Молдавски језик
Молдавски језик (limba moldovenească, лимба молдовеняскэ) је био званични језик Републике Молдавије (са латиничким писмом) до 2013. године[2] када је Уставни суд Републике Молдавије донео одлуку по којој је званични језик у Молдавији румунски, а не молдавски. Молдавски је и даље један од три званична језика у међународно непризнатој Републици Придњестровље (са ћириличким писмом). Према Уставу, званични језик је молдавски језик.
| молдавски | |
|---|---|
| limba moldovenească, лимба молдовеняскэ | |
| Говори се у |  Молдавија Украјина Русија |
Број говорника | 3 милиона (недостаје датум) |
| латиница (у Молдавији) ћирилица (молдавска ћирилица; у Придњестровљу) | |
| Званични статус | |
Службени језик у | Придњестровље[1] ( Молдавија) |
Признати мањински језик у | |
| Регулише | Академија наука Молдавије |
| Језички кодови | |
| ISO 639-1 | mo |
| ISO 639-2 | mol |
| ISO 639-3 | mol |
Првобитно у срцу молдавске графике била је ћирилица заснована на старословенској абецеди; од 19.века — на основу руске абецеде; од 1993. године, Румунска абецеда се користи у Молдавији.
КонтроверзеУреди
Постојање молдавског језика који, према попису становништва у Молдавији, говори већина становништва, из политичких разлога негирају румунски националисти. Лингвисти се слажу да је књижевни молдавски језик истоветан са књижевним румунским језиком, али наметање искључиво румунског имена том језику није општеприхваћено. Говорни молдавски језик углавном одговара дијалекту који се говори у источним областима Румуније, које су у историји припадале Кнежевини Молдавији.
Заговорници Велике Румуније, која би у свом саставу укључивала и Молдавију, сматрају да је посебност молдавског језика у односу на румунски пример језичког сепаратизма. Од 1918. године до краја Другог светског рата, дакоромански дијалекат којим се говорило на подручју Бесарабије која је била у саставу тадашње Румуније, сматран је за молдавски дијалекат румунског језика.
