Попис становништва 1921. у Краљевини СХС
Попис становништва 1921. био је први попис становништва у Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца.
ПописУреди
Националност и матерњи језикУреди
Године 1921. према попису Срби су били већински у централној Србији, Црној Гори, источној Херцеговини, Македонији, у регијама на источној обали Дрине, Босанској Крајини, Книнској Крајини, Срему и неким дијеловима Баната. Хрвати су били већински готово у цијелој Славонији, Далмацији и Лици. Словенци су били већински у данашњој Словенији, а Шиптари на Косову, Метохији и у Улцињу. Срби и Хрвати муслиманске вјероисповијести су били већински у Тузли, регијама јужно од Сарајева и у Санџаку. Војводину су са Србима насељавали и Мађари, Хрвати, Чеси, Словаци и Немци. Неготинску Крајину су насељавали Власи и Срби.
Структура становништва Краљевине СХС по матерњем језику:[1][2]
- Срби: 4.791.000; Хрвати: 3.427.000
ВјероисповијестУреди
Структура становништва Краљевине СХС према вјероисповијести:[3][2]
Верска карта покрајине Босне и Херцеговине по котарима
Верска карта покрајине Босне и Херцеговине по котарима (и котарским испоставама)
ИзвориУреди
- ^ Брозан, Ђорђе. „Demografski idetitet Srba i Hrvata u Jugoslaviji, дио:Demografski podaci o Srbima i Hrvatima, поднаслов:Učešća Srba i Hrvata u ukupnom stanovništvu” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) на датум 02. 01. 2014. Приступљено 21. јул 2010.
- ↑ 2,0 2,1 „Дефинитивни резултати пописа становништва из 31. јануара 1921. године” (PDF). Приступљено 1. 1. 2014.
- ^ „Краљевина од седам покрајина-попис становништва 1921. у Краљевини СХС.”. Глас јавности. Приступљено 2. 7. 2013.
ЛитератураУреди
- Grupković, Dragutin, ур. (1988). Uporedni pregled rezultata popisa od 1921-1981. godine. Beograd: Savezni zavod za statistiku.
- Димић, Љубодраг (2001). Историја српске државности. 3. Нови Сад: Огранак САНУ.
- Mrđen, Snježana (2002). „Narodnost u popisima: Promјenljiva i nestalna kategorija”. Stanovništvo. 40: 77—103.