Буковина
Буковина (рум. Bucovina, укр. Буковина, мађ. Bukovina, нем. Bukowina) је историјски регион који данас деле Румунија и Украјина.
Буковина Bukowina (немачки) | |||||||||
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
1775.—1918. | |||||||||
![]() Краљевина Буковина на мапи Аустроугарске | |||||||||
Главни град | Чернивци | ||||||||
Земља | ![]() | ||||||||
Површина | 10.442 км2 | ||||||||
Становништво | 794.930 (1910) | ||||||||
Догађаји | |||||||||
Историја | |||||||||
• Успостављено | 1775. | ||||||||
• Укинуто | 1918. | ||||||||
|


Своје званично немачко име (die Bukowina ili das Buchenland), добила је док је била под аустријском владавином (1775—1918), под утицајем назива који су користили Словени (Пољаци, Украјинци и остали) из тих крајева за огромне букове шуме које су се тамо простирале.
Буковина није никада остварила своју тоталну аутономију, као држава, већ је увек кроз историју била у оквиру неке друге државе.
ИсторијаУреди
Половином 1. миленијума после Христа појавила су се племена са далеког истока (Хуни, Авари), чији је утицај приметан до 7. века. Од 9. до 14. века Буковина потпада под власт Кијевске Русије која тада нагло јача. У том периоду настају Галиција и Лодомерија као области у Буковини.
У периоду од 1349. до 1384. године северни део Буковине потпада под власт Краљевине Пољске а јужни део подпада под владавину Молдавије. У том периоду се и уздиже град Сучава који 1388. године постаје седиште округа који је био под владавином Молдавије.
Између 1385. и 1569. године власт над северним делом Буковине наизменично деле Краљевина Пољска и Молдавија. У 16. веку, тачније 1512. године, Молдавија подпада под власт Турака а истовремено и целокупна територија Буковине. Северни део Буковине се вратио под Пољску власт 1541. године.
После немилих догађаја у Мадефалви, 1764. године, неколико хиљада Секеља се исељава из Ердеља и одлази прво у Молдавију, а убрзо затим и у Буковину, где оснивају својих пет села Андрашфалва, Хадикфалва, Фогадјиштен, Иштеншегитш и Јожеффалва. Током 19. и 20. века Секељи су напустили та села, и вратили се у стара станишта, или су током велике сеобе Секеља у 1883. години прешли у новооснована као што су: Скореновац, Војловица и Иваново. Од тога доба је и настао појам Буковински Секељи.
Током Руско-турског рата (1768—1774), Буковину је запосела руска војска 1769. године, али преотели су је 1774. године Хабзбурзи, који су 1775. године анектирали читаву област. "Трактатом" од 12. маја 1776. године је легално уступљено аустријској царевини. Буковина је до 1786. године имала споствену војну управу, па је предата Галицијској губернији, али притом задржала целовитост. Године 1776. ту је живело 79.613 становника, а главно место Чернивци.[1]
Велику већину становништва ове области чинили су православни украјински Руси и православни молдавски Румуни, а мањинско становништво су сачињавали Јевреји и колонизовани Немци. Православни епископ из Радовца тада прелази у Чернивце и од 1783. године потпада под духовну надлежност Карловачке митрополије. Био је 1814. године Србин из Бачке, Данил Влаховић епископ буковински (1789–1822).[2] Буковина је 1849. године постала посебна круновина Аустријске царевине. Године 1873, створена је Буковинска митрополија која је поред Буковинске епархије обухватала и две српске епархије, Далматинску и Бококоторску, које су такође изузете из духовне надлежости Карловачке митрополије. Буковина је остала под хабзбуршком влашћу све до 1918. године, када је већи део прикључен Румунији.
СтановништвоУреди
Због многобројних историјских промена владара и сеоба народа у Буковини је становништво веома шаролико по националности, али се може рећи да на југу Буковине већином живе Румуни а на северу словенски народи (Украјинци, Руси).
Пописи у АустроугарскојУреди
Попис становништва 1786. годинеУреди
По попису становништва из 1786. године у аустријској покрајини Буковиni живило је 135.494 становника.
Матерњи језик | Становници | Проценат |
---|---|---|
румунски | 91.865 | 67,8% |
украјински | 31.706 | 23,4% |
остали | 11.923 | 8,8% |
укупно | 135.494 | 100% |
Попис становништва 1848. годинеУреди
По попису становништва из 1848. године у аустријској покрајини Буковини, у Буковини су већина били Румуни.
Матерњи језик | Становници | Проценат |
---|---|---|
румунски | 209.179 | 55,4% |
украјински | 108.743 | 28,8% |
остали | 59.659 | 15,8% |
укупно | 377.581 | 100% |
Попис становништва 1851. годинеУреди
У Буковини-покрајини у Аустроугарској је 1851. године живило 380.826 становника.
Попис становништва 1869. годинеУреди
У Буковини је према попису из 1869. године живило је 511.364 становника.
Матерњи језик | Становници | Проценат |
---|---|---|
румунски | 207.102 | 40,5% |
украјински | 186.136 | 36,4% |
остали | 118.126 | 23,1% |
укупно | 511.364 | 100% |
Попис становништва 1880. годинеУреди
У Буковини је 1880. према попису живило 568.723 становника.
Матерњи језик | Становници | Проценат |
---|---|---|
румунски | 189.954 | 33,4% |
украјински | 240.001 | 42,2% |
остали | 138.768 | 24,4% |
укупно | 568.723 | 100% |
Попис становништва 1890. годинеУреди
У Буковини је 1890. према попису живило 642.495 становника.
Матерњи језик | Становници | Проценат |
---|---|---|
румунски | 208.168 | 32,4% |
украјински | 268.563 | 41,8% |
остали | 165.764 | 25,8% |
укупно | 642.495 | 100% |
Попис становништва 1900. годинеУреди
У Буковини је 1900. према попису живило 730.195 становника.
Матерњи језик | Становници | Проценат |
---|---|---|
румунски | 229.018 | 31,36% |
украјински | 297.798 | 40,79% |
остали (њемачки и други) | 203.379 | 27,85% |
укупно | 730.195 | 100% |
Религија | Становници | Проценат |
---|---|---|
гркокатолици | 500.262 | 68,51% |
римокатолици | 110.188 | 15,09% |
јевреји | 96.445 | 13,20% |
остали | 23.300 | 3,20% |
укупно | 730.195 | 100% |
Попис становништва 1910. годинеУреди
У Буковини је 1910. према попису живило 794.930 становника.
Матерњи језик | Становници | Проценат |
---|---|---|
украјински | 305.253 | 38,4% |
румунски | 273.456 | 34,4% |
хебрејски | 102.546 | 12,9% |
њемачки | 65.979 | 8,3% |
пољски | 35.772 | 4,5% |
мађарски | 10.334 | 1,3% |
остали | 1.590 | 0,2% |
укупно | 794.930 | 100% |
Религија | Становници | Проценат |
---|---|---|
православци | 546.912 | 68,8% |
јевреји | 102.546 | 12,9% |
римокатолици | 97.776 | 12,3% |
гркокатолици | 25.438 | 3,2% |
лутерани | 19.873 | 2,5% |
остали | 2.385 | 0,3% |
укупно | 794.930 | 100% |
Украјински део БуковинеУреди
По попису из 2001. године, процентуални однос становништва у Чернивачкој области био је следећи:
Румунски део БуковинеУреди
По попису из 2002. године процентуални однос становништва у области Сучава је био следећи:
Послератне поделеУреди
После Првог светског рата и распада Аустроугарске 1918. године, Румуни који су живели у Буковини су изгласали прикључење Румунији, али је северни део још остао под влашћу Украјине.
Сенжерменским уговором из 1919. године цео јужни део Буковине потпада под румунску власт и постаје део Румуније.
После Другог светског рата мировним споразумом у Паризу, Украјина дефинитивно добија област Чернивци, док област Сучаве остаје Румунима.
Важнији градовиУреди
РеференцеУреди
ЛитератураУреди
- O. Derhachov, ур. (1996). Українська державність у XX столітті. (Ukrainian statehood of the twentieth century). Politychna Dumka. Текст „ руски језик ” игнорисан (помоћ)
- [1] (оригинал на немачком језику — има још енглеска и француска верзија)
- WorldStatesmen (under Ukraine)
- Dumitru Covălciuc. Românii nord-bucovineni în exilul totalitarismului sovietic
- Victor Bârsan "Masacrul inocenţilor", Bucuresti, 1993, pp. 18–19
- Ştefan Purici. Represiunile sovietice... P. 255–258;
- Vasile Ilica. Fântâna Albă: O mărturie de sânge (istorie, amintiri, mărturii). — Oradea: Editura Imprimeriei de Vest, 1999.
- Marian Olaru. Consideraţii preliminare despre demografie si geopolitica pe teritoriul Bucovinei. Analele Bucovinei. Tomul VIII. Partea I. Bucuresti: Editura Academiei Române, 2001
- Ţara fagilor: Almanah cultural-literar al românilor nord-bucovineni. Cernăuţi-Târgu-Mureş, 1994
- Aniţa Nandris-Cudla. Amintiri din viaţă. 20 de ani în Siberia. Humanitas, Bucharest, 2006 (second edition), (румунски). ISBN 978-973-50-1159-8.
- The Bukovina Society of the Americas
- United States of Greater Austria
- United States of Greater Austria