Дивља мачка

Уколико сте тражили мексичку теленовелу, погледајте чланак Дивља мачка.

Дивља мачка (лат. Felis silvestris) је врста из породице мачака (Felidae).

Дивља мачка
Wildcat at British Wildlife Centre.jpg
Европска дивља мачка
(Felis silvestris silvestris)
Научна класификација
Царство:
Тип:
Класа:
Ред:
Породица:
Потпородица:
Род:
Врста:
F. silvestris
Биномијално име
Felis silvestris
Подврсте

видети текст

Felis-silvestris2.png
Пет подврста Felis silvestris — поштујући као извор рад из 2007. везан за проучавање ДНК.[2]

ОписУреди

То је снажна животиња округле главе са кратком њушком и кратким ушима. У снажној вилици истичу се оштри очњаци. Тело јој је покривено густом длаком сиво-смеђе боје са ретким, попречним тамним пругама. Краћи, дебео реп има тамне прстенове и врх је увек тамно обојен. На предњим ногама има пет прстију, а на задњим четири који су са доње стране увек тамни. На прстима има оштре канџе које може да увуче. Груди и трбух су светлији и једнолично обојени. Већи мужјак нарасте до 80-90 cm у дужину (реп му је дуг до 37 cm), а може да буде тежак и до десет килограма.

Станиште и ареалУреди

Живи у шумама са пропланцима и ноћна је животиња. Лови пред вече или пред зору, када је гладна. Врло је опрезна, добро трчи, скаче и вере се по стаблима. Распрострањена је у средњој и јужној Европи. Угрожена је ловом због цењеног крзна.

У Војводини има близу 1.000 јединки које живе у приобалним шумама великих река, Фрушкој гори, Вршачким планинама и Делибатској пешчари.

ПонашањеУреди

Лови живи плен; мишеве, зечеве, веверице, кртице и друге мале животиње. Лови и птице, па чак и омање срне. Пари се крајем у фебруару и марту. Крајем пролећа окоти до четири младунчета у скровишту међу камењем или у шупљем стаблу, ретко у жбуњу. Лови углавном ноћу и то кад је гладна, а дању се крије у јазбинама и неприступачним местима. Територијалне су животиње; територија им је тачно ограничена. Успешно се пари и укршта са домаћом мачком.

Ова звер је опасна и насртљива и може бити опасна по човека.

ПодврстеУреди

Позивајући се на анализе ДНК спроведене 2007, постоји само пет подврста:[2]

Ранији извори указују на много већи број подврста:

РеференцеУреди

  1. ^ Cat Specialist Group (2002). Felis silvestris. IUCN Red List of Threatened Species. Version 2006. International Union for Conservation of Nature. Приступљено 5. мај 2006.  База података укључује и доказе зашто је таксон последња брига
  2. 2,0 2,1 Driscoll, CA (28. 6. 2007). „The Near Eastern Origin of Cat Domestication”. Science. 317 (5837): 519—523. PMID 17600185. doi:10.1126/science.1139518. 

ЛитератураУреди

  • Калезић М. 2000. год. Хордати (ауторизована скрипта). Биолошки факултет: Београд.
  • Симоновић, Д. и сарадници. 1953. Природописни атлас СИСАРИ. Знање: Београд.
  • Животињско царство: албум-бојанка за 250 сличица; аутор текста Еуген Драгановић; Београд (2004)

Спољашње везеУреди