Миш
Миш (лат. Mus, μῦς - мис, на старогрчком) је род малих глодара који припада породици мишева[3] (лат. Muridae). Постоји 38 врста мишева.
| Миш Временски распон: Касни Миоцен – данас
| |
|---|---|
| |
| Кућни миш (Mus musculus) | |
Научна класификација 
| |
| Царство: | Animalia |
| Тип: | Chordata |
| Класа: | Mammalia |
| Ред: | Rodentia |
| Породица: | Muridae |
| Потпородица: | Murinae |
| Род: | Mus Linnaeus, 1758 |
| Типска врста | |
| Mus musculus[1][2] | |
| Подродови | |
| |
Најпознатија врста миша је кућни миш или домаћи миш (Mus musculus), који се налази у скоро свим државама света, где живи заједно с људима у њиховим домовима или другим економским објектима. Ови мишеви се користе и у лабораторијама као експерименталне животиње због тога што се брзо размножавају. Веома су популарни и као кућни љубимци.
Панонску низију и Балканско полуострво настањује 6 врста мишева. Сви сем патуљастог миша се срећу близу људи.[4]
ОписУреди
Мишеви су ноћне животиње, иако се често могу видети по дану. Дневно поједу око 10% своје тежине.[4]
Тело им је дужине између 4,5 и 12,5 cm, а реп је најчешће дуг колико и тело. Тешки су око 30 g.[4]
Дивљи мишеви имају сива, смеђа или понекад бела леђа, а реп им је обложен густом длаком.
СтаништеУреди
Мишеви живе скоро свугде на свету, осим на Антарктику и у морима.[4]
ИсхранаУреди
Често праве штету људима зато што грицкају људске намирнице и разне материјале. Једу све што нађу, али највише биљну храну.[4]
Мишеви као хранаУреди
Мишеви су значајна карика у ланцима исхране у природи.[4]
ВрстеУреди
Следећи списак садржи подродове и врсте рода Mus:[5]
| Род Миш | |||||
|---|---|---|---|---|---|
| Подрод Pyromys | Подрод Coelomys | Подрод Mus | Подрод Nannomys | ||
|
|
|
|
|
|
ПодврстеУреди
- Mus musculus bactrianus Blyth, 1846
- Mus musculus castaneus Waterhouse, 1843
- Mus musculus domesticus Schwarz and Schwarz, 1943
- Mus musculus gentilulus Thomas, 1919
- Mus musculus musculus Linnaeus, 1758
ГалеријаУреди
Јетра миша оболлопг од карцинома
.jpg)
.jpg)
Види јошУреди
РеференцеУреди
- ^ Hemming, Francis, ур. (1958) [1910]. „Opinion 16. The Status of Prebinomial Specific Names (Published Prior to 1758) Under Art. 30d”. Opinions and Declarations Rendered by the International Commission on Zoological Nomenclature. 1 (B): 37.
- ^ Oldfield, Thomas (1911). „The Mammals of the Tenth Edition of Linnæus; an Attempt to fix the Types of the Genera and the exact Bases and Localities of the Species”. Proceedings of the Zoological Society of London. 1911 (1): 146. doi:10.1111/j.1469-7998.1911.tb06995.x.
- ^ „Прилог VII Строго заштићене дивље врсте на територији Републике Србије”. pravno-informacioni-sistem.rs.
- ^ а б в г д ђ Велика енциклопедија животиња, (2001) Михаљ Микеш
- ^ „Mus (mouse, genus)”. NCBI taxonomy (на језику: енглески). Bethesda, MD: National Center for Biotechnology Information. Приступљено 9. 2. 2018.
- ^ Gregory SG, Sekhon M, Schein J, Zhao S, Osoegawa K, Scott CE, et al. (август 2002). „A physical map of the mouse genome”. Nature. 418 (6899): 743—50. Bibcode:2002Natur.418..743G. PMID 12181558. doi:10.1038/nature00957.
- ^ Waterston RH, Lindblad-Toh K, Birney E, Rogers J, Abril JF, Agarwal P, et al. (децембар 2002). „Initial sequencing and comparative analysis of the mouse genome”. Nature. 420 (6915): 520—62. Bibcode:2002Natur.420520W Проверите вредност параметра
|bibcode=length (помоћ). PMID 12466850. doi:10.1038/nature01262.
ЛитератураУреди
- Велика енциклопедија животиња,. Михаљ Микеш. 2001. ISBN 978-86-489-0303-7.
- Musser, G. G. and M. D. Carleton. 2005. Superfamily Muroidea. pp. 894–1531 in Mammal Species of the World a Taxonomic and Geographic Reference. D. E. Wilson and D. M. Reeder eds. Johns Hopkins University Press, Baltimore.
- Nyby JG (2001). „Auditory Communication among Adults”. Ур.: Willott JF. Handbook of Mouse Auditory Research: From Behavior to Molecular Biology. CRC Press. стр. 3—18. ISBN 978-1-4200-3873-6.
