Молдавска Совјетска Социјалистичка Република
Молдавска Совјетска Социјалистичка Република (молд. Република Советикэ Сочиалистэ Молдовеняскэ; рус. Молда́вская Сове́тская Социалисти́ческая Респу́блика) је била једна од 15 република Савеза Совјетских Социјалистичких Република.
| Молдавска Совјетска Социјалистичка Република | |
|---|---|
Химна: Химна Молдавске ССР | |
 | |
| Главни град | Кишињев |
| Службени језик | руски језик и молдавски |
| Владавина | |
| Историја | |
| Стварање и независност | |
| — Оснивање | 2. августа 1940. |
| — У саставу Совјетског Савеза од | 28. јуна 1940. (90%); 12. октобра 1924. |
| — Независност од Совјетског Савеза од | 27. августа 1991. |
| Географија | |
| Површина | |
| — укупно | 33.843 km2 (Девета у СССР) |
| — вода (%) | - |
| Становништво | |
| — 1989. | 4.337.600 (Четрнаеста у СССР) |
| — густина | 128,17 ст./km2 |
| Економија | |
| Валута | Совјетска рубља |
| Остале информације | |
| Временска зона | UTC +3 |
| Интернет домен | .su |
Молдавска ССР је одликована  Орденом Лењина | |
.svg)
Формирана је 2. августа 1940. године од делова Бесарабије, регије анексиране од Румуније 28. јуна исте године, и Молдавске АССР, аутономне републике у склопу Украјинске ССР.[1][a] Мање од годину дана касније, јула 1941, Румунија је уз помоћ своје савезнице Немачке из Другог светског рата успела да поврати анексирану територију, али ју је поново изгубила када ју је Црвена армија 1944. избацила из ње. Са рестаурацијом совјетске власти, Молдавија је била подвргнута масовној миграцији Руса и Украјинаца, нарочито у индустријске центре дуж источне обале Дњестра.[2][b] Упоредо с тим, совјетске власти посветиле су се интерграцији Молдавије у Совјетски Савез, промовишући њену уникатну културу и истичући разлике у односу на румунску.[4] Стекла је независност 27. августа 1991. године доношењем Декларације о независности.[5]
Садржај
Функционери Молдавске ССРУреди
ПредседнициУреди
- Председник Президијума врховног совјета
- Фјодор Бровко (2. август 1940. – 29. март 1951; у егзилу у Руска СФСРРуској СФСР од јуна 1941. до августа 1944.)
- Иван Кодица (29. март 1951. – 5. април 1963.)
- Кирил Иљашенко (5. април 1963. – 10. април 1980.)
- Иван Калин (10. април 1980. – 24. децембар 1985.)
- Александар Мокану (24. децембар 1985. – 29. јул 1989.)
- Мирча Снегур (29. јул 1989. – 27. април 1990.)
- Председник Врховног совјета
- Мирча Снегур (27. април 1990. – 3. септембар 1990.)
ПремијериУреди
- Председник Већа народних комесара
- Тихон Константинов (2. август 1940. – 17. април 1945.; у егзилу у Руској СФСР од јуна 1941. до августа 1944.)
- Николај Ковал (17. април 1945. – 4. април 1946.)
- Герасим Руд (5. јануар 1946. – 4. април 1946.)
- Председник Већа министара
- Герасим Руд (4. април 1946. – 23. јануар 1958.)
- Александар Диордица (23. јануар 1958. – 15. април 1970.)
- Пјотр Паскар (15. април 1970. – 1. август 1976.)
- Семјон Гросу (1. август 1976. – 30. децембар 1980.)
- Иван Устијан (30. децембар 1980. – 24. децембар 1985.)
- Иван Калин (24. децембар 1985. – 10. јануар 1990.)
- Пјотр Паскар (10. јануар 1990. – 26. мај 1990.)[6]
НапоменеУреди
- ^ Северна Буковина и Бесарабија биле су присаједињене Украјинској ССР и новоформираној Молдавској ССР. Од северне Буковине Украјина је анексирала Хотински рејон, а од јужне Акерман (Белгород Дњестровски) и Исмаилски рејон; што је чинило 5.000 квадратних миља и популацију у износу од 1.050.000 лица према попису из 1940. Нова Молдавска ССР република настала је 1940. од бивше МАССР у склопу СССР од преосталог дела Бесарабије, што је укључивало 11.200 квадратних миља и популацију у износу од 2.100.000 лица.[1]
- ^ У међувремену, залагањем совјетског вође Јосифа Стаљина, Молдавској ССР придодата је обала дуж реке Дњестар углавном настањена руским и украјинским живљем ради успостављања бројчане равнотеже са аутохтоним становништвом.[3]
РеференцеУреди
ЛитератураУреди
- The Balkans in Transition (приредили Charles & Barbara Jelavich), Berkeley & Los Angeles 1963.
- Patricia Sheehan, Moldova, New York 2000.
- Michael Kort, The Handbook of the Former Soviet Union, Brookfield (Connecticut) 1997.
- Stephen K. Batalden, Sandra L. Batalden, The newly independent states of Eurasia. Handbook of former Soviet republics, Phoenix (Arizona) 1997.
- Steve Kokker, Cathryn Kemp, Romania & Moldova, Footscray (Victoria) 2004.