Отворите главни мени

Молдавија (рум. Moldova), или званично Република Молдавија (рум. Republica Moldova), је држава у источној Европи.[7][8] Граничи се са Румунијом на западу и Украјином на истоку.[9] Њена граница са Румунијом је река Прут и доњи ток реке Дунав. Молдавија је у периоду од 1944. до 1991. била у саставу Совјетског Савеза. Независност је прогласила 27. августа 1991. године.

Република Молдавија
Republica Moldova  (румунски)
Химна: Наш језик
(рум. Limba noastră)
Положај Молдавије
Главни градКишињев
47°0′N 28°55′E / 47.000° СГШ; 28.917° ИГД / 47.000; 28.917Координате: 47°0′N 28°55′E / 47.000° СГШ; 28.917° ИГД / 47.000; 28.917
Службени језикрумунски1,2>.[1][2][3]
Владавина
Облик државеПарламентарна република
 — ПредседникИгор Додон
 — ПремијерМаја Санду
 — Председник скупштинеАндријан Канду
Историја
Консолидација
 — Оснивање1356.
 — Аутономија29. април 1818.
 — Молдавска демократска република16. децембар 1917.
 — Молдавска ССР2. август 1940.
 — Независност од Совјетског Савеза27. августа 1991.
Географија
Површина
 — укупно33.846 km2(139)
 — вода (%)1,4
Становништво
 — 2014.[4] ³3.557.600(132)
 — 2004.3.383.332
 — густина105,11 ст./km2(87)
Економија
БДП / ПКМ≈ 2015
 — укупно17,693 милијарди долара [5](138)
 — по становнику4.973[6](131)
ИХР (2007)0,693(107) — средњи
ВалутаМолдавски леј
 — код валутеMDL
Остале информације
Временска зонаUTC +2, +3 (EET, EEST)
Интернет домен.md ³‍
Позивни број+373

1,2у Придњестровљу се назива молдавски; руски и украјински су такође званични у Придњестровљу, а гагаушки и руски у Гагаузији
³ Без Приднестровља.

Током историје власт на овој територији имали су многи народи, да би средином 14. века настала кнежевина Молдавија која је 1812. потпала под власт руског цара Александра I. Као независна држава, Република Молдавија постоји од 1991. године када се Молдавска совјетска република одвојила током распада Совјетског савеза и прогласила независност. Међутим, политички развој земље од тада до данас је увелико отежан због постојећег конфликта са самопроглашеном Придњестровском Републиком.[10][11]

ГеографијаУреди

ПоложајУреди

Државе са којима се Молдавија граничи су Украјина и Румунија. Површина државе износи 33.846 km².

Геологија и рељефУреди

Рељеф Молдавије претежно је брежуљкаст, а највиши су централни делови земље. Највиша тачка је Баланешти и износи 429 m, налази се северозападно од главног града Кишињева.

Листопадних шума има у северној и централној Молдавији. Ту су присојне падине брежуљака потпуно покривене виноградима. На сувом југу преовладавале су степе, данас већином преображене у плодне оранице.

ВодеУреди

 
Долина Дњестра

Највећа река је Дњестар преко које Молдавија посредно излази на Црно море. Молдавија излази на Дунав дужином од само 480 m, а у насељу Ђурђулешти се налази једина лука на Дунаву.

Флора и фаунаУреди

Река Дњестар је богата рибом , као што су шаран, смуђ , сом итд. У шумама се могу наћи веверице, вукови , лисице , јелени и дивљач.

КлимаУреди

Клима је континентална , са јаким зимама са снегом и топлим летима која су кишовита углавном.

СтановништвоУреди

 
Етнички састав 1989.

Будући да је Молдавија била на путу бројних освајача, постала је мешавина народа; национално шаренило се повећава према југу. У селима поред Дњестра живе Молдавци, Украјинци и Бугари, сви искусни баштовани и воћари. Сами Молдавци потичу од Дачана који су романизовани за време римске владавине. Земља је густо насељена, а сеоско становништво чини више од половине укупног становништва. У последњој деценији двадесетог века национални доходак Молдавије се преполовило. Зато се становништво непрестано исељава, а природни прираштај једва прелази нулу.

Највећи градовиУреди

Највећи градови су: Кишињев, Балци, Тираспољ и Бендер.

Административна поделаУреди

 
Административна подела Молдавије

Република Молдавија се дели на 32 рејона (рум. raioane), 5 општина (рум. municipii) - (Кишињев, Балци, Бендер, Комрат и Тираспољ) и две аутономне територијалне јединице - Гагаузија и Придњестровље (Транснистрија). Придњестровље је фактички независна непризната држава која се отцепила од Молдавије. Молдавске власти је сматрају побуњеном покрајином у саставу Молдавије.

ИсторијаУреди

Кнежевина МолдавијаУреди

Кнежевина је била у вазалном односу према Османском царству од 1514. године, а 1859. се ујединила са Кнежевином Влашком, чиме су ударени темељи данашње Румуније.

БесарабијаУреди

Република Молдавија састављена је највећим делом од Бесарабије. Ова област дуго је припадала Кнежевини Молдавије. Бесарбија је дуго била под турском влашћу. Како су је Руси освајали више пута током 18. века, Османлије су предали Бесарабију Русима 1812. године. Према Париском споразуму из 1856, којим се Русија кажњава за пораз у Кримском рату, она је дужна да врати Молдавији јужну Бесарабију, да би се тако избегла руска контрола над делтом Дунава, која је тада била отворена за слободну пловидбу. Ова област поново постаје руска после Берлинског конгреса 1878. године. Након руске револуције 1917. и мировног уговора закљученог у Брест-Литовску, заузима је румунска војска (почетак 1918). Ову су анексију Савезници одобрили 1920, али је СССР није признао.

СовјетизацијаУреди

Аутономна република Молдавија, коју је створио Совјетски Савез 1924. на источној обали Дњестра и прикључио Украјини, служи као основ за територијалне захтеве изложене у тајном записнику немачко-совјетског пакта. У јуну 1940, совјетска војска поново осваја Бесарабију, чији је јужни део прикључен Украјини. Остатак земље и један део аутономне републике Молдавије чине, у оквиру Совјетског Савеза, Социјалистичку Совјетску Републику Молдавију. Румунија, савезник Немачке, поново је осваја 1941. Совјетски Савез је поново заузима 1944. Званично писмо постаје ћирилично 1940. године.

НезависностУреди

Парламент Молдавије је 27. августа 1991. године донео декларацију о независности која ће дати повод Придњестровљу за проглашење независности. Контроверзне речи декларације кажу да договор између Немачке и Совјетског Савеза из 23. августа 1939. године постаје неважећи као и све правне последице тог договора јер су биле донесене без претходног саветовања са становништом покрајина којих се тај договор тицао (Бесарабија, Северна Буковина, Херта) и које су окупиране 28. јуна 1940. као и Придњестровља које је основано 12. октобра 1924. године. Совјетски Савез је, кршећи своја уставна права, донео закон о стварању Молдавске ССР на 2. август 1940. и закон о граници Украјинске и Молдавске ССР. Пошто су те одлуке биле донесене без законских права оне су биле поништене.

ПривредаУреди

Молдавија нема великих природних ресурса и важних сировина и горива за индустрију , једна је од најсиромашнијих , а била је проглашена по неким изворима и за најсиромашнију земљу у Европи. Одлив мозгова и велика незапосленост су проблем. Примера ради Црна Гора и Албанија , због мора и летовалишта , зараде од туризма , на десетине милионе евра годишње више од Молдавије. Становништво одлази у Румунију и у друге земље Европске уније , ради бољег живота и посла. Пољопривреда (првенствено земљорадња) најважнија је привредна грана Молдавије. Највише се прерађују грожђе, воће, поврће и етерично биље, а сви ти производи захтевају много рада и брз транспорт до потрошача. Половином деветнаестог века досељеници из Француске донели су у Молдавију одличне сорте винове лозе и напредније начине виноградарства. Индустрија се базира на пољопривреди па доминирају прехрамбена индустрија и индустрија пољопривредних машина.

ПолитикаУреди

Молдавија је стекла своју независност 1991. године где се у првом модерном уставу позива званични језик румунски[12], а прва химна усвојена од стране независне Молдавије „Deşteaptă-te, române“ („Пробудите се, Румуни!“), која је уједно и химна Румуније. Устав је промењен 1994. године где се наводи званични језик молдавски и химна "limba noastra" (наш језик).[13] Међу главним политичким странкама постоје разлике што се тиче питања молдавског идентитета. Овај сукоб се рефлектује на наставни програм о националној историји. Либерална, Либерално-демократска и Наша Молдова партије подржавају учење историје под румунским идентитетом док Демократска и Комунистичка партија Молдавије подржавају историју републике Молдове и Молдаваца, са посебним идентитетом и историјом државе.[14][15][16]

СликеУреди

Види јошУреди

РеференцеУреди

  1. ^ „Chișinău Recognizes Romanian As Official Language”. Radio Free Europe/Radio Liberty. Associated Press. 5. 12. 2013. Приступљено 6. 12. 2013. 
  2. ^ Roudik, Peter (23. 12. 2013). „Moldova: Romanian Recognized as the Official Language”. Law Library of Congress. Приступљено 13. 6. 2014. 
  3. ^ „The text of the Declaration of Independence prevails over the text of the Constitution”. Constitutional Court of Moldova. 5. 12. 2013. Приступљено 13. 6. 2014. 
  4. ^ Национална агенција за статистику [1]
  5. ^ ИМФ извештај из 2015. године Приступљено 22. јануара 2016.
  6. ^ https://www.imf.org/external/pubs/ft/weo/2019/01/weodata/weorept.aspx?pr.x=78&pr.y=4&sy=2017&ey=2024&scsm=1&ssd=1&sort=country&ds=.&br=1&c=921&s=NGDPD%2CPPPGDP%2CNGDPDPC%2CPPPPC&grp=0&a=
  7. ^ United Nations Statistics Division - Standard Country and Area Codes Classifications
  8. ^ „The World Factbook — Central Intelligence Agency”. Cia.gov (на језику: енглески). Приступљено 2017-12-14. 
  9. ^ „Moldova”. CIA World Factbook. Приступљено 2. 9. 2015. 
  10. ^ Friedrich Ebert Stiftung: Transnistrian Market and its Impact on Policy and Economy of the Republic of Moldova, Chisinau 2005. str. 25. (PDF)
  11. ^ Center for Strategic Studies and Reforms: Research Paper on Transnistria, Chisinau – Tiraspol, novembar 2003. (PDF).
  12. ^ Moldova Suverană News - Cotidian National Independent - Å&#x;tiri evenimente bloguri video politica economica actualitate sport, Приступљено 13. 4. 2013.
  13. ^ „Constitution of Moldavia” (PDF) (на језику: енглески). Приступљено 25. 3. 2018. 
  14. ^ Istoria românilor în şcolile moldovene: Vlad Filat vrea, Marian Lupu nu, Приступљено 13. 4. 2013.
  15. ^ Petru Bogatu - "Republica Moldova nu mai poate fi orientata spre Moscova" - Spectator - Numarul 902 - Anul 2010 - Arhiva - Formula AS, Приступљено 13. 4. 2013.
  16. ^ Partidul Liberal // Declaraţii politice, Приступљено 13. 4. 2013.

Спољашње везеУреди