Попис становништва 1931. у Краљевини Југославији

Попис становништва 1931. у Краљевини Југославији.

Југославија

Према попису, 1931. у читавој Краљевини Југославији било је 13.934.038 становника, од тога: 6.785.501 православаца, 5.217.847 римокатолика, 231.169 евангелиста, 1.561.166 муслимана и 138.355 осталих.^[1]

Заступљеност по вјерском опредјељењу

Заступљеност по вјерском опредјељењу ‍

православни	6.785.501	48,69%
римокатолици	5.217.847	37,44%
муслимани	1.561.166	11,20%
евангелисти	231.169	01,65%
остали	138.355	00,99%

Попис по бановинама

Бановина	православци	римокатолици	евангелисти	остали хришћани	муслимани	остали	укупно
Дравска бановина	6.745	1.107.155	25.717	2.665	927	1.089	1.144.298
Дринска бановина	992.924	169.613	3.804	1.836	356.469	10.093	1.534.739
Дунавска бановина	1.393.269	774.691	167.871	29.843	2.660	18.961	2.387.295
Моравска бановина	1.364.490	11.061	268	299	58.802	664	1.435.584
Приморска бановина	138.375	692.496	211	618	69.360	600	901.660
Савска бановина	517.191	2.122.631	21.888	18.922	3.823	19.928	2.704.383
Вардарска бановина	1.046.039	18.472	430	2.346	499.362	7.594	1.574.243
Врбаска бановина	600.529	172.787	3.377	9.245	250.265	1.179	1.037.382
Зетска бановина	516.490	92.165	208	337	315.677	639	925.516
Управа града Београда	209.449	56.776	7.395	2.041	3.821	9.456	288.938
укупно	6.785.501	5.217.847	231.169	68.152	1.561.166	70.203	13.934.038

БиХ

На простору данашње Босне и Херцеговине пописано је 2.323.555 становника, од којих је према вјерском опредјељењу било:

православних 1.028.139 или 44,25%
муслимана 718.079 или 30,90%
римокатолика 547.949 или 23,58%^[2]

Заступљеност по вјерском опредјељењу ‍

православни	1.028.139	44,24%
муслимани	718.079	30,90%
римокатолици	547.949	23,58%
евангелисти	7.094	00,03%
остали	22.294	00,09%

По вјерском опредјељењу у Босни (простор некадашње Бихаћке, Врбаске, Сарајевске, Травничке и Тузланске области) је пописано 2.018.220 становника:

929.947 православних (46,10%)
648.038 муслимана (32,10%)
410.809 римокатолика (20,3%)

По вјерском опредјељењу у Херцеговини (простор некадашње Мостарске области) је пописано 305.335 становника:

98.192 православних (32%)
70.041 муслимана (22,80%)
137.140 римокатолика (44,80%)

Ћоровић о попису

„

По последњој статистици од 1931. године, у Босни и Херцеговини било је 2.323.555 становника. Од тога има 1.028.139 православних или 44,25%, муслимана 718.079 или 30,90% и римокатолика 547.949 или 23,58%. Од тога имала је Босна 2.018.220 душа, и то 929.947 православних (46,10%), 648.038 муслимана (32,10%) и 410.809 римокатолика (20,3%); а Херцеговина 98.192 православних (32%), 70.041 муслимана (22,80%) и 137.140 римокатолика (44,80%).

Од тога становништва православних је било по градовима свега 81.494, муслимана 181.254, а римокатолика 83.682. То ће рећи да је од целокупног православног становништва градског елемента свега 7,93%, док је муслиманског 25,30%, а римокатоличког 15,30%. Према томе је сасвим јасно чије интересе треба имати првенствено у виду кад је у питању општа политичка линија Босне и Херцеговине, а за Србе нарочито. Досадашња брига о селу била је веома оскудна, и то не само за време ранијих, туђинских режима, него у великој мери и у својој држави.^[2]

”

— Политичке прилике у Босни и Херцеговини - Владимир Ћоровић

Види још

Референце

Литература

Grupković, Dragutin, ур. (1988). Uporedni pregled rezultata popisa od 1921-1981. godine. Beograd: Savezni zavod za statistiku.
Димић, Љубодраг (2001). Историја српске државности. 3. Нови Сад: Огранак САНУ.
Mrđen, Snježana (2002). „Narodnost u popisima: Promjenljiva i nestalna kategorija”. Stanovništvo. 40: 77—103.

Спољашње везе

Пројекат Растко: Политичке прилике у Босни и Херцеговини / Владимир Ћоровић, Оригинал објављен у Београду, Библиотека „Политика“ (1939) (језик: српски)

[1] ttp://pod2.stat.gov.rs/ObjavljenePublikacije/G1931/pdf/G19314001.pdf

[Ћоровић-2] а ^б Политичке прилике у Босни и Херцеговини / Владимир Ћоровић, Оригинал објављен у Београду, Библиотека „Политика“ (1939) (језик: српски)

[1]

[2]