Јужно-Сахалинск
Јужно-Сахалинск (рус. Ю́жно-Сахали́нск, на јапанском: Тојохара јап. ユジノサハリンスク) град је у Русији и административно средиште Сахалинске области на острву Сахалин. Град се налази на реци Сусуји (такође званој Црна река). Према попису становништва из 2010. у граду је живело 181.727 становника.
Јужно-Сахалинск рус. Ю́жно-Сахали́нск | |
---|---|
Административни подаци | |
Држава | Русија |
Федерални округ | Далекоисточни федерални округ |
Област | Сахалинска област |
Основан | 1882 |
Статус града | 1905. |
Становништво | |
Становништво | |
— 2010. | 181.727 |
Географске карактеристике | |
Координате | 46° 34′ С; 142° 26′ И / 46.57° С; 142.44° И |
Временска зона | UTC+11 |
Апс. висина | 50 m |
Површина | 164,66[1] km2 |
Остали подаци | |
Поштански број | 693000–693101 |
Позивни број | 424, 4242 |
Регистарска ознака | 65 |
ОКАТО код | 64401 |
Веб-сајт | |
yuzhno-sakh.ru |
Град је био првобитно био мала руска насеобина, коју су основали осуђеници 1882. године, по имену Владимировка, па је затим, потписивањем 1905. године постао Тојохара (у значењу „Долина плодности"), главни град префектуре јапанског Карафута те након Другог светског рата је опет постао руски град Јужно-Сахалинск.
Град је прешао у руке Јапанаца 1905. после завршетка Руско-јапанског рата, који је трајао од 1904. до 1905. Јапан је тим мировним споразумом добио јужну половину острва Сахалина и добио је у најам полуострво Лиаодонг и руску железничку пругу у јужној Манџурији.
Напетости још увек постоје између Јапана и Русије око острва, посебно у светлу нових нафтних и гасних налазишта на њему и околини.
Јужно-Сахалинску се отварају могућности, јер велике светске нафтне компаније имају велика улагања у ово подручје, иако већина тих улагања је била на северном делу острва. Ипак, потражња за сировинама које имају Јапан, Кина и Јужна Кореја дају целом острву могућност трајног напретка. У граду постоји аеродром.
Становништво
уредиПрема прелиминарним подацима са пописа, у граду је 2010. живело 181.727 становника, 6.642 (3,79%) више него 2002.
1959. | 1970. | 1979. | 1989. | 2002. | 2010. |
---|---|---|---|---|---|
85.510 | 105.840 | 139.861 | 159.299 | 175.085[2] | 181.728 |
Међународна сарадња
уредиГеографија
уредиКлима
уредиКлима Јужно-Сахалинск | |||||||||||||
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
Показатељ \ Месец | Јан. | Феб. | Мар. | Апр. | Мај | Јун | Јул | Авг. | Сеп. | Окт. | Нов. | Дец. | Год. |
Апсолутни максимум, °C (°F) | 4,3 (39,7) |
7,1 (44,8) |
12,5 (54,5) |
22,9 (73,2) |
29,6 (85,3) |
30,8 (87,4) |
30,8 (87,4) |
34,7 (94,5) |
29,0 (84,2) |
22,8 (73) |
18,1 (64,6) |
7,4 (45,3) |
34,7 (94,5) |
Максимум, °C (°F) | −6,7 (19,9) |
−5,3 (22,5) |
−0,2 (31,6) |
6,8 (44,2) |
13,4 (56,1) |
17,8 (64) |
21,1 (70) |
22,4 (72,3) |
19,1 (66,4) |
12,2 (54) |
3,2 (37,8) |
−3,6 (25,5) |
8,4 (47,1) |
Просек, °C (°F) | −12,0 (10,4) |
−11,5 (11,3) |
−5,5 (22,1) |
2,1 (35,8) |
7,9 (46,2) |
12,7 (54,9) |
16,6 (61,9) |
18,0 (64,4) |
13,9 (57) |
7,0 (44,6) |
−1,1 (30) |
−8,4 (16,9) |
3,3 (37,9) |
Минимум, °C (°F) | −17,3 (0,9) |
−17,7 (0,1) |
−10,9 (12,4) |
−2,5 (27,5) |
2,4 (36,3) |
7,5 (45,5) |
12,1 (53,8) |
13,6 (56,5) |
8,6 (47,5) |
1,7 (35,1) |
−5,4 (22,3) |
−13,1 (8,4) |
−1,7 (28,9) |
Апсолутни минимум, °C (°F) | −32,8 (−27) |
−34,8 (−30,6) |
−27,7 (−17,9) |
−19,5 (−3,1) |
−6,2 (20,8) |
−0,9 (30,4) |
1,5 (34,7) |
2,4 (36,3) |
−4,2 (24,4) |
−8,0 (17,6) |
−22,6 (−8,7) |
−26,9 (−16,4) |
−34,8 (−30,6) |
Количина падавина, mm (in) | 52,1 (2,051) |
35,6 (1,402) |
48,9 (1,925) |
62,1 (2,445) |
67,3 (2,65) |
52,3 (2,059) |
84,7 (3,335) |
108,1 (4,256) |
112,0 (4,409) |
102,9 (4,051) |
82,4 (3,244) |
69,2 (2,724) |
877,6 (34,551) |
Извор: Южно-Сахалинск погода и климат |
Види још
уредиРеференце
уреди- ^ „Генеральный план Городского округа "Город Южно-Сахалинск". Схема административных границ”. Архивирано из оригинала 24. 12. 2013. г. Приступљено 21. 11. 2014.
- ^ Федеральная служба государственной статистики (21. 5. 2004). „Численность населения России, субъектов Российской Федерации в составе федеральных округов, районов, городских поселений, сельских населённых пунктов – районных центров и сельских населённых пунктов с населением 3 тысячи и более человек”. Всероссийская перепись населения 2002 года (на језику: руски). Федерални завод за статистику. Приступљено 4. 9. 2012.