и Земуном чинио подручје Управе града Београда. Зато је главни град Дунавске бановине био Нови Сад, а не Београд. Седиште бановинске администрације налазило се у Банској палати.

Када је 26. августа 1939. године дошло до споразума Цветковић-Мачек и стварања Бановине Хрватске, у њу се укључене Савска и Приморска бановина, али и Шидски и Илочки срез који су одвојени од Дунавске бановине. 1941. године, после Априлског рата, распада Краљевине Југославије и укључења Бачке и Барање у окупациону зону Мађарске, а Срема у тзв. Независну Државу Хрватску, крња Дунавска бановина (Банат и Шумадија) је само формално постојала као управна јединица Недићеве Србије, а њено управно седиште се налазило у Смедереву. Власт у бановини је била у рукама немачке окупационе управе и квислиншких органа власти. Крајем 1941. године, бановина се укида а њена територија се дели на нове административне јединице — округе.

УправаУреди

На челу бановине се налазио бан који је био представник краљевске власти у бановини. Постављао га је и разрешавао краљ. Самоуправна тела су била: Бановинско веће и Бановински одбор.

ПолитикаУреди

Формирање бановина није задовољило оне политичке снаге које су тражиле не административну регионализацију, већ стварање федералних јединица од тзв. историјских покрајина у које је спадала и Војводина. Али повезивање Војводине са Шумадијом наилазило је и на повољан пријем, поготово међу Војвођанима у Београду (Вељко Петровић, Станоје Станојевић и др.). Сматрало се да српски живаљ не би имао апсолутну већину да је бановину чинила само територија Војводине.

ДемографијаУреди

У време формирања површина Дунавске бановине била је 31.479 km2 са 2.387.495 становника. Било је 56,9% Срба и Хрвата, 18,2% Мађара и 16,3% Немаца, као и известан проценат Словака, Румуна, Русина, Рома и др. Православно становништво је чинило 54,9% од укупног броја становника, римокатоличко 35,3%, а евангелиста је било 7,9%.

Попис становништва Краљевине Југославије 1931.[1] (по вероисповести)
вера број верника
православна
1.393.269
римокатоличка
774.691
евангелистичке
167.871
остале хришћанске
29.660
исламска
2.660
без конфесије
18.961
УКУПНО
2.387.295

ГрадовиУреди

Највећи градови у бановини били су:

Банови Дунавске бановинеУреди

Портрет Ред Име и презиме
(Датум рођења и смрти)
Почетак мандата Крај мандата Странка
  1. Дака Поповић
(1886—1967)
1929 до 16. јануара
1930
  2. Радослав Дуњић
(1871—1948)
именован 16. јануара
1930
1930
  3. Светомир Матић
(1870—1931)
1930 1931
  4. Милан Николић
(1877—1943)
1931 1933
  5. Добрица Матковић
(1887—1973)
1933 1935
  6. Милојко Васовић 1935 1935
  7. Светислав Пауновић 1935 1936
  8. Светислав Рајић
(1889—1941)
1936 1939
  9. Јован Радивојевић
(1883—1946)
1939 1940
  10. Бранко Кијурина
(1891-1962)
1940 1941
  11. Милорад Влашкалин
(1890—1984)
1941 1941

Види јошУреди

РеференцеУреди

ЛитератураУреди

Спољашње везеУреди