Отворите главни мени

Вороњеж (рус. Воронеж) град је у Русији и административни центар Вороњешке области. Налази се у југозападном делу Русије, на реци Вороњеж, само дванаест километра од њеног ушћа у Дон. Град је битна железничка раскрсница (са линијама за Москву, Ростов на Дону, Кијев), као и централни део ауто-пута Ростов на Дону-Москва. Према попису становништва из 2010. у граду је живело 889.989 становника. Град је подељен у шест дистриката: Коминтерновски, Лењински, Левобережњи, Совјетски, Централни, Железнодорожњи.

Вороњеж
рус. Воро́неж
Главное здание управления ЮВЖД.jpg
Поглед на Вороњеж
Административни подаци
Држава Русија
Федерални округЦентрални
ОбластВороњешка област
Основан1586
Статус града1779
Становништво
Становништво
 — 2014.1.014.600
Агломерација1 300.000
Географске карактеристике
Координате51°40′15″ СГШ; 39°12′51″ ИГД / 51.670833° СГШ; 39.214167° ИГД / 51.670833; 39.214167Координате: 51°40′15″ СГШ; 39°12′51″ ИГД / 51.670833° СГШ; 39.214167° ИГД / 51.670833; 39.214167
Временска зонаUTC+4
Ндм. висина154 m
Површина596,51[1] km2
Вороњеж на мапи Русије
Вороњеж
Вороњеж
Вороњеж на мапи Русије
Остали подаци
ГрадоначелникГусев Александр
Поштански број394000–394095
Позивни број+7 473
ОКАТО код20401
Веб-сајт
www.voronezh-city.ru

ГеографијаУреди

ИсторијаУреди

 
Споменик Петру Великом у Вороњежу

Град је основан 1585—1586. у време владавине цара Фјодора I, као заштита од напада Кримљана и Татара. У 17. веку град је постао центар трговине и занатства. Петар Велики је 1695–1696. овде основао бродоградилишну радионицу за изградњу флоте која ће напасти Азов. За време његове владавине Вороњеж је постао највећи град јужне Русије, као и њен административни центар. У XVIII и 19. веку Вороњеж је био центар пољопривредног региона Чернозем. Током друге половине 19. века Вороњеж је развио индустрију. Томе је највише допринела изградња пруге ка Ростову на Дону 1868, и ка Москви 1871. Током Другог светског рата град је био на линији фронта од јула 1942. до јануара 1943, па је до дефинитивног ослобођења 25. јануара 1943. уништено 95% града.

После реконструкције Вороњеж је поново постао економски, индустријски, културни и научни центар регије Чернозем. У граду постоји 7 позоришта, 12 биоскопа, 19 гимназија и државни универзитет.

Чувени људи из ВороњежаУреди

КлимаУреди

Клима Вороњежа
Показатељ \ Месец .Јан. .Феб. .Мар. .Апр. .Мај. .Јун. .Јул. .Авг. .Сеп. .Окт. .Нов. .Дец. .Год.
Апсолутни максимум, °C (°F) 8,0
(46,4)
11,0
(51,8)
18,0
(64,4)
28,5
(83,3)
35,7
(96,3)
37,6
(99,7)
38,0
(100,4)
38,0
(100,4)
31,7
(89,1)
26,5
(79,7)
18,1
(64,6)
12,2
(54)
38,0
(100,4)
Средњи максимум, °C (°F) −4,4
(24,1)
−3,5
(25,7)
2,0
(35,6)
13,5
(56,3)
20,8
(69,4)
24,5
(76,1)
25,6
(78,1)
24,5
(76,1)
18,3
(64,9)
10,3
(50,5)
1,8
(35,2)
−2,4
(27,7)
11,0
(51,8)
Просек, °C (°F) −7,4
(18,7)
−7,0
(19,4)
−1,7
(28,9)
8,1
(46,6)
14,7
(58,5)
18,5
(65,3)
19,7
(67,5)
18,4
(65,1)
12,8
(55)
6,1
(43)
−0,8
(30,6)
−5,1
(22,8)
6,5
(43,7)
Средњи минимум, °C (°F) −10,5
(13,1)
−10,2
(13,6)
−4,9
(23,2)
3,5
(38,3)
9,1
(48,4)
13,1
(55,6)
14,6
(58,3)
13,1
(55,6)
8,2
(46,8)
2,7
(36,9)
−3,2
(26,2)
−7,8
(18)
2,4
(36,3)
Апсолутни минимум, °C (°F) −36,5
(−33,7)
−36,2
(−33,2)
−32,0
(−25,6)
−16,8
(1,8)
−3,3
(26,1)
−1,6
(29,1)
5,3
(41,5)
0,4
(32,7)
−5,2
(22,6)
−15,2
(4,6)
−25,1
(−13,2)
−33,4
(−28,1)
−36,5
(−33,7)
Количина падавина, mm (in) 37
(14,6)
33
(13)
30
(11,8)
38
(15)
44
(17,3)
74
(29,1)
70
(27,6)
52
(20,5)
57
(22,4)
49
(19,3)
47
(18,5)
48
(18,9)
579
(228)
Извор: Погода и Климат

СтановништвоУреди

Према прелиминарним подацима са пописа, у граду је 2010. живело 889.989 становника, 41.237 (4,86%) више него 2002.

Кретање броја становника
1939.1959.1970.1979.1989.2002.2010.
343.555447.164660.182782.950886.844848.752[2]928.505

Партнерски градовиУреди

Види јошУреди

РеференцеУреди

Спољашње везеУреди