Таџикистан
Таџикистан (таџ. Тоҷикистон, рус. Таджикиста́н), или званично Република Таџикистан (таџ. Ҷумҳурии Тоҷикистон, рус. Респу́блика Таджикиста́н), држава је у централној Азији.[6] Има површину од 143.100 km2 (55.300 sq mi)[1][2][3] и процењену популацију од 9,749,625 људи.[7] Његов главни и највећи град је Душанбе. Граничи се са Авганистаном на југу, Кином на истоку, Киргистаном на северу, и Узбекистаном на западу. Таџикистан значи „Земља Таџика“. Таџички језик је дијалекат персијског језика (фарси). Члан је ОДКБ, Шангајске организације за сарадњу и земља посматрач у Евроазијској економској унији.
Република Таџикистан | |
---|---|
Химна: Национална химна Републике Таџикистан (таџ. Суруди миллии Ҷумҳурии Тоҷикистон) (рус. Национальный гимн Республики Таджикистан) | |
![]() | |
Главни град | Душанбе |
Службени језик | |
Владавина | |
Облик државе | Унитарна једнопартијска председничка уставна република |
— Председник | Емомали Рахмон |
— Председник Владе | Кохир Расулзода |
— Председавајући Врховне скупштине | Махмадсајед Убајдулојев |
Историја | |
Независност | Од Совјетског Савеза 9. септембра 1991. |
Географија | |
Површина | |
— укупно | 143.100[1][2][3] km2 (94) |
— вода (%) | 1.8 |
Становништво | |
— 2016.[4][5] | 8.734.951 (97) |
— густина | 48,6 ст./km2 |
Економија | |
Валута | Таџикистански сомони |
Остале информације | |
Временска зона | UTC UTC +5 |
Интернет домен | .tj |
Позивни број | +992 |
Територија која сада чини Таџикистан је раније била дом неколико древних култура, укључујући град Саразм[8] из неолита и бронзаног доба, а касније је била дом краљевстава којима су владали људи различитих вера и култура, укључујући цивилизацију Оксус, Андроново културе, будизма, несторијанског хришћанства, хиндуизма, зороастризма, манихеизма и ислама. Подручјем су владале бројне империје и династије, укључујући Ахеменидско царство, Сасанидско царство, Хефталитско царство, Саманидско царство и Монголско царство. Након што су њиме владали Тимуридско царство и канат у Бухари, тимуридска ренесанса је процветала. Регион је касније освојило Руско царство, а потом и Совјетски Савез. Унутар Совјетског Савеза, модерне границе земље су повучене када је била део Узбекистана као аутономна република пре него што је постала пуноправна совјетска република 1929. године.[9]
Дана 9. септембра 1991. године, Таџикистан је себе прогласио независном сувереном нацијом док се Совјетски Савез распадао. Готово одмах након стицања независности вођен је грађански рат, који је трајао од 1992. до 1997. Од краја рата, новоуспостављена политичка стабилност и страна помоћ омогућили су раст економије земље. Од 1994. године земљу води председник Емомали Рахмон, који влада ауторитарним режимом. Постоји велика корупција и распрострањена кршења људских права, укључујући мучење, произвољно затварање, погоршање политичке репресије и недостатак верских слобода и других грађанских слобода.[10][11]
ГеографијаУреди
Овај одељак би требало проширити. Можете помоћи додавањем садржаја. |
ПоложајУреди
Државе са којима се Таџикистан граничи су: Узбекистан, Киргистан, Кина и Авганистан. Површина државе износи 143.100 km².
Геологија и рељефУреди
Овај одељак би требало проширити. Можете помоћи додавањем садржаја. |
ВодеУреди
Овај одељак би требало проширити. Можете помоћи додавањем садржаја. |
Флора и фаунаУреди
Овај одељак би требало проширити. Можете помоћи додавањем садржаја. |
КлимаУреди
Овај одељак би требало проширити. Можете помоћи додавањем садржаја. |
ИсторијаУреди
Људи живе на територији која данас чини Таџикистан непрекидно од 4000. п. н. е. Земља је била под влашћу разних царстава током историје, највише под Персијским царством. Пре нове ере, Таџикистан је био део Грчко-бактријског краљевства. Арапи су донели ислам у 7. веку. Саманиди су заменили Арапе, али су их на крају избацили туркијски народи. Монголи су касније преузели контролу над територијом, и Таџикистан је постао део емирата Бухара.
У 19. веку, Руско царство је почело да се шири у Централној Азији, током борбе за доминацију са Великом Британијом, и преузело је контролу над Таџикистаном. Након што је руски цар свргнут 1917, таџичка герила је почела рат против бољшевичких армија у узалудном покушају да одржи независност. Бољшевици су победили у четворогодишњем рату, у коме су џамије и села спаљивана, а становништво трпело репресије.
Као део Совјетског Савеза, Таџикистан је првобитно био сврстан са територијом која данас чини Узбекистан у Таџичку Аутономну Совјетску Социјалистичку Републику, али је 1929. постао одвојена конститутивна република. Москва није чинила пуно на развоју Таџикистана, и он је релативно каскао за осталим републикама Совјетског Савеза у условима за живот, образовању и индустрији. Током 1970-их, исламске илегалне партије су почеле да се формирају, и оне су окупљале Таџике против Совјетског Савеза, али прави немири нису почели до 1990. Наредне године, Совјетски Савез се распао, и Таџикистан је прогласио независност.
У земљи је у мају 1992. букнуо Таџикистанског грађанског рата, у коме су учествовале разне фракције које су се међусобно бориле. Емомали Рахмон је био први вођа Таџикистана, и он је задржао власт до данас. Међутим, он је оптужен за етничко чишћење других етничких група током Таџикистанског грађанског рата. Године 1997. успостављено је примирје између Рахмонова и опозиционих партија. Мирни избори су одржани 1999, али се опозиција жалила да су били непоштени. На овим изборима, Рахмонов је имао само једног противкандидата којем је дозвољено да се региструје, и реизабран је готово једногласно. Руске трупе су и даље стациониране у јужном Таџикистану, како би чувале границу са Авганистаном. Након терористичких напада 11. септембра, америчке и француске трупе су такође стациониране у овој земљи.
ПолитикаУреди
Главни чланак: Политика Таџикистана
Готово одмах након пошто је стекао независност, Таџикистан је запао у грађански рат у коме су учествовале разне фракције, наводно подржаване од Русије и Ирана. Од 400.000 Руса, само је 25.000 остало у Таџикистану. Остали су пребегли у Русију. До 1997. рат се смирио, а централна власт је почела да се формира, са мирним изборима 1999.
Таџикистан је званично република, и има изборе за председника (мандат од седам година) и парламент (мандат од пет година). Последњи председнички избори одржани су 6. новембра 2006, и као и код свих претходних, међународни посматрачи верују да су избори имали много мана, што побуђује оптужбе опозиционих партија да председник Емомали Рахмонов манипулише изборним процесом. Током последњих парламентарних избора 2005, Народна демократска партија Таџикистана Емомали Рахмонова освојила је већину посланичких места.
У парламенту, опозиционе групе су се често сукобљавале са владајућом партијом, али ово није довело до већих нестабилности.
Најважније политичке партије у Таџикистану су: Народна демократска партија Таџикистана (владајућа), Таџикистанска комунистичка партија, Таџикистанска партија исламског повратка, Демократска партија Таџикистана (две фракције), Социјалистичка партија Таџикистана (две фракције), Таџикистанска социјалдемократска партија, Партија економске реформе Таџикистана, Таџикистанска аграрна партија.
Административна поделаУреди
Главни чланак: Покрајине Таџикистана
Таџикистан је подељен у регионе, покрајине или вилајете (главни градови у заградама)
- Хатлон Вилояти Хатлон (Кургонтепа)
- Сугд Вилояти Сугд (Хучанд)
- Каротегин (Кофарнихон)
и једну аутономну покрајину-
- Горно-Бадакшан Аутономни Регион (ГБАР) (Хорог).
Област у којој се налази престоница, Душанбе, не улази у покрајинску административну поделу.
Етнички саставУреди
Етничка група |
попис 2000 | попис 2010 | ||
---|---|---|---|---|
Број | % | Број | % | |
Таџици | 4,898,400 | 79.9% | 6,373,834 | 84.3% |
Узбеци | 1,012.500 | 16.5% | 1,046,647 | 13,8% |
Киргизи | 65,550 | 1.1% | 60,715 | 0,8% |
Руси | 68,200 | 1.1% | 34,838 | 0.5% |
Туркмени | 20,300 | 0.3% | 15,171 | 0.2% |
Татари | 19,000 | 0.3% | 6,495 | 0.1% |
Арапи | 14,500 | 0.2% | 4,184 | 0.1% |
Остали | 29,100 | 0.5% | 22,618 | 0.3% |
ПривредаУреди
Овај одељак би требало проширити. Можете помоћи додавањем садржаја. |
Види јошУреди
РеференцеУреди
- ^ а б „General information”. Embassy of the Republic of Tajikistan to France. 1. 3. 2013. Приступљено 29. 1. 2020. »Territorу – 143.1 thsd. square kilometers«
- ^ а б „Demographic Yearbook – Table 3: Population by sex, rate of population increase, surface area and density” (PDF). United Nations Statistics Division. 2012: 6. Приступљено 29. 1. 2020. »Continent, country or area{...}Surface area Superficie (km²) 2012{...}Tajikistan – Tadjikistan{...}143 100«
- ^ а б Alex Sodiqov (24. 1. 2011). „Tajikistan cedes disputed land to China”. Eurasia Daily Monitor. Jamestown Foundation. 8 (16). Приступљено 23. 9. 2018. »On January 12, the lower house of the Tajik parliament voted to ratify the 2002 border demarcation agreement, handing over 1,122 square kilometers (433 square miles) of mountainous land in the remote Pamir Mountains (www.asiaplus.tj, January 12). The ceded land represents about 0.8 percent of the country's total area of 143,100 square kilometers (55,250 square miles).«
- ^ „World Population Prospects: The 2017 Revision”. ESA.UN.org (custom data acquired via website). United Nations Department of Economic and Social Affairs, Population Division. Приступљено 10. 9. 2017.
- ^ Таџикистан на сајту The World Factbook (језик: енглески)
- ^ United Nations Statistics Division - Standard Country and Area Codes Classifications
- ^ „Population, total - Tajikistan”. Data (на језику: енглески). 8. 2. 2022. Приступљено 20. 9. 2022.
- ^ „Proto-urban Site of Sarazm”. UNESCO.org. UNESCO. Архивирано из оригинала на датум 4. 8. 2014. Приступљено 9. 8. 2014.
- ^ Bergne, Paul (2007) The Birth of Tajikistan: National Identity and the Origins of the Republic, IB Taurus & Co Ltd, pg. 39–40
- ^ „World Report 2019: Rights Trends in Tajikistan”. Human Rights Watch (на језику: енглески). 15. 1. 2019. Приступљено 13. 5. 2020.
- ^ Welle (www.dw.com), Deutsche. „Tajikistan's eternal ruler Emomali Rakhmon | DW | 12.10.2020”. DW.COM (на језику: енглески). Приступљено 2021-07-05.
ЛитератураУреди
- Kamoludin Abdullaev and Shahram Akbarzadeh, Historical Dictionary of Tajikistan, 3rd. ed., Rowman & Littlefield, 2018.
- Shirin Akiner, Mohammad-Reza Djalili and Frederic Grare, eds., Tajikistan: The Trials of Independence, Routledge, 1998.
- Richard Foltz, A History of the Tajiks: Iranians of the East, London: Bloomsbury Publishing, 2019.
- Robert Middleton, Huw Thomas and Markus Hauser, Tajikistan and the High Pamirs, Hong Kong: Odyssey Books, (2008) ISBN 978-9-622177-73-4.
- Nahaylo, Bohdan and Victor Swoboda. Soviet Disunion: A History of the Nationalities problem in the USSR (1990) excerpt
- Kirill Nourdhzanov and Christian Blauer, Tajikistan: A Political and Social History, Canberra: ANU E-Press, 2013.
- Rashid, Ahmed. The Resurgence of Central Asia: Islam or Nationalism? (2017)
- Smith, Graham, ed. The Nationalities Question in the Soviet Union (2nd ed. 1995)
- Monica Whitlock, Land Beyond the River: The Untold Story of Central Asia, New York: St. Martin's Press, 2003.
- Poopak NikTalab. Sarve Samarghand (Cedar of Samarkand), continuous interpretation of Rudaki's poems, Tehran 2020, Faradid Publications {Introduction}
- Sharma, Raj Kumar, "Food Security and Political Stability in Tajikistan", New Delhi, Vij Books, 2018.
Спољашње везеУреди
- Председник Таџикистана
- Tajikistan. The World Factbook. Central Intelligence Agency.
- Таџикистан на сајту DMOZ (језик: енглески)
- Tajikistan profile from the BBC News
- Таџикистан (Викиатлас)
- Key Development Forecasts for Tajikistan from International Futures