Русини у Румунији
Русини у Румунији (рсн. Русины, рум. Ruteni, Rusini) су припадници русинског народа у Румунији. Званично су признати као пуноправна национална мањина. Имају једно резервисано место у румунском државном парламенту, а заступљени су и у локалним органима власти. Најзначајнија русинска организација у Румунији је Културно удружење Русина у Румунији (рсн. Културне Товариство Русинів Романії, рум. Uniunea Culturală a Rutenilor din România). Девето заседање Светског конгреса Русина одржано је 2007. године у румунском граду Сигету.[1][2][3]
Историја уреди
Током старије историје, Русини и Румуни су вековима живели заједно у историјским областима као што су Мармарош и Буковина. Данашња Румунија обухвата јужни Мармарош и јужну Буковину, тако да највећи део припадника русинске заједнице живи у поменутим областима, на северу државе. За време комунистичке власти, Румунија је под утицајем СССР усвојила политику непризнавања националне посебности Русина, који су убрајани међу Украјинце. Тек након политичких промена (1989) дошло је до постепених промена у односу државних власти према решавању русинског питања. Русини су успели да се изборе за признање мањинског статуса (2000), што је изазвало реакцију украјинских чинилаца, који су 2003. године затражили од румунских државних власти да се одлука о признању русинске мањине повуче, те да се Русини поново подведу под Украјинце. Румунске државне власти нису усвојиле тај захтев.[4][5][6]
Демографија уреди
Услед сложених историјских и политичких околности, Русини су у старијим пописима становништва у Румунији били прибрајани уз Украјинце. Таква пракса је напуштена тек уочи пописа који је спроведен 2002. године, тако да се свега 262 становника званично изјаснило као „Русини”, док се још 3.890 становника изјаснило као Хуцули (рсн. Гуцулы, рум. Huțuli) - припадници посебне заједнице која се сматра подгрупом русинског народа. Стварни број Русина у Румунији процењује се на 35.000 припадника.[7]
Види још уреди
Референце уреди
- ^ Magocsi & Pop 2005.
- ^ Magocsi 2015, стр. 241, 347-348, 401.
- ^ Stegherr 2017, стр. 124-136.
- ^ Letter from the Union of Ukrainians of Romania to the Government of Romania demanding the abolition of the Rusyn national minority in Romania (2003)
- ^ „Declaration from Romanian MP George Firczak on the Observance of the 200th anniversary of the birth of Aleksander Dukhnovych, national awakener of the Rusyns (2003)” (PDF). Архивирано (PDF) из оригинала 22. 02. 2005. г. Приступљено 22. 02. 2005.
- ^ Kosiek 2015, стр. 111-127.
- ^ Magocsi 2015, стр. 1.
Литература уреди
- Kosiek, Tomasz (2015). „Ethnicity Has Many Names: On the Diverse Acts of Identification with the Example of the Ukrainian Minority in the Romanian Region of Maramureş”. Sterile and Isolated? An Anthropology Today in Hungary and Poland. Poznań: Instytut Etnologii i Antropologii Kulturowej. стр. 111—127.
- Magocsi, Paul R.; Pop, Ivan I., ур. (2005) [2002]. Encyclopedia of Rusyn History and Culture (2. изд.). Toronto: University of Toronto Press.
- Magocsi, Paul R. (2015). With Their Backs to the Mountains: A History of Carpathian Rus’ and Carpatho-Rusyns. Budapest-New York: Central European University Press.
- Stegherr, Marc (2017). „The Rusyns in Romania: A Minority Hidden in a Minority”. Transylvanian Review. 26 (3): 124—136.