Застава

комад тканине са препознатљивим дизајном
Истакнуте заставе разних држава

Застава (барјак, стег) је парче тканине, веће или мање, обично правоугаоног облика и вишебојно, које се налази окачено на јарболу или другом погодном држачу, могу се носити причвршћене за мотку или копље, могу стајати на столу на посебним постољима или висити са носача под углом од 45 степени. Застава служи за сврху идентификације или сигнализације. Уобичајено је да заставе имају једну од краћих страна закачену за јарбол и да се вијоре хоризонтално, иако је могуће и другачије. Већина застава у новије време израђује се од полиестера, док су у прошлости биле коришћене различите тканине, између осталих свила, тафт, памук, лан и вуна.

Историја заставаУреди

Застава квадратног облика назива се барјак. Већина поморских застава има облик правоугаоника, као и заставе на копну. Пре него што су се појавиле заставе које данас користимо, коришћене су мотке са разним резбареним симболима на врху. Прва сведочанства о оваквим крутим симболима са наменом заставе долазе нам из старог Египта где су означавали различите делове краљевства. Историја застава почиње од времена Римљана, који су заставе (vexillum) користили за идентификацију легија. Каснији развој је углавном везан за грбове, па су тако средњовековне заставе углавном биле прикази грбова одређеног владара или феудалца. Заставе причвршћене бочном страном за усправну мотку први пут су се појавиле у Кини, а на Запад су их пренели Арабљани. Заставе са употпуњеним мотивима почеле су да се шире користе тек у времену крсташких ратова. Хришћани су заставе означавали крстом, док су муслимани користили заставе са натписима. У Америци су Мексиканци увели у употребу заставе од птичијег перја, а Астеци су употребљавали заставе које су ратници могли да носе на леђима.

Данас су заставе у широкој употреби, било као званичне (државне, регионалне, општинске, војне), незваничне (спортски клубови, навијачи, политичке странке) или као средство сигнализације на мору (поморске заставе). Свака држава данас има државну заставу. До 2011. године, Либија је била једина држава на свету која је имала потпуно једнобојну заставу.[1]

Наука која проучава заставе назива се вексилологија.

Савезник или непријатељ?Уреди

У биткама заставе су представљале средство за распознавање савезника или непријатеља. у 16. веку и касније, поједини пукови и чете су почеле да користе сопствене посебне заставе. То су стегови, који се богато украшавају и имају извезене ознаке. Такве заставе су временом добијале већу улогу у војним свечаностима, док се на бојном пољу употребљавају заставе начињене од издржљивог материјала.[1]

Боје и симболиУреди

Заставе садрже симболе којима представљају идеје за чије би исказивање било потребно много речи. Симболи се изводе из разноврсних извора. Један од најпознатијих примера је лав из средњовековне хералдике који заступа идеје краљевства и храбрости.

Боје имају симболички значај. Бела и плава симболизују мир. Зелена је боја растиња, симбол младости и наде. Верска уверења су се међу првима почела излагати на заставама. Крст је најстарији хералдички мотив. У муслиманским земљама полумесец је верски симбол од 14. века. Исламски прописи не дозвољавају приказивање Божјег или људског лика док друге државе немају таква ограничења, па постоје бројне кинеске заставе које приказују богове или хришћанске заставе са ликом светитеља. У савремене симболе спадају канадски јаворов лист и срп и чекић некадашњег Совјетског Савеза.[1]

Заставе спорта и слављаУреди
Грб Витез

Заставе се користе у многим спортовима, укључујући оне на води, аутомото тркама, тимским спортовима, голфу, смучању, гимнастици и кросу. Имају улогу сигнала, маркера, краса, тимског обележја, навијачког реквизита. Њима се обележава отварање и затварање спортских догађаја. Олимпијске игре имају своју заставу која има пет прстенова разних боја који представљају пет континента.[1]

Садржај

Види јошУреди

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 Кремптон, Вилијам. Енциклопедија свезнање- Заставе. Политикин Забавник. ISBN 86-7712-130-7.