Википедија

Руска Совјетска Федеративна Социјалистичка Република

једна од 15 република СССР
Совјетска Русија преусмерава овде. За друге употребе погледајте страницу Совјетска Русија (вишезначна одредница).

Руска Совјетска Федеративна Социјалистичка Република (скраћ. РСФСР или Руска СФСР; рус. Росси́йская Сове́тская Федерати́вная Социалисти́ческая Респу́блика) била је једна од 15 република Савеза Совјетских Социјалистичких Република.

Руска Совјетска Федеративна Социјалистичка Република
Положај Руске СФСР
Главни градМосква - град Херој
Службени језикруски језик
Владавина
Историја
Стварање и независност‍
 — Оснивање7. новембра 1917.
 — У саставу Совјетског Савеза од30. децембра 1922.
 — Независност12. децембра 1991.
(74 год.)
Географија
Површина‍
 — укупно17.075.200 km2 (прва у СССР)
 — вода (%)13
Становништво‍
 — 1989.147.386.000 (прва у СССР)
 — густина8,63 ст./km2
Економија
ВалутаСовјетска рубља
Остале информације
Временска зонаUTC +3
Интернет домен‍.su‍
Руска СФСР је одликована
Орденом Лењина

Основана је убрзо након Октобарске револуције 7. новембра 1917. године, под називом Руска Република (рус. Росси́йская Респу́блика), а 25. јануара 1918. на трећем састанку Сверуског конгреса совјета име јој је промењено у Совјетска Руска Република (рус. Советская Росси́йская Респу́блика),[1] такође незванично позната и као Совјетска Русија[2]. Коначно име усвојено је доношењем новог устава 10. јуна 1918. године.[3] Децембра 1922. године ушла је у састав Совјетског Савеза. Распадом Совјетског Савеза, 1991. године, постала је назависна држава - Руска Федерација, која је задржала међународно-правни континуитет некадашњег Совјетског Савеза.

Руска СФСР била је највећа совјетска република[4] и по површини (17.075.200 km²) и по становништву (147 милиона). Главни град је била Москва, која је, 8. маја 1965. године, указом Президијума Врховног совјета Совјетског Савеза, за заслуге њених становника током Великог отаџбинског рата, одликован Орденом хероја Совјетског Савеза и проглашен за Град херој.

Историја

уреди
Главни чланак: Историја Русије

Промене граница

уреди

Већ почетком 1920-их дошло је до промена граница РСФСР. Далекоисточна република (област између Бајкала и Тихог океана) је 1922. прикључена Русији, а 1925. и област некадашње престонице Казахстана, Оренбурга.

Највеће промене у границама РСФСР уследиле су у Другом светском рату. После анексије Пољске, Русији је прикључен град Смоленск. Русија је добила територије на северозападу после Зимског рата са Финском 1939/40.

Године 1944. совјетска Народна Република Тува је додата Русији као аутономна област, а касније република. У процесу разграничавања балтичких република и РСФСР, нека места претходно у Летонији и Естонији су прикључена Русији.

 
РСФСР 1922. год.

После пораза Финске у рату 1941—1944, она је 1947. морала да Русији да још неке територије, од којих је најзначајнији био њен излаз на Баренцово море. На западу је Русија присвојила део Источне Пруске (Калињинградска област). На истоку, Русија је од Јапана узела острво Сахалин и Курилска острва.

На сугестију Никите Хрушчова, 1954. године РСФСР је Украјинској ССР дала Крим у замену за област града Белгород. Године 1956. унутар Русије је формирана Карелијска АССР, уместо дотадашње засебне републике Карело-Финске ССР.

Заставе Руске СФСР

уреди
Главни чланак: Застава Руске СФСР
  •  
    Прва застава РСФСР (1918−1937)
  •  
    Друга застава РСФСР (1937−1954)
  •  
    Трећа застава РСФСР (1954−1991)
  •  
    Последња застава РСФСР (22. август−25. децембар 1991)

Становништво

уреди

По последњем попису становништва из 1989, у Русији је живело 147 милиона људи, што је око 51% становништва Совјетског Савеза. Национални састав становништва је био:

националност број удео
Руси 120 милиона 81,5%
Татари 5,5 милиона 3,8%
Украјинци 4,3 милиона 3,0%
Чуваши 1,8 милиона 1,2%
Башкири 1,3 милиона 0,9%
Мордовинци 1,0 милион 0,7%
Укупно РСФСР 147 милиона 100,0%

Од 27 милона не-Руса, само 9,4 милиона је живело у својим историјским подручјима, док су остали овамо дошли пресељењем или као последица протеривања. Неки народи, попут Татара, традиционално живе на широком подручју и не могу да се групишу у компактне аутономне области.

Административна подела

уреди
Административна подела РСФСР 1989.
јединица територија, хиљ. км² становништво, хиљ. стан. (1967) становништво, (1970) становништво, (1979) становништво, (1989) градова варошица адм. главни град
Алтајски крај 261,7 2747 2670 2686 2822 Барнаул
* од тога Горњо Алтајска АО 92,6 169 168 172 Горњо Алтајск
Краснодарски крај 83,6 4273 4510 4744 5053 Краснодар
* од тога Адигејска АО 7,6 366 386 404 Мајкоп
Краснојарски крај 2401,6 2925 2962 3199 3605 Краснојарск
* од тога Тајмирска (Догано-Ненецка) АО 862,1 36 38 45 Дудинка
* од тога Хакашка АО 61,9 462 446 498 Абакан
* од тога Евенкијска АО 767,6 12 13 16 Тура
Приморски крај 165,9 1641 1721 1977 2256 Владивосток
Ставропољски крај 80,6 2177 2306 2497 2825 Ставропољ
* од тога Карачаево-Черкеска АО 14,1 330 Черкеск
Хабаровски крај 824,6 1317 1346 1558 1812 Хабаровск
* од тога Јеврејска АО 36,0 174 172 189 Биробиџан
Амурска област 363,7 781 793 936 1050 Благовештенск
Архангелска област 587,4 1401 1401 1466 1570 Архангелск
* од тога Ненецка АО 176,7 37 39 47 54 Нарјан Мар
Астраханска област 44,1 811 867 915 992 Астрахан
Белгородска област 27,1 1248 1261 1308 1378 Белгород
Брјанска област 34,9 1573 1582 1509 1470 Брјанск
Владимирска област 29,0 1496 1511 1586 1649 Владимир
Волгоградска област 114,1 2201 2323 2478 2593 Волгоград
Вологдска област 145,7 1307 1296 1309 1349 Вологда
Вороњешка област 52,4 2495 2527 2483 2467 Вороњеж
Горкијска област 74,8 3673 3682 3712 3720 Горки
Ивановска област 23,9 1352 1339 1324 1314 Иваново
Иркутска област 767,9 2267 2313 2558 2825 Иркутск
* од тога Уст Ординско-Бурјатска АО 22,1 154 146 132 Уст Ордински
Калињинградска област 15,1 693 732 808 871 Калињинград
Калињинска област 84,2 1726 1717 1659 1663 Калињин
Калушка област 29,9 964 995 1008 1064 Калуга
Камчатска област 472,3 268 288 384 472 Петропавловск Камчатски
* од тога Корјашка АО 301,5 37 31 35 Палана
Кемеровска област 95,5 3017 2919 2958 3171 Кемерово
Кировска област 120,7 1762 1727 1667 1694 Киров
Костромска област 60,2 864 871 802 804 Кострома
Кујбишевска област 53,6 2602 2751 3094 3263 Кујбишев
Курганска област 71,0 1082 1086 1080 1104 Курган
Курска област 29,8 1492 1474 1395 1335 Курск
Лењинградска област 85,9 5072 5385 6081 6644 Лењинград
Липецка област 24,1 1221 1224 1227 1230 Липецк
Магаданска област 1199,1 327 352 477 556 Магадан
* од тога Чухотска АО 737,7 89 101 140 Анадир
Московска област 47,0 11879 12836 14266 15522 Москва
Мурманска област 144,9 727 800 978 1165 Мурманск
Новгородска област 55,3 726 721 722 752 Новгород
Новосибирска област 178,2 2469 2505 2620 2779 Новосибирск
Омска област 139,5 1823 1824 1957 2142 Омск
Оренбуршка област 124,0 2057 2050 2088 2171 Оренбург
Орловска област 24,7 937 931 895 889 Орјол
Пензенска област 43,2 1534 1536 1510 1505 Пенза
Пермска област 160,7 3088 3023 3008 3091 Перм
* од тога Коми-Пермска АО 32,9 215 212 172 Кудимкар
Псковска област 55,3 870 875 851 845 Псков
Ростовска област 100,8 3771 3831 4079 4292 Ростов на Дону
Рјазањска област 39,6 1439 1412 1366 1348 Рјазањ
Саратовска област 100,2 2412 2454 2563 2684 Саратов
Сахалинска област 87,1 637 616 662 710 Јужно Сахалинск
Свердловска област 194,7 4354 4320 4455 4707 Свердловск
Смоленска област 49,8 1100 1106 1116 1154 Смоленск
Тамбовска област 34,3 1523 1512 1393 1322 Тамбов
Томска област 316,9 785 786 867 1002 Томск
Тулска област 25,7 1966 1952 1908 1861 Тула
Тјумењска област 1435,4 1341 1406 1885 3098 Тјумењ
* од тога Ханти Мансијска АО 523,1 250 271 571 Ханти Мансијск
* од тога Јамало-Ненецка АО 750,3 73 80 159 Салехард
Уљановска област 37,3 1187 1225 1268 1396 Уљановск
Чељабинска област 87,9 3286 3289 3431 3618 Чељабинск
Читинска област 431,5 1092 1145 1232 1375 Чита
* од тога Агинско-Бурјатска АО 19,0 62 66 69 Агинскоје
Јарославска област 36,3 1398 1400 1433 1469 Јарослављ
Башкирска АССР 143,6 3757 3818 3844 3943 Уфа
Бурјатска АССР 351,3 780 812 899 1038 Улан Уде
Дагестанска АССР 50,3 1361 1429 1628 1802 Махачкала
Кабардино-Балкарска АССР 12,5 530 588 667 754 Наљчик
Калмичка АССР 75,9 248 268 295 323 Елиста
Карелијска АССР 172,4 707 713 732 790 Петрозаводск
Коми АССР 415,9 974 965 1110 1251 Сиктивкар
Маријска АССР 23,2 653 685 704 749 Јошкар Ола
Мордовска АССР 26,2 1014 1030 990 964 Саранск
Северно Осетинска АССР 8,0 518 553 592 632 Орџоникидзе
Татарска АССР 68,0 3127 3131 3445 3642 Казањ
Тувинска АССР 170,5 217 231 268 309 Кизил
Удмуртска АССР 42,1 1379 1418 1492 1606 Ижевск
Чечено-Ингушка АССР 19,3 1033 1064 1156 1270 Грозни
Чувашка АССР 18,3 1192 1224 1299 1338 Чебоксари
Јакутска АССР 3103,2 646 664 852 1094 Јакутск
РСФСР 17075,4 126561 130079 137410 147022 932 1786 Москва

Види још

уреди

Референце

уреди
  1. ^ Declaration on the rights of working and exploited people. Hist.msu.ru. Pristupljeno 12. 6. 2013.
  2. ^ Declaration of Rights of the laboring and exploited people (original VTsIK variant, III Congress revision Архивирано на сајту Wayback Machine (27. септембар 2011)), article I
  3. ^ Soviet Russia information. Russians.net (23 August 1943). Pristupljeno 12. 6. 2013.
  4. ^ The Free Dictionary Russian Soviet Federated Socialist Republic. Encyclopedia2.thefreedictionary.com. Pristupljeno 12. 6. 2013.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Руска_Совјетска_Федеративна_Социјалистичка_Република&oldid=28341485”