Гласност

Политика Совјетског Савеза 1980-их

Гласност (рус. гла́сность; дословно: отвореност) је израз којим се описује политика друштвених реформи политичког система у Совјетском Савезу 1980-их које је покренуо тадашњи вођа КПСС Михаил Горбачов с циљем либерализације друштвеног и политичког живота, пре свега кроз увођење слободе говора, укидање цензуре, пуштање политичких затвореника те увођење слободних, тајних и непосредних избора за совјетске органе власти, који су дотле били под чврстом контролом Партије. Горбачов је политику гласности објавио недуго након доласка на власт у пролеће 1985. године и настојао је проводити заједно са перестројком, односно скупом економских реформи којим је у дотадашњу совјетску планску привреду требало увести елементе слободног тржишта.

Обе иницијативе су као своју сврху имале модернизацију Совјетског Савеза, који је након деценија Брежњевљеве стагнације био финансијски и материјално исцрпљен те све мање способан да се равноправно супротстави САД и Западу у Хладном рату. Гласност је својим заокретом у односно на ранију репресивну политику такође требало да избије главни пропагандни аргумент из руку антисовјетских кругова у иностранству. Горбачов је на кратки рок у томе постигао свој циљ, стекавши бројне симпатије у свету које ће кулминисати Нобеловом наградом за мир.

Гласност је, међутим, на унутрашњем плану имала кобне последице по совјетску државу и режим, с обзиром да је нестанком дотадашњих ограничења дошло до експлозије деценијама акумулисаног незадовољства у скоро свим друштвеним слојевима и групама. То је постало највидљивије у појединим републикама Совјетског Савеза где су новостворене реформе најбоље искористили националисти, пре свега у балтичким републикама, Грузији, Азербејџану и, у мањој мери, Украјини, како би дошли на власт и почели тражити независност. Тај концепт су, на крају, почели да прихватају и антикомунисти и либерали у самој Русији, те искористили неуспели пуч у августу 1991. године да дођу на власт и доведу до нестанка Совјетског Савеза неколико месеци касније.

ЛитератураУреди