Отворите главни мени

Русински језик (русиньскый язык, руська бисіда, руснацькый язык, руски язик) је језик који се углавном говори у западној Украјини, као и у суседним регионима Словачке, Мађарске, Пољске и Румуније,али се говори и у САД, Аустралији и Канади.Такође, панонскорусинским језиком (Панонскорусински језик) се говори у Србији и Хрватској, где на подручју северне српске покрајине Војводине има статус службеног језика. Овим језиком говоре етнички Русини, који насељавају наведено подручје. Русински језик спада у групу источнословенских језика.

русински језик
русиньскый язык, руська бисіда, руснацькый язык, руски язик
Говори се у Украјина
(Закарпатска област)
Словачка источна Словачка
Пољска јужна Пољска
 Мађарска
Румунија северна Румунија
 Србија ( Војводина)
Хрватска источна Хрватска
Број говорника
процењено бар 600.000[1]
Попис становништва: 50.000[2] (недостаје датум)
ћирилица (русинска ћирилица)
Званични статус
Службени језик у
 Србија ( Војводина)
Признати мањински језик у
Језички кодови
ISO 639-3rue
{{{mapalt}}}
Распрострањеност русинског језика
  Већински језик
  Мањински језик
Општине у Војводини у којима је русински језик у службеној употреби (зелено)

Прва граматика русинског језика: Карпаторусский букварь (Karpatorusskij bukvar') (1931) [3] и Буквар. Перша книжечка для народных школ. (Bukvar. Perša knyžečka dlja narodnŷch škol.) (1935).[4]

ПисмоУреди

Дијалекти и наречја русинског језикаУреди

  • Источнорусински језик-Закарпатско/Подкарпатско наречје русинског језикa --Закарпатје,Украјина
    • Лемковско наречје русинског језикa--Пољска
      • Прешовско наречје русинског језика--Словачка
        • Западнорусински језик Панонско наречје русинског језика--Војводина,Србија и Хрватска

Види јошУреди

РеференцеУреди

  1. ^ Gordon, Raymond G., Jr., ур. (2005). „Ethnologue report for language code:rue (Rusyn)”. Ethnologue: Languages of the World (15th изд.). Dallas, TX: SIL International. ISBN 13978-1-55671-159-6. Приступљено 27. 4. 2007. 
  2. ^ Ово су бројеви из националних званичних бироа за статистике:
  3. ^ Vyslockij, Dymytrij (1931). Карпаторусский букварь [Karpatoursskij bukvar'] (на језику: Источнорусински језик). Cleveland. 
  4. ^ Trochanovskij, Metodyj (1935). Буквар. Перша книжечка для народных школ. (Bukvar. Perša knyžečka dlja narodnŷch škol.) (на језику: Источнорусински језик). Lviv. 

ЛитератураУреди

  • Gordon, Raymond G., Jr., ур. (2005). „Ethnologue report for language code:rue (Rusyn)”. Ethnologue: Languages of the World (15th изд.). Dallas, TX: SIL International. ISBN 13978-1-55671-159-6. Приступљено 27. 4. 2007. 
  • Vyslockij, Dymytrij (1931). Карпаторусский букварь [Karpatoursskij bukvar'] (на језику: русинском). Cleveland. 
  • Trochanovskij, Metodyj (1935). Буквар. Перша книжечка для народных школ. (Bukvar. Perša knyžečka dlja narodnŷch škol.) (на језику: русинском). Lviv. 
  • Фејса, Михајло (2012). Русински језик у Републици Србији/Војводини. Бања Лука. 

Спољашње везеУреди

  Медији везани за чланак Русински језик на Викимедијиној остави