Буковина

За друге употребе, погледајте Буковина (вишезначна одредница).

Буковина (рум. Bucovina, укр. Буковина, мађ. Bukovina, нем. Bukowina) је историјски регион који данас деле Румунија и Украјина.

Буковина Bukowina  (немачки)
1775.—1918.
Застава Грб
Краљевина Буковина на мапи Аустроугарске
Главни град	Чернивци
Земља	Аустроугарска
Површина	10.442 км2
Становништво	794.930 (1910)
Догађаји
Историја
• Успостављено	1775.
• Укинуто	1918.
Претходник Следбеник Молдавска кнежевина Краљевина Румунија

Етничка мапа Буковине данас

Мапа Буковине и окружења (Румуни подразумевају већу територију, обојено у зелено)

Буковина у Првом светском рату, са приказима битака и линијом фронта

Своје званично немачко име (die Bukowina ili das Buchenland), добила је док је била под аустријском владавином (1775—1918), под утицајем назива који су користили Словени (Пољаци, Украјинци и остали) из тих крајева за огромне букове шуме које су се тамо простирале.

Буковина није никада остварила своју тоталну аутономију, као држава, већ је увек кроз историју била у оквиру неке друге државе.

Историја

Половином 1. миленијума после Христа појавила су се племена са далеког истока (Хуни, Авари), чији је утицај приметан до 7. века. Од 9. до 14. века Буковина потпада под власт Кијевске Русије која тада нагло јача. У том периоду настају Галиција и Лодомерија као области у Буковини.

У периоду од 1349. до 1384. године северни део Буковине потпада под власт Краљевине Пољске а јужни део подпада под владавину Молдавије. У том периоду се и уздиже град Сучава који 1388. године постаје седиште округа који је био под владавином Молдавије.

Између 1385. и 1569. године власт над северним делом Буковине наизменично деле Краљевина Пољска и Молдавија. У 16. веку, тачније 1512. године, Молдавија подпада под власт Турака а истовремено и целокупна територија Буковине. Северни део Буковине се вратио под Пољску власт 1541. године.

После немилих догађаја у Мадефалви, 1764. године, неколико хиљада Секеља се исељава из Ердеља и одлази прво у Молдавију, а убрзо затим и у Буковину, где оснивају својих пет села Андрашфалва, Хадикфалва, Фогадјиштен, Иштеншегитш и Јожеффалва. Током 19. и 20. века Секељи су напустили та села, и вратили се у стара станишта, или су током велике сеобе Секеља у 1883. години прешли у новооснована као што су: Скореновац, Војловица и Иваново. Од тога доба је и настао појам Буковински Секељи.

Карпати у Буковини.

Током Руско-турског рата (1768—1774), Буковину је запосела руска војска 1769. године, али преотели су је 1774. године Хабзбурзи, који су 1775. године анектирали читаву област. "Трактатом" од 12. маја 1776. године је легално уступљено аустријској царевини. Буковина је до 1786. године имала споствену војну управу, па је предата Галицијској губернији, али притом задржала целовитост. Године 1776. ту је живело 79.613 становника, а главно место Чернивци.

Велику већину становништва ове области чинили су православни украјински Руси и православни молдавски Румуни, а мањинско становништво су сачињавали Јевреји и колонизовани Немци. Православни епископ из Радовца тада прелази у Чернивце и од 1783. године потпада под духовну надлежност Карловачке митрополије. Био је 1814. године Србин из Бачке, Данил Влаховић епископ буковински (1789–1822). Буковина је 1849. године постала посебна круновина Аустријске царевине. Године 1873, створена је Буковинска митрополија која је поред Буковинске епархије обухватала и две српске епархије, Далматинску и Бококоторску, које су такође изузете из духовне надлежости Карловачке митрополије. Буковина је остала под хабзбуршком влашћу све до 1918. године, када је већи део прикључен Румунији.

Становништво

Због многобројних историјских промена владара и сеоба народа у Буковини је становништво веома шаролико по националности, али се може рећи да на југу Буковине већином живе Румуни а на северу словенски народи (Украјинци, Руси).

Пописи у Аустроугарској

Попис становништва 1786. године

По попису становништва из 1786. године у аустријској покрајини Буковиni живило је 135.494 становника.

Матерњи језик	Становници	Проценат
румунски	91.865	67,8%
украјински	31.706	23,4%
остали	11.923	8,8%
укупно	135.494	100%

Попис становништва 1848. године

По попису становништва из 1848. године у аустријској покрајини Буковини, у Буковини су већина били Румуни.

Матерњи језик	Становници	Проценат
румунски	209.179	55,4%
украјински	108.743	28,8%
остали	59.659	15,8%
укупно	377.581	100%

Попис становништва 1851. године

У Буковини-покрајини у Аустроугарској је 1851. године живило 380.826 становника.

Попис становништва 1869. године

У Буковини је према попису из 1869. године живило је 511.364 становника.

Матерњи језик	Становници	Проценат
румунски	207.102	40,5%
украјински	186.136	36,4%
остали	118.126	23,1%
укупно	511.364	100%

Попис становништва 1880. године

У Буковини је 1880. према попису живило 568.723 становника.

Матерњи језик	Становници	Проценат
румунски	189.954	33,4%
украјински	240.001	42,2%
остали	138.768	24,4%
укупно	568.723	100%

Попис становништва 1890. године

У Буковини је 1890. према попису живило 642.495 становника.

Матерњи језик	Становници	Проценат
румунски	208.168	32,4%
украјински	268.563	41,8%
остали	165.764	25,8%
укупно	642.495	100%

Попис становништва 1900. године

У Буковини је 1900. према попису живило 730.195 становника.

Матерњи језик	Становници	Проценат
румунски	229.018	31,36%
украјински	297.798	40,79%
остали (њемачки и други)	203.379	27,85%
укупно	730.195	100%

Религија	Становници	Проценат
гркокатолици	500.262	68,51%
римокатолици	110.188	15,09%
јевреји	96.445	13,20%
остали	23.300	3,20%
укупно	730.195	100%

Попис становништва 1910. године

У Буковини је 1910. према попису живило 794.930 становника.

Матерњи језик	Становници	Проценат
украјински	305.253	38,4%
румунски	273.456	34,4%
хебрејски	102.546	12,9%
њемачки	65.979	8,3%
пољски	35.772	4,5%
мађарски	10.334	1,3%
остали	1.590	0,2%
укупно	794.930	100%

Религија	Становници	Проценат
православци	546.912	68,8%
јевреји	102.546	12,9%
римокатолици	97.776	12,3%
гркокатолици	25.438	3,2%
лутерани	19.873	2,5%
остали	2.385	0,3%
укупно	794.930	100%

Украјински део Буковине

По попису из 2001. године, процентуални однос становништва у Чернивачкој области био је следећи:

• 75% Украјинци
• 12% Румуни
• 7,3% Молдавци
• 4,1% Руси
• 0,4% Пољаци
• 0,2% Јевреји

Румунски део Буковине

По попису из 2002. године процентуални однос становништва у области Сучава је био следећи:

• 96,6% Румуни
• 1,3% Роми
• 1,2% Украјинци
• 0,3% Немци
• 0,4% Пољаци
• 0,1% Секељи (Мађари)

Послератне поделе

После Првог светског рата и распада Аустроугарске 1918. године, Румуни који су живели у Буковини су изгласали прикључење Румунији, али је северни део још остао под влашћу Украјине.

Сенжерменским уговором из 1919. године цео јужни део Буковине потпада под румунску власт и постаје део Румуније.

После Другог светског рата мировним споразумом у Паризу, Украјина дефинитивно добија област Чернивци, док област Сучаве остаје Румунима.

Важнији градови

• На северу: Чернивци (укр. Чернівці, рум. Cernăuţi)
• На југу: Сучава (рум. Suceava, укр. Сучава)

Литература

• O. Derhachov, ур. (1996). Українська державність у XX столітті. (Ukrainian statehood of the twentieth century). Politychna Dumka. 
• [1] (оригинал на немачком језику — има још енглеска и француска верзија)
• WorldStatesmen (under Ukraine)
• Dumitru Covălciuc. Românii nord-bucovineni în exilul totalitarismului sovietic
• Victor Bârsan "Masacrul inocenţilor", Bucuresti, 1993, pp. 18–19
• Ştefan Purici. Represiunile sovietice... P. 255–258;
• Vasile Ilica. Fântâna Albă: O mărturie de sânge (istorie, amintiri, mărturii). — Oradea: Editura Imprimeriei de Vest, 1999.
• Marian Olaru. Consideraţii preliminare despre demografie si geopolitica pe teritoriul Bucovinei. Analele Bucovinei. Tomul VIII. Partea I. Bucuresti: Editura Academiei Române, 2001
• Ţara fagilor: Almanah cultural-literar al românilor nord-bucovineni. Cernăuţi-Târgu-Mureş, 1994
• Aniţa Nandris-Cudla. Amintiri din viaţă. 20 de ani în Siberia. Humanitas, Bucharest, 2006 (second edition), (румунски). ISBN 978-973-50-1159-8.
• The Bukovina Society of the Americas
• United States of Greater Austria
• United States of Greater Austria