Врбаска област
Врбаска област је била административна јединица Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. Постојала је од 1923. до 1929. године. Административни центар области је био град Бања Лука.
| Врбаска област | |||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| 1923.—1929. | |||||||||||
 Врбаска област | |||||||||||
| Главни град | Бања Лука | ||||||||||
| Регија | Балкан | ||||||||||
| Земља |  Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца | ||||||||||
| Површина | 9.018 км2 | ||||||||||
| Становништво | 423.096 (1921) | ||||||||||
| Догађаји | |||||||||||
| Статус | Бивша област | ||||||||||
| Историја | |||||||||||
• Успостављено | 1923. | ||||||||||
• Укинуто | 1929. | ||||||||||
| |||||||||||
Историја
уредиКраљевство Срба, Хрвата и Словенаца основано је 1918. године и првобитно је било подијељено на покрајине и округе (жупаније). Године 1922, умјесто постојећих покрајина и округа, започето је формирање нових административних јединица и земља је подијељена на 33 области. Прије 1922, територија Врбаске области је чинила Бањалучки округ у оквиру покрајине Босне и Херцеговине. Године 1929, 33 области су замијењене са 9 бановина, а подручје Врбаске области је укључено у састав Врбаске бановине.
Географија
уредиВрбаска област је граничила са сљедећим областима: Приморско-крајишком, Осјечком, Сремском, Тузланском, Травничком и Бихаћком.
Демографија
уредиПрема попису становништва 1921, простор ове области (тада Бањалучког округа) имао је највећи број становника у покрајини БиХ. Од укупно 423.096 становника, апсолутну већину су чинили припадници православне вјероисповијести (242.557). Римокатолика је било 95.202, а муслимана 72.271.
Административна подјела
уредиПодјела Врбаске области на 10 срезова и 5 среских испостава остала је иста као што је била у Бањалучком округу.[1] Срезови:
- Градски срез Бања Лука,
- Сеоски срез Бања Лука,
- Дервента,
- Босанска Дубица,
- Босанска Градишка,
- Котор Варош,
- Босански Нови,
- Приједор,
- Прњавор,
- Тешањ.
Среске испоставе:
Велики жупани
уреди- Светислав Пауновић (1924),
- Војин Машић (1924),
- Марко Новаковић (1926),
- Бранко Стакић (1927),
- Немања Љубисављевић (1928),
- Јован Зец (1929).[2]
Референце
уредиЛитература
уреди- Димић, Љубодраг (2001). Историја српске државности. 3. Нови Сад: Огранак САНУ.
- Radojević, Mira (1994). „Bosna i Hercegovina u raspravama o državnom uređenju Kraljevine (SHS) Jugoslavije 1918-1941. godine”. Istorija 20. veka: Časopis Instituta za savremenu istoriju. 12 (1): 7—41.
- Glasnik arhivâ i Društva arhivskih radnika Bosne i Hercegovine, Том 29. Универзитет у Мичигену. 1989.