Отворите главни мени

Орел (рус. Орёл, читај: Арјол) град је у Русији и административно средиште Орловске области. Град се налази уз обалу реке Оке. Име града у дословном преводу са руског значи „орао”.

Орел
рус. Орёл
View of Oryol city.JPG
Поглед на Орел
Административни подаци
Држава Русија
Федерални округЦентрални федерални округ
ОбластОрловска област
Основан1566.
Статус града1566.
Становништво
Становништво
 — 2019.311.625
 — густина2.571,16 ст./km2
Географске карактеристике
Координате52°58′00″ СГШ; 36°05′00″ ИГД / 52.966667° СГШ; 36.083333° ИГД / 52.966667; 36.083333Координате: 52°58′00″ СГШ; 36°05′00″ ИГД / 52.966667° СГШ; 36.083333° ИГД / 52.966667; 36.083333
Временска зонаUTC+3 (MSK)
Ндм. висина149—231 м
Површина121,21[1] км2
Орел на мапи Русије
Орел
Орел
Орел на мапи Русије
Остали подаци
ГрадоначелникВасилиј Новиков
Поштански број302000 – 302499
Позивни број+7 4862
Регистарска ознака57
ОКАТО код54401
Веб-сајт
www.orel-adm.ru/

Према попису становништва, 2010. године у граду је живело 317.854 становника, а 2019. године 311.625.

ИсторијаУреди

Орел је основан 1566. као тврђава на тадашњој јужној међи Московске кнежевине. 1611. године, Пољаци су га опустошили и опет изградили. Растом и ширењем Московске кнежевине, град је губио на значењу, па будући да се налази усред плодне земље црнице, све више ослањао на пољопривреду. У 19. веку, железница и улице су досегле Орел, па је снабдевао Москву пшеницом и брашном.

Индустријализација је наступила за доба бољшевичке власти. У Другом светском рату, током 1942. и 1943. године Орел је био поприште великих битака.

У периоду иза Другог светског рата изграђене су челичане и индустрија прецизне механике.

ГеографијаУреди

КлимаУреди

Орел је у подручју умерене континенталне климе (Кепенова класификација климе Dfb) с топлим, донекле влажним летима и умерено хладним зимама.

Орел има просечно 1852 сунчаних сати годишње.

Клима Оерла
Показатељ \ Месец .Јан. .Феб. .Мар. .Апр. .Мај. .Јун. .Јул. .Авг. .Сеп. .Окт. .Нов. .Дец. .Год.
Апсолутни максимум, °C (°F) 8,0
(46,4)
9,4
(48,9)
18,2
(64,8)
29,0
(84,2)
32,8
(91)
35,4
(95,7)
38,7
(101,7)
39,5
(103,1)
30,7
(87,3)
26,3
(79,3)
16,0
(60,8)
9,6
(49,3)
39,5
(103,1)
Средњи максимум, °C (°F) −3,7
(25,3)
−3,6
(25,5)
2,3
(36,1)
12,2
(54)
19,5
(67,1)
22,9
(73,2)
24,9
(76,8)
23,7
(74,7)
17,3
(63,1)
10,1
(50,2)
1,9
(35,4)
−2,7
(27,1)
10,4
(50,7)
Просек, °C (°F) −6,4
(20,5)
−6,7
(19,9)
−1,4
(29,5)
7,2
(45)
13,9
(57)
17,4
(63,3)
19,4
(66,9)
18,0
(64,4)
12,1
(53,8)
6,1
(43)
−0,7
(30,7)
−5,1
(22,8)
6,2
(43,2)
Средњи минимум, °C (°F) −9,0
(15,8)
−9,9
(14,2)
−4,7
(23,5)
2,6
(36,7)
8,4
(47,1)
12,2
(54)
14,1
(57,4)
12,7
(54,9)
7,6
(45,7)
2,7
(36,9)
−2,8
(27)
−7,7
(18,1)
2,2
(36)
Апсолутни минимум, °C (°F) −33,5
(−28,3)
−37,2
(−35)
−37,8
(−36)
−18,9
(−2)
−5,0
(23)
−0,4
(31,3)
3,9
(39)
−2,2
(28)
−5,0
(23)
−13,0
(8,6)
−26,4
(−15,5)
−35,0
(−31)
−37,8
(−36)
Количина падавина, mm (in) 43
(16,9)
37
(14,6)
33
(13)
43
(16,9)
42
(16,5)
69
(27,2)
76
(29,9)
59
(23,2)
60
(23,6)
54
(21,3)
42
(16,5)
43
(16,9)
601
(236,6)
Извор: Погода и Климат

СтановништвоУреди

Према прелиминарним подацима са пописа, у граду је 2010. живело 317.854 становника, 15.456 (4,64 %) мање него 2002.

Кретање броја становника
1897.1926.1939.1959.1970.1979.1989.2002.2010.
70.00076.000110.564151.521232.216304.971336.862333.310[2]317.747

Партнерски градовиУреди

Градови побратими (2019):

Види јошУреди

РеференцеУреди

Спољашње везеУреди