Отворите главни мени
Распрострањеност штокавског наречја, са поделом на дијалекте, према стању из 1991. године

Наречје или супрадијалект (супрадијалек(а)т, од латинског префикса supra- / "над" и грчког појма διάλεκτος / "дијалект") је дијалектолошки појам којим се означава језичка варијететска подгрупа у оквиру одређеног језика. Подела неког језика на наречја проистиче из локалних језичких посебности, које постоје на различитим подручјима у оквиру граница тог језика. Наречја се даље деле на дијалекте, а ови на субдијалекте. Поред основног дијалектолошког груписања по припадности матичном језику, поједина наречја могу истовремено припадати међусобно сродним језицима. Један од најпознатијих примера за такву језичку ситуацију постоји у оквиру српско-хрватског дијасистемског склопа, који је заснован на заједничком штокавском наречју.[1] Штокавско наречје представља основу коју данас заједнички деле четири званична језика, међу које се поред српског и хрватског језика убрајају и бошњачки и црногорски језик.[2]

У ширем смислу, српско-хрватски дијасистемски склоп обухвата три наречја:

У старијој литератури и публицистици, појам наречје је описно употребљаван за означавање језичких посебности и појава на различитим нивоима, од сеоских и обласних говора, до посебних типова изговора, али његова употреба је у стручној литератури током времена сведена на само једно значење, које се данас односи на специфичну дијалектолошку категорију испод нивоа језика, а изнад нивоа дијалекта.[3]

Садржај

Види јошУреди

РеференцеУреди

  1. ^ Ивић 1956.
  2. ^ Okuka 2008, стр. 12.
  3. ^ Ћорић 1991, стр. 73-77.

ЛитератураУреди

Спољашње везеУреди