Карпати (чешки, словачки и пољски: Karpaty, украјински: Карпати, румунски: Carpaţii) су планине у средњој Европи. Румуни Карпате још називају и Трансилванијски Алпи. Пружају се на дужини од 1.500 km (ширина преко 300 km), као велики лук од Братиславе преко територије Чешке (3%), Словачке (21%), Пољске (10%), Украјине (10%), Мађарскe и Румуније (50%) до источне Србије (5%).[1][2][3][4]

Карпати
Приказ планине Татра
Географске карактеристике
Највиша тачкаГерлаховски Штит
Ндм. висина2655 m
Координате47° 00′ С; 25° 30′ И / 47° С; 25.5° И / 47; 25.5
Димензије
Дужина1700 km
Географија
Различити делови Карпата са границама конститутивних земаља у црној боји, а реке у плавој боји
Државе Србија,  Румунија,  Украјина,  Пољска,  Словачка,  Мађарска и  Чешка
Границе наАлпи
Топографска карта Карпата

Највиши врх Герлаховка (Герлаховски штит) 2.655 m, налази се на Високим Татрама у Словачкој. Карпати се деле на Западне Карпате са Бескидима и Високим Татрама, затим на Шумовите, Источне и Јужне Карпате (или Трансилванске Алпе), највиши врх Молдовеану 2.543 m. Важна речна изворишта су реке Тиса, Висла, Одра, Дњестар, Прут, Мориш, Уж и др.

Клима Карпата је континентална и планинска. Шуме су претежно букове, у вишим пределима четинарске. Има доста пашњака, а развијено је и сточарство. Од дивљих животиња настањују их медвед, вук, дивља мачка и др. Велико рудно богатство: нафта, гас (највише у Румунији, јужно од Трансилванских Алпа), гвожђе, угаљ, злато, сребро, бакар, олово, цинк, волфрам, со и др.

Подела Карпата обично обухвата три главна дела:[5]

Термин спољни Карпати се често користи за описивање северног обода Западних и Источних Карпата.

Карпати представљају станиште за највећу европску популацију мрких медведа, вукова, дивокоза и рисова, са највећом концентрацијом у Румунији,[6][7][8] као и за више од једне трећине свих европских биљних врста.[9] Планине и њихово подножје такође имају много термалних и минералних вода, при чему Румунија има једну трећину укупног броја у Европи.[10][11] Румунија је такође дом друге највеће површине девичанских шума у Европи, после Русије, са укупно 250.000 хектара (65%), од којих је већина у Карпатима,[12] са јужним Карпатима који чине највећу нефрагментисану шумску област у Европи.[13] Стопе крчења шума због нелегалне сече у Карпатима су високе.[14]

Оронимија

уреди
 
Западни Карпати

Назив карпатских планина потиче из античких времена, а првобитно је означавао само источне делове данашњег карпатског масива. Назив се први пут помиње у радовима географа Птолемеја (2. век нове ере) који је забележио ороним (назив за брда и планине) Карпати (грч. Καρπάτης), а такође и етноним Карпи, који се односио на народ. Антички назив за планински венац је повремено употребљаван и током средњег века. Тек касније, у време нововековног конституисања географије као савремене науке, назив је проширен на целокупан масив у данашњем опсегу.[15]

Карпатска оронимија (скуп назива за огранке карпатског венца) обухвата називе који су усвојени у процесу терминолошке стандардизације, која је у стручним (географским) круговима спроведена током 20. века, а такође и традиционалне (локалне) називе који су карактеристични за сваку појединачну област. Међународно прихваћени називи за три основна огранка карпатског горја (Западни Карпати, Источни Карпати, Јужни Карпати) засновани су на физичко-географским критеријумима, док се називи који одражавају формалну поделу карпатског масива према државној припадности заснивају на геополитичким критеријумима (на пример: Чешки Карпати, Словачки Карпати, Пољски Карпати, Украјински Карпати, Румунски Карпати и тако даље).[16][17]

У склопу карпатске хоронимије (скуп назива за области у окружењу карпатског горја), посебан изазов и проблем представљају вишезначни појмови који су настали додавањем разних афикса на именску (карпатску) основу. Пошто је избор афикса по правилу одражавао локално схватање положаја одређене области у односу на карпатски масив, поједини карпатски хороними су добили вишеструка значења. На пример, појам Поткарпатје у пољској и украјинској терминологији означава просторе на спољашњој страни карпатског венца, док исти појам у чешкој, словачкој и мађарској терминологији означава просторе са унутрашње стране карпатског лука. Сходно томе, пољско Поткарпатско војводство се налази на спољашњој, а бивша чехословачка Поткарпатска Русија на унутрашњој страни Карпата. Слична вишезначност постоји и код неких других геополитичких и геоисторијских појмова, као што су: Закарпатје, Покарпатје, Преткарпатје, Прикарпатје.[16][18]

Види још

уреди

Референце

уреди
  1. ^ а б [1] Архивирано 12 октобар 2017 на сајту Wayback Machine "The Carpathians" European Travel Commission, in The Official Travel Portal of Europe, Retrieved 15 November 2016
  2. ^ а б [2] Архивирано 19 новембар 2016 на сајту Wayback Machine The Carpathian Project: Carpathian Mountains in Serbia, Institute for Spatial Planning, Faculty of Geography, University of Belgrade (2008), Retrieved: 15 November 2016
  3. ^ [3] Архивирано 1 август 2019 на сајту Wayback Machine Bulletin of the Natural History Museum, pg. 54, Valuing the geological heritage of Serbia (UDC: 502.171:55(497.11), Aleksandra Maran (2010), Retrieved 15 November 2016
  4. ^ а б Paun es Durlic (2011). Sacred Language of the Vlach Bread. Balkankult. ISBN 9788684159290. Архивирано из оригинала 29. 1. 2018. г. Приступљено 15. 11. 2016. 
  5. ^ About the Carpathians – Carpathian Heritage Society Архивирано 6 април 2010 на сајту Wayback Machine
  6. ^ Peter Christoph Sürth. „Braunbären (Ursus arctos) in Europa”. Архивирано из оригинала 15. 8. 2008. г. Приступљено 10. 3. 2011. 
  7. ^ Peter Christoph Sürth. „Wolf (Canis lupus) in Europa”. Архивирано из оригинала 15. 8. 2008. г. Приступљено 10. 3. 2011. 
  8. ^ Peter Christoph Sürth. „Eurasischer Luchs (Lynx lynx) in Europa”. Архивирано из оригинала 15. 8. 2008. г. Приступљено 10. 3. 2011. 
  9. ^ „Carpathian montane conifer forests - Encyclopedia of Earth” (MediaWiki). www.eoearth.org. Приступљено 4. 8. 2010. 
  10. ^ București, stațiune balneară – o glumă bună? Архивирано 14 март 2012 на сајту Wayback Machine in Capital, 19 January 2009. Retrieved: 26 April 2011
  11. ^ Ruinele de la Baile Herculane si Borsec nu mai au nimic de oferit Архивирано 13 јул 2019 на сајту Wayback Machine in Ziarul Financiar, 5 May 2010. Retrieved: 26 April 2011
  12. ^ Salvați pădurile virgine! Архивирано 27 октобар 2011 на сајту Wayback Machine in Jurnalul Național, 26 October 2011. Retrieved: 31 October 2011
  13. ^ Europe: New Move to Protect Virgin Forests in Global Issues, 30 May 2011. Retrieved 31 October 2011.
  14. ^ Neslen, Arthur (31. 5. 2018). „Romania breaks up alleged €25m illegal logging ring”. The Guardian (на језику: енглески). ISSN 0261-3077. Приступљено 11. 7. 2019. 
  15. ^ Urdea & Urdea 2009, стр. 77-96.
  16. ^ а б Kondracki 1989.
  17. ^ Вербич 2010, стр. 135-140.
  18. ^ Zahradníček 2017, стр. 72-80.

Литература

уреди

Спољашње везе

уреди