Попис становништва 1921. у Краљевини СХС
Попис становништва из 1921. године био је први попис становништва у Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца. Спроведен је 31. јануара 1921. године, а резултати пописа су објављивани сукцесивно, у периоду од 1924. до 1932. године.[1]
Пописом су биле обухваћене разне демографске категорије, укључујући податке о вероисповести и матерњем језику. Међутим, приликом прикупљања и обраде података о матерњем језику, извршена су разна спајања. Тако су говорници сродних језика, српског и хрватског, сврстани у заједничку категорију, а исто је учињено и са говорницима русинског и малоруског (украјинског), који су такође сврстани у заједничку категорију. О размерама поменуте појаве најсликовитије сведочи чињеница да су говорници два сродна, али неспорно различита језика, чешког и словачког, такође сврстани у заједничку категорију за потпуно фиктивни "чехословачки" језик, који је као такав постојао само у интегралистичким (антисловачким) плановима чешког руководства новостворене Чехословачке. Пошто је та држава била блиска савезница Краљевине СХС, београдске државне власти су одлучиле да политику савезничке државе подрже и примене у сопственом попису, остављајући тиме сведочанство о размерама политичког уплива на спровођење овог пописа.[2][3]
Поред таквих и сличних, политички мотивисаних захвата, који су онемогућили добијање прецизних података о говорницима појединих језика, највећим недостатком овог пописа сматра се одлука државних власти да се из пописа изостави прикупљање података о етничкој припадности. Тиме је постављена основа за настанак различитих тумачења, а затим и спорова који су настали поводом покушаја да се до слике о етничкој структури становништва дође путем укрштања података о вероисповести и матерњем језику.[4]
ПописУреди
Матерњи језикУреди
Структура становништва Краљевине СХС по матерњем језику:[5][6]
- Срби: 4.791.000; Хрвати: 3.427.000
ВјероисповијестУреди
Структура становништва Краљевине СХС према вјероисповијести:[7][6]
Верска карта покрајине Босне и Херцеговине по котарима
Верска карта покрајине Босне и Херцеговине по котарима (и котарским испоставама)
ОсталоУреди
У Београду је пописано 110.319 становника, без предграђа, у којима је могло бити још око 20.000 становника.[8]
Види јошУреди
РеференцеУреди
- ^ Ђурић 1924.
- ^ Ђурић 1924, стр. I-XXXIII.
- ^ Kočović 1998a, стр. XXXIX.
- ^ Mrđen 2002, стр. 77–103.
- ^ Брозан, Ђорђе. „Demografski idetitet Srba i Hrvata u Jugoslaviji, дио:Demografski podaci o Srbima i Hrvatima, поднаслов:Učešća Srba i Hrvata u ukupnom stanovništvu” (PDF) (на језику: (језик: српски)). Архивирано из оригинала (PDF) на датум 02. 01. 2014. Приступљено 21. јул 2010.
- ^ а б „Дефинитивни резултати пописа становништва из 31. јануара 1921. године” (PDF) (на језику: (језик: српски)). Приступљено 1. 1. 2014.
- ^ „Краљевина од седам покрајина-попис становништва 1921. у Краљевини СХС.” (на језику: (језик: српски)). Глас јавности. Приступљено 2. 7. 2013.
- ^ "Политика", 17. феб. 1921
ЛитератураУреди
- Grupković, Dragutin, ур. (1988). Uporedni pregled rezultata popisa od 1921-1981. godine. Beograd: Savezni zavod za statistiku.
- Димић, Љубодраг (2001). Историја српске државности. 3. Нови Сад: Огранак САНУ.
- Ђурић, Драгиша М., ур. (1924). Претходни резултати пописа становништва у Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца: 31. јануара 1921. године. Београд: Дирекција државне статистике.
- Kočović, Bogoljub (1998a). Etnički i demografski razvoj u Jugoslaviji od 1921. do 1991. godine (po svim zvaničnim a u nekim slučajevima i korigovanim popisima). 1. Paris: Association Dialogue.
- Kočović, Bogoljub (1998b). Etnički i demografski razvoj u Jugoslaviji od 1921. do 1991. godine (po svim zvaničnim a u nekim slučajevima i korigovanim popisima). 2. Paris: Association Dialogue.
- Mrđen, Snježana (2002). „Narodnost u popisima: Promјenljiva i nestalna kategorija”. Stanovništvo. 40: 77—103.
Спољашње везеУреди
- "Политика", 2. феб. 1921 (запажања социјалног типа у Београду)