Стара планина

Стара планина или Балкан планина (бугарски: Стара планина или Балкан планина), припада систему Балканских планина које се пружају од Црног мора на истоку, па све до Вршке чуке на западу.[1] Дужина овог планинског система износи 530 km.

Стара планина
Stara planina16.jpg
Стара планина (врх Бабин зуб)
Географске карактеристике
Највиша тачкаБотев врх
Ндм. висина2.376 m
Координате42°43′03″ СГШ; 24°55′00″ ИГД / 42.7175° СГШ; 24.916667° ИГД / 42.7175; 24.916667 Координате: 42°43′03″ СГШ; 24°55′00″ ИГД / 42.7175° СГШ; 24.916667° ИГД / 42.7175; 24.916667
Географија
Стара планина на мапи Бугарске
Стара планина
Стара планина
Државе Србија  Бугарска
МасивКарпатско-балканске планине
ГрупаБалканске планине

Стара планина се већим делом налази у Бугарској, а знатно мањим делом на југоистоку Србије. Највиша тачка Старе планине је врх Ботев (2376 m) у Бугарској, а у Србији Миџор (2169 m).

Стара планина удаљена је 330 km од Београда, 70 km од Ниша, 100 km од Зајечара, 50 km од Књажевца или Пирота.[2]

ИмеУреди

У време Римљана, масив се звао Хемус (Haemus). Историчари кажу да тај назив потиче од трачке речи saimon што значи “планински ланац”. Словени су је називали Маторни гори, а Турци Коџа Балкан или само Балкан. Назив Балкан је персијског порекла и значи “брдовити крај”.[3]

Постоји још и назив Ћипровачки Балкан[4].

ГеографијаУреди

 
Шуме Старе планине

Ова планина представља део пространог планинског венца који се назива Карпатско – балкански планински лук. У Србији се налази само његов мањи западни део. Целу територију Старе планине и њено подгорје саставља Торлак а источна половина се назива Висок (пре Височки срез).[5] Као морфолошка целина омеђена је долинама Белог и Трговишког Тимока, и Височице,[2] а на истоку је омеђена државном границом Србије и Бугарске.[3] У меридијанском правцу се пружа скоро 100 km, док у упоредничком правцу пружања максимална дужина износи око 30 km (Пиротска котлина-Сребрна глава).

На северу масив Старе планине почиње од обронака Вршке чуке (692 m н. в.).

Део Старе планине у Србији регионално припада Источној Србији, и административно се простире на територијама четири општине, Зајечар, Књажевац, Пирот и Димитровград. Планиниски масив Старе планине састоји се из Заглавка и Висока, у којима доминирају Трговишки и Бели Тимок, односно Височица и Топлодолска река.

Дистрибуција висинских појасева на Старој планини
Секција Област,
km2
% Просечна алтитуда, m 0 – 200 m, km2 % 200 – 600 m, km2 % 600 – 1000 m, km2 % 1000 – 1600 m, km2 % over 1600 m, km2 %
Западне Балканске планине 4 196,9 36,19 849 907,1 21,61 2 074,9 49,44 1 139,6 27,15 75,3 1,79
Централне Балканске планине 3 400,9 29,33 961 549,8 16,17 1 512,7 44,48 1 076,7 31,66 261,7 7,70
Источне Балканске планине 3 998,6 34,48 385 560 14,00 2 798,9 70,00 624,1 15,61 15,6 0,39
Укупно 11 596,4 100 722 560 4,83 4 255,8 36,70 4 211,7 36,32 2 231,9 19,25 337 2,91

ВрховиУреди

Врхови у СрбијиУреди

Изразитији врхови Старе планине су:

 
Миџор (2169 m н. в.)

Често се Старој планини припаја и Видлич (1413 m н. в.) чији планински венац припада горњем Понишављу, међутим то није потпуно тачно. Видлич представља просторну антиклиналу, која је навучена преко старопланинске зоне, те стога, и морфолошки и тектонски, представља једну засебну целину.

Највиша тачка Старе планине у Србији је врх Миџор са висином од 2169 m н. в, а најнижа тачка је на излазу из долине Прлитског потока (132 m н. в.).

Врхови у БугарскојУреди

У Бугарској је највиши врх Ботев (2376 m н. в.).

Врх Миџор (2169 m н. в.) се налази на самој граници Србије и Бугарске, и на њему је гранични камен.

КлисуреУреди

У долинама, између одређених микроцелина на Старој планини, реке су направиле и своје карактеристичке клисуре:

Кклисура Росомачке реке
Клисура Владикине плоче

КлимаУреди

Стара планина припада појасу континенталне климе, у коме су лета топла и сушна, а зиме хладне са јаким ветровима и пуно снега. Прелазна годишња доба, пролеће и јесен, слабо су изражена. Осим тога ова планина има и посебне специфичности због којих у одређеним месецима (и лети и зими) на њој постоје повољни климатски услови за развој туризма.

У оквиру планинских климатских региона на Старој планини се могу издвојити, у зависности од њених висинских зона и морфологије терена:групе долинских, група прелазних и групе планинских климатских региона. У оквиру долинске групе климатских региона налази се Доње Тимочки, Бело Тимочки и Нишавски климатски регион, а у оквиру планинских климатских региона:

  • Прелазни или субпланински климатски регион делови региона на висинама између 600 и 1.250 m н. в.
  • Прави планински климатски регион на висинама између 1.250 и 1.900 m н. в.
  • Високопланински климатски регион на висинама изнад 1.900 m н. в.
Температура ваздуха
Климатски регион Средња годишња температура ваздух
Доње Тимочки
11,3 °C
Бело Тимочки
10,2 °C — 10,6 °C
Нишавски
9,8 °C — 10,7 °C
Прелазни (субпланински) климатском регионн
6,0 °C — 9,5 °C
Прави планински климатски регион
2,0 °C — 6,0 °C
Високопланинском климатски региону
0,0 °C — 2,0 °C
Ветрови

Најзаступљенији ветрови на ширем простору Старе планине су:

  • Кошава (која доноси хладније време, дува најчешће у рано пролеће и позну јесен)
  • Етезија (која утиче на развој лепог, ведрог и сувог времена, а најзаступљенија је од краја јуна до септембра).
Падавине

Северни делови (долина Белог Тимока) представљају једну од најсушнијих регија Старе планине. Количина падавина креће се од 543,1 mm у насељу Минићево до до 794,4 mm у насељу Топли До

На јужним падинама планине снег је присутан нешто краће – од новембра до марта. У зони високопланинског подручја у зимско периоду трајање снега је од 3 до 5 месеци. Снежни покривач је дебљине 30 cm и траје 70 до 140 дана, а снег дебљине 50 cm и више (до 2 метра) траје 40 до 100 дана. Плеистоцена (вирм 3) снежна граница на Старој планини се налазила на висини од око 1.700 m н. в.

ПривредаУреди

Стара планина је била стално гладна: убрзано се множи становништво а извори прихода се не повећавају. Велики број људи и жена из прелазне и сточарске зоне иде да надничари селима у ратарској зони (копачке, жегварке, косачи, берачи сена). У време гладних година у надницу се ишло далеко, у Загорје, источно од главног била Старе планине на територију садашње Бугарске. Млађи мушкарци, али и старци, ређе девојке, иду да буду слуге код сеоских газда у равничарским селима око Тимока и Нишаве. Готово из сваког села Буџака ретко ко да није ишао да буде негде слуга, а ишли су и из пиротских села (Базовик, Рагодеш, Куманово, Орља, Осмаково, Враниште). Печалбарство је у многим селима било чак основни извор прихода, што је случај са свим селима у прелазној зони. али и са сиромашним селима у домаћинствима сточарске зоне (Церова, Темска, Рудиње, Засковци, Завој, Покровеник, Копривштица, Добри До, Сопот, Куманово, Црвенчево, Црноклиште, Враниште, Осмаково, Орља, Базовик, Рагодеш, Радејна). У печалбу се ишло далеко (Поморавље, Београд, Смедерево, Војводина) и тамо остајало од раног пролећа до касне јесени, а ишли су мушкарци у пуној снази, доста често домаћини. И дрварење је било важан и врло горак извор прихода. Сва села Буџака, али и пиротска села Топли До, Засковци, Рудиње, Церова, Шугрин, Базовик, Рагодеш, Темска довозила су тесану грађу и огревно дрво у најближе градове (Пирот, Књажевац), највише с јесени и на почетку зиме, али и у току целе године, прилагођавајући се потражњи. У одласку и повратку рабаџије из најдаљих села су губиле по три и више дана и враћали се, и они и волови, презебли и преморени. Довезу по 4 м3 а зараде највише 100 кг кукуруза или пшенице. Услужна вршидба у низијским селима била је за оне који могу да чувају по десетак коња преко године, добра прилика да зараде доста пшенице за исхрану своје породице. Услужном вршидбом су се бавили Росомачани, Сенокошани, Дојкинчани, Брложани, Рагодешани, Мирковчани, Црновршани и "ћуштичани, али и номадски сточари са Старе и Суве планине. Каменоресци Темске и Покровеника су зарађивали обрађујући пешчар у надгробне споменике, корита, воденичне каменове; Горњовисочани су били млекари не само у свом крају већ и у читавој земљи (Рсовци, Височка Ржана, Славиња, Брлог, Дојкинци); познати и тражени грађевинари, посебно вешти у дрвету и камену, су из Дојкинаца, Брлога, Завоја, Покровеника, Црвенчева, Црноклишта; у цигларе су ишли Црноклиштани, Црвенчанци, Кумановци; Брложани, Јеловичани; Нишорци и Шугринци били су добри грнчари; Рсовчани и Црноклиштани и Церовци су били музичари по свадбама, а познати кречари су из Радејне, Петрлаша, Бериловца, Градашнице код Пирота, Градишта код Књажевца, Горње Соколовит, Жуковца, Ошљана. Свако село је имало абаџију, кројача, ковача, колара, поткивача, штројача, ретко и обућара, кацара, столара. Већа села су имала механе и механџије.

Између два рата јављају се и прве радње са колонијалном робом и продавци у њима. У већим сточарским селима, поготово код оних која су доста далеко од градова, по један или неколико људи је трговало стоком (ћуштица, Црни Врх, Росомач, Сенокос, Рсовци, Височка Ржана). Израда фрула, двојница, грабуља, вила, корита, копања, пехара, мерника, тараба, али и кашика, здела, сланика, товарија, заструга, преслица доносила је извесне приходе онима који су их израђивали. Многе од тих предмета радили су пастири чувајући истовремено и стоку. Ткање сукна је некада имало велики значај, сукно се тражило и добро плаћало. Од хране готово ништа се није куповало (Једемо кад се роди и колко се роди. Кво се роди, наше је, ништа не купујемо; Темска). Продаје се вино, ракија, покоје грло стоке, грожђе, поврће, воће, кромпир, пасуљ, сир, млеко, вуна, урда, јаја, живина, ораси. Они из низије продају пшеницу, кукуруз, или их размењују за кромпир, пасуљ, млечне производе. Били су увек тражени дојкиначки и црновршки кромпир, трешње из Црвенчева, ракија од трешања из Црноклишта. [7]

Између два светска рата почиње да се развија задругарство, и то најпре набавно–продајне задруге, а затим млекарске задруге и штедионице. После 2. Светског рата набавно-продајне задруге прерастају у опште земљорадничке задруге које почињу да набављају репродукциони материјал и машине за развој пољопривредне производње.

Спорт и рекреацијаУреди

 
Скијаши на Старој планини

Стара планина је под снегом готово пет месеци годишње и има одличан потенција за изградњу дугих стаза за алпско скијање. Бабин зуб, који се налази на надморској висини од 1.758 м, један је од најлепших крајолика Старе планине. Маркантне стене Бабиног зуба завршавају се југозападно Миџора (надморске висине 2.169 м), највишег врха Старе планине и Србије. Бабин зуб је заштићени природни резерват.

На Бабином Зубу налази се скијашки центар “Бабин зуб”, који чине стазе на локацијама “Коњарник”, “Сунчана долина” и “Маркова ливада”. Скијалиште “Бабин зуб” поседује четвороседну жичару “Коњарник”, ски лифт “Сунчана долина”, као и дечији ски вртић са покретном траком “Маркова ливада”. На локацији “Јабучко равниште” налази се прва гондола у Србији. Више од 13 km одлично уређених стаза, различитих тежина, припремљене су за скијаше свих категорија. За љубитеље екстремних спортова обезбеђена је стаза за слободну вожњу. У ски центру Стара планина је изграђен систем за вештачко оснежавање.[6]

Изграња мини хидроелектранаУреди

Последњих година Стара планина је доспела у жижу српске јавности због изградње више десетина мини хидроелектрана (МХЕ) у заштићеној парка природе на Старој планини.[8] Мештани и активисти окупљени око иницијативе Одбранимо реке Старе планине сматрају да би се овиме ”неке од најлепших и најчистијих река у Србији исушиле и превеле у цев”, чиме би се ”извршио екоцид несагледивих размера који би довео до уништења природних станишта биљних и животињских врста”.[8] Протесте ове еколошке иницијативе је подржало више јавних личности.[9]

Види јошУреди


ГалеријаУреди


РеференцеУреди

  1. ^ Bulgaria. 1986. 
  2. 2,0 2,1 „Stara planina Srbija, Knjaževac”. Turizzam.com. Приступљено 20. 1. 2019. 
  3. 3,0 3,1 „Stara planina, prirodni rezervat u dve države”. Serbia.com. Приступљено 20. 1. 2019. 
  4. ^ "Дело", Београд 1895. године
  5. ^ "Дело", Београд 1. јул 1895. године
  6. 6,0 6,1 „Ski centar Stara planina - O centru”. Skijališta Srbije. JP Skijališta Srbije. Приступљено 20. 1. 2019. 
  7. ^ Драгољуб Златковић, Традиционално сточарство Старе планине и његова перспектива, 2006, стр. 24
  8. 8,0 8,1 шOdbranimo reke Stare planine!
  9. ^ Protest protiv MHE u Beogradu

ЛитератураУреди

  • Мала енциклопедија Просвета (3 изд.). Београд: Просвета. 1985. ISBN 978-86-07-00001-2. 
  • Марковић, Јован Ђ. (1990). Енциклопедијски географски лексикон Југославије. Сарајево: Свјетлост. ISBN 978-86-01-02651-3. 
  • Др Миодраг Велојић, Стара планина, У: ЗЕМЉА И ЉУДИ : популарно научни зборник / уредио Ивица Шантић. – 1951. св.1, Београд, Српско географско друштво.

Спољашње везеУреди