Врбаска бановина
Врбаска бановина била је једна од девет бановина Краљевине Југославије које су основане 3. октобра 1929. године. Њено сједиште је било у Бањој Луци, а укључивала је дијелове данашње Босне и Херцеговине и Хрватске. Име је добила по ријеци Врбас и, као и све бановине Југославије, намјерно није била заснована на историјским и етничким границама. Први и најпознатији бан био је Светислав Тиса Милосављевић.
| Врбаска бановина | |
|---|---|
| 1929.—1941. | |
 Положај Врбаске бановине | |
| Главни град | Бања Лука |
| Регија | Балкан |
| Земља |  Краљевина Југославија |
| Становништво | 1.037.382 (1931) |
| Догађаји | |
| Статус | бивша покрајина |
| Владавина | |
| • Облик | бановина |
| Бан | |
• | Светислав Милосављевић |
| Историја | |
• Успостављено | 1929. |
• Укинуто | 1941. |
Врбаска бановина је имала своје представнике у Сенату (3), Народном представништву (25) и Банском вијећу (35). Обухватала је подручја бивше Врбаске и Бихаћке области, те дијелове Травничке, Тузланске и Приморско-Крајишке. Њена територија, површине 20.900 km², била је подијељена на нижа управна подручја: срезове (24), среске испоставе (8) и општине (161).
Живот у Врбаској бановини
уредиЗначајни градови били су Бања Лука и Бихаћ, а важније вароши Нови Град, Дервента, Приједор, Градишка, Козарска Дубица, Добој, Грачаница и Брод. За вријеме постојања бановине (до Априлског рата 1941. године), на овом простору су постигнути велики успјеси у развоју саобраћаја, пољопривреде, образовања, здравства, културе, туризма и физичке културе.
Простор на којем је формирана Врбаска бановина, доживио је свој процват у доба бановине. Бањалука постаје модеран, европски град, као и културни и привредни центар.
Туризам се такође успјешно развија, чинећи да Врбаска бановина буде веома посјећена. Најпосјећенији град у периоду 1935 - 1940. био је Јајце, а на другом мјесту бањско љечилиште Слатина код Бањалуке. Знатан број посјетилаца био је из средње и западне, а нешто мање из јужне Европе.
Година 1930-их, градови Врбаске бановине добијају расвјету, телефон, електричну и водоводну мрежу (које су касније адаптиране и проширене), као и путне везе са осталим бановинама Краљевине Југославије, али и осталим земљама Европе.
Историја
уредиОснивањем бановине Хрватске (1939), њој су припојена и два среза која су се до тада налазила на сјевероистоку Врбаске бановине, Дервентски и Градачачки. Године 1941. Врбаску бановину, као и цијелу краљевину Југославију, окупирале су силе Осовине. Бановина је укинута, а њена територија је у цјелости припојена Независној Држави Хрватској. Након Другог свјетског рата, у Социјалистичкој Југославији бановина је подијељена између СР Босне и Херцеговине и СР Хрватске, којој је припао мањи дио на сјеверозападу (Дворски срез). Данас највећи дио територије Врбаске бановине припада Републици Српској, а Бања Лука, која је била сједиште бановине, данас је главни град Републике Српске.
Становништво
уредиПрема попису из 1931. године на њеној територији било је 1.037.382 становника, од којих је 50,96% мушкараца и 49,04% жена. Православно становништво је било доминантно са 57,89% од укупног броја, 24,13% су чинили муслимани, 16,66% католици, 0,36% протестанти, 0,11% Јевреји и 0,85% остали.
| Попис становништва Краљевине Југославије 1931.[1] (по вероисповести) | |||
|---|---|---|---|
| вера | број верника | ||
Управна подручја
уредиУправна подручја у оквиру Врбаске бановине чинила су 24 среза и 161 општина. Срезови:
|
|
|
Банови
уредиБанови Врбаске бановине у периоду 1929—1941. су били:[3]
| Портрет | Ред | Име и презиме (Датум рођења и смрти) |
Почетак мандата | Крај мандата | Странка |
|---|---|---|---|---|---|
|
1. | Светислав Милосављевић (1882—1960) |
9. октобар 1929 |
18. април 1934 |
|
| 2. | Драгослав Ђорђевић | 1934 | 1935 | ||
|
3. | Богољуб Кујунџић (1887—1949) |
1935 | 1937 | |
|
4. | Тодор Лазаревић | 25. децембар 1937 |
22. март 1938 |
|
| 5. | Петар Цветковић (вд.) | 22. март 1938 |
1939 | ||
| 6. | Гојко Ружић (вд.) | 1939 | 1941 | ||
|
7. | Никола Стојановић (1880—1964) |
1941[4] | 1941 |
Галерија
уреди-
Карта Врбаске бановине (1929—1941) -
Карта Врбаске бановине (1937) -
Административна подјела Краљевине Југославије 1929. и 1939. -
Бански двор у Бањој Луци
-sr.svg)
.jpg)
Види још
уредиРеференце
уреди- ^ Глас јавности: Попис 1931. по Бановини Архивирано на сајту Wayback Machine (4. март 2016), Приступљено 5. мај 2013.
- ^ Сокић, Милоје М. (1935). Статистика избора народних посланика за Прву Југословенску Народну Скупштину, одржаних 8. нов. 1931. год. URN:NBN:SI:DOC-7IK86V0C http://www.dlib.si
- ^ World Statesmen: Bosnia and Hercegovina (језик: енглески)
- ^ Политика, бр. 11.793 од среде 2. априла 1941, стр. 2
Литература
уреди- Димић, Љубодраг (2001). Историја српске државности. 3. Нови Сад: Огранак САНУ.
- Димић, Љубодраг (2005). „Бан Светислав-Тиса Милосављевић, културне прилике и културна политика у Врбаској бановини 1929—1934”. Светислав-Тиса Милосављевић: Зборник. Бања Лука: Институт за историју. стр. 151—173.
- Латиновић, Горан (2006). Српска православна црква у Босанској Крајини (1918-1941). Лакташи: Графомарк.
- Латиновић, Горан (2009). „Градитељска дјелатност Српске православне цркве у Босанској Крајини 1918-1941”. Гласник Удружења архивских радника Републике Српске. 1: 287—301.
- Латиновић, Горан (2012). „Територијална организација Српске православне цркве у Босанској Крајини (1900-2010)” (PDF). Зборник за историју Босне и Херцеговине. 7: 321—333.
- Radojević, Mira (1994). „Bosna i Hercegovina u raspravama o državnom uređenju Kraljevine (SHS) Jugoslavije 1918—1941. godine”. Istorija 20. veka: Časopis Instituta za savremenu istoriju. 12 (1): 7—41.
- Радојевић, Мира (1995). „Споразум Цветковић-Мачек и Босна и Херцеговина”. Босна и Херцеговина од средњег века до новијег времена. Београд: Историјски институт САНУ. стр. 123—133.
- Радојевић, Мира (2005). „Врбаска бановина у време шестојануарског режима (државно-правне расправе)”. Светислав-Тиса Милосављевић: зборник. Бањалука: Институт за историју. стр. 37—48.