Сливен
Сливен (старински Сливно[1]) је град у Републици Бугарској, у средишњем делу земље. Град је и седиште истоимене Сливенске области.
| Сливен Сливен | |
|---|---|
 Колажни приказ градских знаменитости | |
 Застава
 | |
| Административни подаци | |
| Држава |  Бугарска |
| Област | Сливенска област |
| Становништво | |
| Становништво | |
| — 12. 06. 2008. | 91.620 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 42° 40′ 55″ С; 26° 18′ 59″ И / 42.68188° С; 26.31625° И |
| Апс. висина | 243 m |
| Површина | 193,780,000 квадратни метар km2 |
  Сливен Сливен на карти Бугарске | |
| Веб-сајт | |
| www.sliven.bg | |
Град Сливен је некада у бугарском народу био познат као средиште хајдучије у време османске владавине, па је добио надимак „Град 100 војвода“.
Географија уреди
Град Сливен се налази у средишњем делу Бугарске, на око 300 км источно од Софије, а око 100 км од Црног мора. Поред града пролази важан саобраћајни правац Софија — Бургас. Област Сливена представља најсевернији део историјске покрајине Тракија. Град се сместио у јужном подножју планине Сињи Камен, дела планинског система Балкана. Ова планина се веома стрмо издиже изнад града, па се са оближњих врхова пружају лепе визуре на град и окружење.
Клима у граду је измењено континентална са снажним утицајем средоземне, што се огледа посебно у веома жарким и сувим летима.
Историја уреди
Сливен је првобитно био трачко насеље. Током већег дела средњег века град био у саставу Бугарске. У 14. веку град је пао под власт Османлија. У 19. веку Сливен је постао једно од средишта бугарског народног препорода. 1885. године град је постао део савремене бугарске државе.
Срби у Сливену уреди
Бугари нису никада а ни данас не признају, да у Бугарској живе Срби. Што је апсурд и што наравно бити не може, јер писана историја и сам живот их демантују. Срби и Бугари су измешани на великој територији. Па и у Сливену.
Купци (и преводиоци) једне црквено-историјске књиге преведене на бугарски језик 1825. године били су житељи Сливена (са српском варијантом презимена) - у Брашову: Анастас Димитракијевић, Нојко Хаџи Божиловић, Христодул Панајотовић, Лазар Станчовић, Атанас Хаџи Давидовић, Петар Хаџи папа Божиловић, Јанко торбаџи Кутовић, Добри абаџи Желесковић.[2]
Претплатник - скупљач претплате једне српске књиге био је 1847. године у Сливену, Лазар Младеновић, Србин код чијег имена је напомена: "васпитатељ деце Турских великаша". Он је скупио 10 пренумераната, чија презимена међутим нису наведена.[3]
Становништво уреди
| 1934. | 1946. | 1956. | 1965. | 1975. | 1985. | 1992. | 2001. | 2011. |
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| 30.571 | 34.291 | 46.175 | 68.536 | 90.316 | 102.268 | 106.225 | 100.366 | 91.620 |
По проценама из 2008. године град Сливен има 106.434 становника. Огромна већина градског становништва су етнички Бугари православне вероисповести. Остатак су Роми, Турци и Јермени. Последњих 20ак година из града одлази становништво због удаљености од главних токова развоја у земљи. Оживљавање привреде требало би зауставити негативни демографски тренд.
Партнерски градови уреди
Референце уреди
- ^ Larousse 1900, стр. 27.
- ^ Јован Гибнер: "Свјешћено цвјетобратије и сто и четире свјашћени историје...", превод - Анастас Стојановић - Котљанин (из Казана) и Антоније Јовановић, Будим 1825. године
- ^ Аристид Николић: "Богмомољка", прерада, Сегедин 1847. године
Литература уреди
- Larousse (1900). Presqu'ile des Balkans. Paris.
