Википедија

Уједињење Румуније и Молдавије

Уједињење Румуније и Молдавије је популаран концепт који се појављује од касних 1980-их, током слома комунизма. Румунска револуција 1989. године и независност Молдавије 1991. године додатно су допринели развоју покрета за уједињење двеју земаља у којима преовлађује румунски језик. Идеја је раширена у Румунији, док је у Молдавији подржава мањина.

Румунија ако би дошло до уједињења

Појединци који заговарају уједињење обично се називају „унионисти” (рум. unioniști). Неки га подржавају као миран процес заснован на пристанку двеју земаља, други у име „румунског историјског права над Бесарабијом”. Присталице уније називају противнике „Молдовенистима” (рум. moldoveniști) или „Сататалистима” (рум. stataliști).[1]

Позадина уреди

Кнежевина Молдавија била је вазална држава Османског царства, док је њене источне територије између Прута и Дњестра, након Букурешког мира припојила Руска Империја. Руси су овај нови регион називали Бесарабија, узевши име које се раније односило само на јужни део регије и проширујући га тако да покрива читаву новоанектирану територију. Име је добила по влашкој династији Бесараб, која је била румунско-куманског рода. Након Првог светског рата, Бесарабија је прогласила независност од Русије и након 3 месеца се ујединила са Краљевином Румунијом. Било је то 28. октобра 1920. године, а Румунија се позивала на историјско и етничко право.[2]

У Другом светском рату прелазила је из руке у руку. Совјетска анексија је међународно призната 1947. године као Молдавска Совјетска Социјалистичка Република. Тада је део Бесарабије припао и Украјини. [3]

Совјети су снажно промовисали молдавски етнички идентитет. Званична совјетска политика је наводила да су румунски и молдавски два различита језика и да би се нагласила ова разлика, молдавски је морао бити написан новом ћирилицом (молдавском ћирилицом) заснованом на реформисаној руској ћирилици.[4]

Развој догађаја након 1989. године уреди

У септембру 1989. године, либерализацијом у Совјетском Савезу, парламент Молдавске ССР прогласио је молдавски као службени језик и потврдио постојање „молдавско-румунског језичког идентитета”.[5]

После неколико деценија строгог раздвајања, 6. маја 1990. године, Румунија и Молдавска ССР привремено су укинуле ограничења преласка границе, а хиљаде људи прешло је реку Прут која је обележавала њихову заједничку границу.[6]

Фактори који су ометали уједињење били су сложени, почев од опреза политичких лидера у Молдавији и Румунији, рата у Придњестровљу и што је можда још важније, менталитета великог дела становништва у Молдавији (и донекле у Румунији) који били равнодушни или су се противили таквом пројекту.[7] У свом обраћању румунском парламенту, у фебруару 1991. године, први председник Молдавије, Мирча Снегур говорио је о заједничком идентитету Молдаваца и Румуна, мислећи на „Румуне са обе стране реке Прут“. У јуну 1991. Снегур је говорио о томе да се Молдавија креће ка поновном уједињењу са Румунијом, додајући да Совјетски Савез не улаже велике напоре да то заустави.[8]

Иако су многи молдавски интелектуалци подржали унију и желели су „поновно окупљање са румунском матицом“,[9] није било довољно подршке за њу у народу, јер се више од 70% Молдаваца противило према анкети из 1992. године. Истовремено, Придњестровље, источни део Молдавије, насељен словенском (углавном руском и украјинском) већином, искористио је наводну опасност од уједињења са Румунијом као изговор за сопствене тежње за независношћу.[10]

Политичке промене након независности Молдавије уреди

Након проглашења независности 27. августа 1991. године, румунска застава нашла се на молдавском грбу, а румунска химна „Пробудите се Румуни” постала симбол нове независне Молдавије.[11] Након растуће напетости између про-синдикалне владавине Молдавског народног фронта и председника Снегура, посебно око уједињења,[12] председник се приближио молдавској групи земљорадника и именовао њиховог кандидата Андреја Сангелија за премијера.

После победе земљорадника на изборима 1994. године, Молдавија је почела да се дистанцира од Румуније. Државна застава је мало измењена, а изабрана је и нова химна „Наш језик”. Многе јавне личности сматрале су да је молдавски референдум из 1994. године о независној Молдавији имао за циљ искључивање уније са Румунијом. Устав усвојен 1994. године од стране новог парламента којим су доминирали молдавски пољопривредници и социјалисти назвао је службени језик „молдавски”, за разлику од раније Декларације о независности која га је називала „румунски”. Покушај молдавског председника Мирче Снегура 1996. године да промени назив службеног језика у „румунски” одбацио је молдавски парламент као „промовисање румунског експанзионизма”.

 
Демонстранти опозиције у Кишињеву у јануару 2002. године. На плакату пише: „Румунски народ–румунски језик”.

Парламент којим су доминирали комунисти, усвојио је 2003. године „Концепт националне политике“, наводећи да су Молдавци и Румуни различити народи, а да су Румуни етничка мањина у Молдавији.[13]

Пре 2005. године, једино је Хришћанско-демократска народна партија, један од политичких наследника Народног фронта Молдавије, активно подржавала уједињење. Међутим, став хришћанско-демократа се значајно променио након што су започели блиску сарадњу са владајућим молдавским комунистима. Током избора у априлу 2009. године, савез Национално-либералне странке и Европског акционог покрета кандидовао се изборима залажећи се на идеју лабаве уније са Румунијом, али је скупио само око 1% гласова.[14]

Тренутно стање уреди

Двојно држављанство уреди

Анкета која је спроведена у новембру 2007. показује да је 33,6% становништва Молдавије заинтересовано да поред молдавског има и румунско држављанство, док 58,8% није заинтересовано. Главни разлог заинтересованих је: осећај припадности Румуније (31,9%), могућност путовања у Румунију (48,9%) и могућност путовања или рада у Европској унији (17,2%).[15]

Између 1991. и 2009. године, око 140.000 држављана Молдавије добило је румунско држављанство.[16][17] Према неким проценама, чак 1 милион држављана Молдавије затражило је румунско држављанство до 2009. године.[18] Румунска влада је 2010. године створила Националну службу за држављанство за обраду великог броја захтева за румунско држављанство, посебно од грађана Молдавије. Студија „Поновно стицање румунског држављанства: историјске, упоредне и примењене перспективе“, објављена 2012. године, процењује да је 226.507 држављана Молдавије поново стекло румунско држављанство до 15. августа 2011. године.[19][20] Између 15. августа 2011. и 15. октобра 2012, још додатних 90.000 је поново стекло румунско држављанство, према Националном ауторитету за држављанство, чиме је укупан број износио 320.000.[21]

Стварни број особа којима је дато држављанство у овим пријавама и даље остаје нејасно, јер свака пријава може укључивати малолетнике који зависе од подношења захтева за одрасле. Процењује се је број особа око 400.000.[22]

Година Број обрађених особа (одрасли)[23][24]
1991–2001 108.000
2002–2008 7.500
2009 22.000
2010 41.800
2011 69.800
2012 73.800
2013 64.900
2014 61.800[25]
2015 47.300
2016 63.000
2017 85.400
2018 47.200
2019 43.600
Укупно 726.100

Акција 2012 уреди

 
Графит из 2017. године на коме пише: „Поновно уједињење 2018. године”

У априлу 2011. године, коалиција невладиних организација из Румуније и Молдавије створила је грађанску платформу „Акција 2012“ (Acțiunea 2012), чији је циљ „подизање свести о неопходности уједињења између Румуније и Молдавије“. Година 2012. изабрана је као референца на двестогодишњицу обележавања поделе историјске Молдавије 1812. године, када је Руско царство припојило оно што ће се касније назвати Бесарабија. Присталице виде уједињење као преокрет ове историјске поделе, преокрет инспирисан прилично краткотрајном Унијом Бесарабије са Румунијом (1918–1940) која је прекинута совјетском окупацијом.[26][27][28][29]

У фебруару 2012. године, формиран је Савет Уједињења који је требао да „окупи све унионисте“ у циљу „промоције идеје румунског националног јединства“. Међу њима је било доста истакнутих људи и политичара Молдавије. [30][31][32]

Маршеви уједињења уреди

Новостворене иницијативне групе Акција 2012 и Савета уједињења организовале су неколико манифестација у знак подршке уједињењу током 2012. године. Прва је била окупљање од 2.000 до 3.000 људи у Кишињеву 25. марта 2012. године.[33] Одржана је у знак годишњице Уније Бесарабија са Румунијом 27. марта 1918. Већи скупови одржани су 13. маја[34] (који је обележено 200 година Букурешшког споразума 1812. године и прве руске анексије Бесарабије) и 16. септембра.[35] Манифестације мањег обима одвијале су се у молдавским градовима Кахул и Балци 22. јула,[36] односно 5. августа.[37]

Маршеви су подржавали разни интелектуалци и уметници из обе земље,[38] док су им се супротставили председник Молдавије Маријан Лупу и премијер Влад Филат.[39]

 
Протести у Кишињеву 2014. године

Нове иницијативе групе Акције 2012 и Савета уједињења били су скупови у Букурешту су одржано у октобру 2013. године[40][41] и октобру 2014. године. Такође, у септембру 2014. године, одржан је још један скуп у Кишињеву, током којег је Централном улицом града пронесена румунска застава дужине 300 метара. Дана 16. маја 2015, између 5.000 (процена полиције) и 25.000 људи (процена организатора) демонстрирало је за уједињење у Кишињеву[42] у како се тврди, највећим прорумунским протестима од 1990-их.[43][44] Још један протест, који је привукао између 5.000 и 30.000 људи (тврде организатори), одржао се 5. јула 2015. у Кишињеву.[45][46]

Око хиљаду младих међу учесницима кренуло је у Букурешту у Марш Стефана Молдавског (рум. Marșul lui Ștefan cel Mare) позивајући на уједињење Молдавије са Румунијом.[47] Марш је трајао недељу дана, од 5. до 11. јула. У Републици Молдавији марш је следио руту Страшени – Калараши – Корнешти – Унгени.[48] Учесници су прешли реку Прут, 11. јула у 10 сати.[49] Њихов марш је завршен у Букурешту, где их је неколико стотина румунских грађана дочекало на Универзитетском тргу, пре него што су кренули према палати Котрочени да позову румунског председника Клауса Јоханиса да подржи пројекат уједињења.[50] Бивши председник Молдавије Владимир Вороњин оштро је осудио поход на Румунију. У писму председнику Европског парламента Мартину Шулцу, објављеном 7. јула, Воронин је оптужио Букурешт да подстиче „уништавање и анексију Молдавије“.[51]

Дана 22. септембра 2015. године, владе Румуније и Републике Молдавије одржале су билатерално окупљање у Нептуну, округ Констанца, где је демонстрирало преко 300 униониста. Њихови представници су добили приступ састанку, разговарајући са министром спољних послова о заједничким пројектима. Синдикалци су најавили „Агенду поновног уједињења 2018“, неке од њихових тврдњи су прихваћене и одлучене у оквиру међувладиног састанка.[52]

 
Марш стогодишњице

Поводом прославе стогодишњице Дана Велике уније, 2018. године неколико румунских и молдавских активиста за уједињење организовало је демонстрацију названу Марш стогодишњице.[53] Почело је у Алба Јулији 1. јула 2018. а завршило се у Кишињеву 1. септембра 2018.[54] Један од његових главних циљева био је постизање уједињења Молдавије са Румунијом. Учесници су покушали да прикупе милион потписа за организацију референдума. Иако су у почетку молдавске власти забрањивале учесницима прелазак границе, касније су им дозволиле улазак.[55][56]

Јавно мњење уреди

Молдавија уреди

Резултати истражиавња јавног мњења о уједињењу са Румунијом у последњих година у Молдавији показује повећање интересовања за уједињењем, али је ипак већина и даље против. Резултати су следећи:

Датум Питање За уједињење Против уједињења Не бих гласао Не знам/Нисам Без одговора
Новембар 2015 [57] Ако би се следеће недеље одржао референдум о уједињењу Републике Молдавије и Румуније, да ли бисте гласали за или против уједињења 20.6% 52.7% 9.4% 13.8% 3.5%
Април 2016 [58] Ако би се следеће недеље одржао референдум о уједињењу Републике Молдавије и Румуније, да ли бисте гласали за или против уједињења 17.3% 66.1% 4% 11.5% 1.1%
Октобар 2016 [58] Ако би се следеће недеље одржао референдум о уједињењу Републике Молдавије и Румуније, да ли бисте гласали за или против уједињења 15.6% 63.8% 8.1% 11.8% 0.8%
Април 2017 [58] Ако би се следеће недеље одржао референдум о уједињењу Републике Молдавије и Румуније, да ли бисте гласали за или против уједињења 23.0% 58.1% 8.2% 8.6% 2.0%
Новембар 2017 [58] Ако би се следеће недеље одржао референдум о уједињењу Републике Молдавије и Румуније, да ли бисте гласали за или против уједињења 21.7% 56.2% 7.1% 12.7% 2.3%
Април 2018 [59] Ако би се следеће недеље одржао референдум о уједињењу Републике Молдавије и Румуније, да ли бисте гласали за или против уједињења 24.0% 57.0% 9.0% 9.0% 1.0%
Октобар 2020 [60] Ако би се следеће недеље одржао референдум о уједињењу Републике Молдавије и Румуније, да ли бисте гласали за или против уједињења 33.3% 48.3% 3.5% 12.8% 2%

Румунија уреди

Истраживање спроведено у Румунији о Молдавији показало је следеће резултате:[61]

Питање Да Не Не знам/Немам мишљење
Да ли верујеш да је језик којим се говори у Бесарабији румунски? 71.9% 11.9% 16.2%
Да ли верујеш да је Бесарабија румунска земља? 84.9% 4.7% 10.4%
Да ли се слажеш са уједињењем Бесарабије са Румунијом? 86.5% 12.7% 0.8%
Да ли сматраш да уједињење Бесарабије са Румунијом треба да буде приоритет румунских политичара? 55.2% 20.5% 24.2%
Питање Румуни Молдавци Руси Не знам/Немам мишљење
Да ли сматраш да су Бесарабљани: 67.5% 28.2% 3.9% 0.3%

Референце уреди

  1. ^ „Igor Dodon: Cetăţenii Transnistriei sunt statalişti, nu ca cei care sunt pentru România”. 20. 12. 2017. 
  2. ^ "Време", Београд 28. јун 1940.
  3. ^ Charles King, "The Moldovans: Romania, Russia, and the Politics of Culture", Hoover Press, 2000, pg. 35
  4. ^ Mackinlay, стр. 140
  5. ^ „Архивирана копија”. Архивирано из оригинала 19. 02. 2006. г. Приступљено 21. 03. 2021.  (Law regarding the usage of languages spoken on the territory of the Republic of Moldova), published in Veștile nr.9/217, 1989
  6. ^ "Podul de flori peste Prut. Punți de simțire românească", in România Liberă, 8 May 1990.
  7. ^ Martha Brill Olcott, "The Soviet (Dis)Union", in Foreign Policy, No. 82. (Spring 1991), pp. 130
  8. ^ "Moldavians seek to unite with Romania", in The Independent, 4 June 1991, page 12
  9. ^ King, стр. 345
  10. ^ According to recent polls, 70 percent of Moldovans reject unification with Romania as "undesirable", while only 7–10 percent support it as necessary (Daily Report, 30 December 1992, p. 3) John B. Dunlop, "Will a Large-Scale Migration of Russians to the Russian Republic Take Place over the Current Decade?", in International Migration Review, . 27 (3): 605—629.  Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ). (Autumn 1993), p.
  11. ^ Mackinlay, стр. 139
  12. ^ George Berkin, "Secession blues", in National Review, 9 September 1991
  13. ^ "Concepția politicii naționale a Republicii Moldova" Архивирано 25 фебруар 2009 на сајту Wayback Machine at the Moldovan Parliament website
  14. ^ „Rezultatele alegerilor parlamentare din 5 aprilie 2009 / Alegeri 2009”. E-democracy.md. Приступљено 2016-04-14. 
  15. ^ „Barometer of Public Opinion / Institute for Public Policy”. Ipp.md. 2007-11-30. Архивирано из оригинала 3. 11. 2014. г. Приступљено 2016-04-14. 
  16. ^ „Cetăţenia română pentru basarabeni: Redobândire sau recunoaştere?”. Interlic.md. 2009-08-27. Архивирано из оригинала 23. 02. 2012. г. Приступљено 2016-04-14. 
  17. ^ „Cetatenia romana acordata mai repede”. Архивирано из оригинала 24. 7. 2011. г. Приступљено 8. 4. 2010. 
  18. ^ „Aproape un milion de moldoveni bat la porţile României”. Evz.ro. 2015-10-20. Приступљено 2016-04-14. 
  19. ^ „Aproape un sfert de milion de persoane din R.Moldova au redobândit cetățenia română, în 20 de ani”. Gandul.info. Приступљено 25. 2. 2015. 
  20. ^ „Redobândirea cetățeniei române”. Архивирано из оригинала 06. 03. 2016. г. Приступљено 25. 2. 2015. 
  21. ^ „Ordine | Autoritatea Națională pentru Cetățenie”. Архивирано из оригинала 18. 9. 2012. г. Приступљено 14. 10. 2012. 
  22. ^ „O politică ce capătă viziune - redobândirea cetățeniei române - Comunicate de presa - Fundatia Soros Romania”. Архивирано из оригинала 29. 10. 2013. г. Приступљено 12. 10. 2014.  C1 control character у |title= на позицији 11 (помоћ)
  23. ^ „ARTICOLUL 11”. Cetatenie.just.ro. Архивирано из оригинала 24. 09. 2020. г. Приступљено 2018-04-11. 
  24. ^ „REDOBÂNDIREA CETĂȚENIEI ROMÂNE: O POLITICĂ CE CAPĂTĂ VIZIUNE?”. Fundatia.ro. Приступљено 11. 4. 2018. 
  25. ^ „ANC: Peste 61.000 de persoane au obţinut cetăţenia română în 2014”. 
  26. ^ „Actiunea Homepage”. Actiunea2012.ro. Приступљено 2016-04-14. 
  27. ^ „webRelease: S-a lansat platforma civică ACȚIUNEA 2012 ce susține unirea Republicii Moldova cu România”. HotNews. Приступљено 25. 2. 2015. 
  28. ^ „Unirea României cu Moldova, susținută de "Platforma Civică Acțiunea 2012"”. PUBLIKA.MD. 25. 2. 2015. Архивирано из оригинала 23. 04. 2011. г. Приступљено 25. 2. 2015. 
  29. ^ „Archived copy”. Архивирано из оригинала 15. 5. 2011. г. Приступљено 9. 7. 2011. 
  30. ^ „Consiliul Unirii a fost constituit la Chișinău”. Архивирано из оригинала 05. 07. 2012. г. Приступљено 25. фебруар 2015. 
  31. ^ „A fost constituit Consiliul Unirii - Politic - Jurnal.md”. Архивирано из оригинала 3. 11. 2013. г. Приступљено 21. март 2012. 
  32. ^ „Conferința de presă și Declarația Consiliului Unirii”. Archive.is. Архивирано из оригинала 10. јул 2012. г. Приступљено 10. јул 2012. 
  33. ^ „Marșul Unirii de la Chișinău, blocat de tinerii Partidului Patrioții Moldovei”. Stiriletvr.ro. 25. 2. 2015. Архивирано из оригинала 19. 11. 2018. г. Приступљено 25. фебруар 2015. 
  34. ^ „Marșul Unirii, din PMAN până la Ambasada Rusiei și a Turciei // FOTO - Social - Jurnal.md”. Архивирано из оригинала 17. јул 2012. г. Приступљено 16. 11. 2012. 
  35. ^ „Chișinău 16 septembrie. Marșul Unirii (live video)”. Ziua Veche. 16. 9. 2012. Приступљено 21. март 2015. 
  36. ^ „Cahul: Altercații la Marșul Unirii”. Teleradio-Moldova. Приступљено 21. март 2015. 
  37. ^ „Violențe la Bălți! // VIDEO, LIVE TEXT - Social - Jurnal.md”. Архивирано из оригинала 8. октобар 2012. г. Приступљено 16. 11. 2012. 
  38. ^ „Apelul virtuozilor - pe 16 septembrie cu toții la Marș!”. YouTube. 9. септембар 2012. Приступљено 25. фебруар 2015. 
  39. ^ „Filat roagă moldovenii să NU participe la "Marșul Unirii" - Import Original”. Jurnal.md. 10. септембар 2012. Архивирано из оригинала 04. 03. 2016. г. Приступљено 21. март 20121.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |access-date= (помоћ)
  40. ^ Mîțu, Andrei (22. октобар 2013). „Peste o mie de persoane au participat la marșul Unirii din București”. Radio Chișinău. Архивирано из оригинала 28. 12. 2013. г. Приступљено 21. 03. 2021. 
  41. ^ R. Pantazi, I. Roșca (20. октобар 2013). „"Marșul pentru Basarabia" în București s-a încheiat. Peste 5.000 de persoane au mărșăluit înspre Palatul Parlamentului și au scandat "Unire!"”. HotNews. 
  42. ^ „Peste 25.000 de oameni au participat, la Chisinau, la un miting pentru unirea cu Romania: "Armata rusa afara!"”. Stirileprotv.ro. 2015-04-14. Приступљено 2016-04-14. 
  43. ^ „Cel mai mare PROTEST pro-românesc la Chișinău din istoria recentă. O MARE ADUNARE NAȚIONALĂ anunțată pentru 5 iulie / VIDEO | Eveniment”. Timpul.md. Приступљено 2016-04-14. 
  44. ^ „UPDATE Republica Moldova: Mii de persoane au participat la marsul unirii de la Chisinau”. HotNews. Приступљено 12. 5. 2016. 
  45. ^ „Marşul lui Ştefan cel Mare // Mii de tineri dintre participanţii la MAN au plecat pe jos spre Bucureşti pentru Unire ~ InfoPrut”. Infoprut.ro. 5. 7. 2015. Приступљено 2016-04-14. 
  46. ^ „Marea Adunare Naţională de la Chişinău”. www.digi24.ro. 5. 7. 2015. Приступљено 21. март 2021. 
  47. ^ „Marşul lui Ştefan cel Mare s-a încheiat la Bucureşti. Iohannis: "Vom fi împreună nu doar în Uniune, ci şi în comuniune"”. adevarul.ro. 12. 7. 2015. Приступљено 12. мај 2016. 
  48. ^ Stan, Liviu G. (5. јул 2015). „Mii de tineri dintre participanţii la MAN au plecat pe jos spre Bucureşti pentru unire”. InfoPrut (на језику: румунски). 
  49. ^ „Marea Adunare Națională de la Chișinău: 30.000 de participanți”. Agerpres (на језику: румунски). 5. јул 2015. Архивирано из оригинала 25. 07. 2015. г. Приступљено 21. 03. 2021. 
  50. ^ „Supporters of Moldova's union with Romania finish week-long march”. Ukraine Today. 13. јул 2015. 
  51. ^ „Moldova: Pondering Unification with Romania?”. EurasiaNet.org. 10. јул 2015. 
  52. ^ „Şedinţă comună a Guvernelor României şi Republicii Moldova: Protest unionist la Neptun (galerie foto)”. ZIUA de Constanta. 2015-09-23. Приступљено 21. март 2021. 
  53. ^ „A început Marșul Centenarului: 1300 de km de la Alba Iulia la Chișinău”. Cotidianul (на језику: румунски). 2. 7. 2018. Архивирано из оригинала 12. 04. 2020. г. Приступљено 21. 03. 2021. 
  54. ^ „Marşul Centenarului începe din 1 iulie la Alba-Iulia. Cum poți străbate cele 300 de localități din România și R. Moldova în cei 1.300 km”. Unimedia (на језику: румунски). 25. јун 2018. Архивирано из оригинала 12. 04. 2020. г. Приступљено 21. 03. 2021. 
  55. ^ „Unionistii care au pornit in marsul centenarului de la Alba Iulia au ajuns aproape de Chisinau, iar maine urmeaza sa manifeste in PMAN”. ProTV Chișinău (на језику: румунски). 31. август 2018. 
  56. ^ „Patriotas rumanos y moldavos marchaban desde Iași por la unidad y son agredidos en Chișinău”. El Correo de España (на језику: шпански). 16. септембар 2018. Архивирано из оригинала 12. 04. 2020. г. Приступљено 21. 03. 2021. 
  57. ^ 2018 [мртва веза]
  58. ^ а б в г [http://www.bop.ipp.md/ro/result/bar%7Cdate=May[мртва веза] 2018}}
  59. ^ [https://deschide.md/ro/stiri/politic/30828/SONDAJ-BOP--C%C3%A2%C8%9Bi-moldoveni-sunt-gata-s%C4%83-voteze-pentru-Unirea-cu-Rom%C3%A2nia.htm%7Cdate=May 2018}}
  60. ^ Marchitan, Ana (23. 10. 2020). „1 din 3 cetățeni ai Republicii Moldova ar vota unirea cu România”. InfoPrut (на језику: румунски). Приступљено 16. 11. 2020. 
  61. ^ „Studiu privind starea socială şi identitatea naţională în România” (PDF). Rgnpress.ro. Архивирано из оригинала (PDF) 25. 05. 2015. г. Приступљено 21. март 2021. 

Литература уреди

Спољашње везе уреди

 
Уједињење Румуније и Молдавије на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Уједињење_Румуније_и_Молдавије&oldid=27677629”