Карпатско наречје русинског језика

Карпатско наречје русинског језика, такође познато и као источно или северно карпатско-русинско наречје, једно је од два основна наречја јединственог русинског језика (русин. русиньскый язык). Овим наречјем, које обухвата неколико дијалеката, говори онај део русинског народа који живи у својим матичним карпатским областима, првенствено на подручју Закарпатске области у данашњој Украјини, а такође и у суседним крајевима на југоистоку Пољске, североистоку Словачке, североистоку Мађарске и северу Румуније.[1][2][3]

карпатско наречје
русинског језика
Говори се у Украјина,
 Пољска,
 Словачка,
 Мађарска,
 Румунија
русинска ћирилица
Језички кодови
ISO 639-3

Језичку баштину карпатских Русина одликује велика дијалектолошка разноврсност, на шта се надовезује и низ сложених етнолингвистичких и социолингвистичких питања, тако да у оквирима русинистике (и шире у оквирима славистике) постоји неколико дефиниција овог језичког корпуса, а такође и неколико различитих класификација карпатско-русинских регионалних дијалеката и локалних говора (субдијалеката).[4][5]

Карпатско наречје русинског језика (дијалектолошка подела)

Иако су признањем русинског језика као мањинског језика у Пољској, Словачкој, Мађарској и Румунији створени предуслови за пуну језичку афирмацију и стандардизацију локалних русинских дијалеката,[6][7] такво признање је изостало у случају Украјине, која још увек није признала пуну националну самобитност русинског народа, услед чега се русински језик од стране украјинских лингвиста третира као део ширег украјинског језичког корпуса.[8]

Многа питања која се односе на статус и класификацију овог наречја (и русинског језика у целини), предмет су бројних расправа и спорова у стручним лингвистичким круговима, а такође и у широј русинској, односно словенској јавности.[9][10]

Крајем 2019. године, поједини лингвисти су извршили покушај поделе јединственог русинског језика на два посебна језика, путем уздизања овог (карпатско-русинског) и другог (панонско-русинског) наречја на статус посебних језика, са предложеним називима: Источнорусински језик и Јужнорусински језик, али предлог за поделу, односно укидање јединственог русинског језика путем стварања два посебна (одвојена) језика, одбијен је почетком 2020. године од стране Међународне организације за стандардизацију (ISO).[11]

Види јошУреди

РеференцеУреди

  1. ^ Маґочій 2004.
  2. ^ Kushko 2007, стр. 111-132.
  3. ^ Плїшкова 2008.
  4. ^ Тир 2004, стр. 310-314.
  5. ^ Magocsi 2015, стр. 212-217, 386.
  6. ^ Капраль 2000, стр. 33-36.
  7. ^ Plišková 2007.
  8. ^ Тамаш 2017.
  9. ^ Magocsi 1999a.
  10. ^ Magocsi 1999b.
  11. ^ ISO 639-3: Change Request Documentation: 2019-016

ЛитератураУреди

Спољашње везеУреди