Бела (ијек. бијела) боја настаје као комбинација свих боја видљивог дела спектра. Када се меша са неком од боја, настају различите (и све светлије) нијансе. За људске очи бело је побуђивање/стимулисање сва три типа фоторецептора, односно ћелија штапића. Може бити штетно и проузроковати оштећења уколико се гледа непрекидно дуже време. Ово обољење се назива снежно слепило. У флуоресцентној лампи, фосфор производи боју у многим деловима спектра, па је та светлост зато бела.[1]

Бело
Delphinapterus leucas 2.jpgCanonization 2014-The Canonization of Saint John XXIII and Saint John Paul II (14037015405).jpg
Bride at meiji shrine.jpg858MilanoDuomo.JPG
Al-Haram mosque - Flickr - Al Jazeera English.jpgWhite Cliffs of Dover 02.JPG
Кординате боје
Хексадецимални#FFFFFF
sRGBB  (rgb)(255, 255, 255)
CMYKH   (c, m, y, k)(0, 0, 0, 0)
HSV       (h, s, v)(-°, 0%, 100%)
РеференцаБез референце
Б: Нормализовано на [0–255] (бита)
Х: Нормализовано на [0–100] (стотина)
Бела
 
Рачунарски записи боје
Хексадецимални запис: FFFFFF
РГБ запис (r, g, b): (255, 255, 255)
ЦМИК запис (c, m, y, k) *: (0, 0, 0, 0)
ХСВ запис (h, s, v): (0°, 0%, 100%)
*: Пројектовано са интервала [0 - 100] на [0 - 255].

Бела је боја снега, креде и млека, и супротно је од црне. Бели објекти у потпуности рефлектују и расипају све видљиве таласне дужине светлости. Бела боја на телевизијским и рачунарским екранима настаје мешавином црвеног, плавог и зеленог светла. Бела боја се може дати белим пигментима, посебно титанијум диоксидом.[2]

Симболичко значењеУреди

У старом Египту и старом Риму, свештенице су носиле бело као симбол чистоће, а Римљани су носили беле тоге као симболе грађанства. У средњем веку и ренесанси бели једнорог је симболизовао чедност, а бело јагње жртву и чистоту. То је била краљевска боја краљева Француске, као и монархистичког покрета који се супротставио бољшевицима током грађанског рата у Русији (1917–1922). Грчки и римски храмови били су обложени белим мермером, а почев од 18. века, доласком неокласичне архитектуре, бела је постала најчешћа боја нових цркава, престоница и других владиних зграда, посебно у Сједињеним Државама. Такође се широко користила у модерној архитектури 20. века као симбол модерности и једноставности.

Према истраживањима у Европи и Сједињеним Државама, бела је боја која се најчешће повезује са савршенством, добром, искреношћу, чистоћом, почетком, новим, неутралношћу и тачношћу.[3] Бела је важна боја за скоро све светске религије. Папа, поглавар римокатоличке цркве, од 1566. године носи бело, као симбол чистоте и жртвовања. Западна култура је дуго следила традицију ношења беле боје на дан венчања.[4] И даље је преовлађујућа међу савременим младама, а како извештава компанија за венчања Вединг Вајер, око 85 процената невести се још увек одлучује за ношење беле венчанице, јер је на свој типски начин, то годинама остало устаљено.[5] У западним културама и у Јапану, бела је најчешћа боја за венчанице, симболизујући чистоћу и невиност.[6][7] Године 2018, око 83% невести у Сједињеним Државама носило је беле венчанице на дан свог венчања, према истраживању магазина Брајдс.[8] У исламу и у шинтоистичкој религији Јапана бело носе ходочасници. У многим азијским културама бела је такође боја жалости.[9]

Историја и уметностУреди

Праисторијска и античка историјаУреди

Бела је била једна од првих боја која се користила у уметности. Пећина Ласко у Француској садржи цртеже бикова и других животиња које су нацртали палеолитски уметници пре 18.000 до 17.000 година. Палеолитски уметници су користили калцит или креду, понекад као позадину, понекад за истицање, заједно са угљеном и црвеним и жутим окером на својим живописним пећинским сликама.[10][11]

У старом Египту бела је била повезана са богињом Изидом. Изидини свештеници и свештенице обучени су само у бело платно, а њиме су се обмотавале мумије.[12]

У Грчкој и другим древним цивилизацијама бела се често повезивала са мајчиним млеком. У грчкој митологији, главни бог Зевс храњен је на грудима нимфе Амалтеје. У Талмуду је млеко било једна од четири свете супстанце, заједно са вином, медом и ружом.[13]

Стари Грци су свет видели у смислу таме и светлости, те је бела била основна боја. Према Плинију Старијем из његове Природне историје, Апелес (4. век пре нове ере) и други познати сликари старе Грчке користили су само четири боје у својим сликама; белу, црвену, жуту и црну;[14] За сликање су Грци користили високо токсично пигментно оловно бело, направљено дугим и мукотрпним поступком.[15]

Стари Римљани су имали две речи за бело; албус, обична бела, (извор речи албино); и кандидус, светлије беле боје. Човек који је желео јавну функцију у Риму носио је белу тогу осветљену кредом, звану тога кандида, порекло речи кандидат. Латинска реч candere је значила да сија, да буде светао.[16]

ОдећаУреди

С обзиром да традиционално означава чистоћу и невиност, у многим земљама су венчанице управо беле. У источним земљама бело је знак жалости, те се бела одећа облачи приликом погреба. У старом Риму беле тоге су облачили мушкарци који су желели да буду изабрани за неку дужност. Таква тога се називала „кандида“ лат. candida, па одатле потиче реч кандидат.[17]

СимболикаУреди

Шта бело симболише, зависи не само од поднебља, већ и од објекта; било која бела птица се тумачи као симбол душе преминуле особе, док је бела голубица симбол мира. У старом Риму је бели знак на стопалу дечака означавао да је у питању роб на продају.[18]

ИзвориУреди

  1. ^ Челонер, Џ. 2001. Визуелни речник физике. „NNK International“: Београд.
  2. ^ „Pigments, Inorganic”. Ullmann’s Encyclopedia of Industrial Chemistry. Weinheim: Wiley-VCH. 2005. doi:10.1002/14356007.a20_243.pub2. 
  3. ^ Eva Heller (2000), Psychologie de la couleur – effets ets symboliques, pp. 130–46
  4. ^ „5 special occasions when you should wear white”. deseret.com. 2. 12. 2018. 
  5. ^ „A Brief History Of The White Wedding Dress”. historyofyesterday.com. 2021-08-28. 
  6. ^ „Color Meaning”. color-wheel-pro.com. Приступљено 7. 9. 2021. 
  7. ^ „White Color Meaning: The Color White Symbolizes Purity and Innocence”. color-meanings.com. Приступљено 7. 9. 2021. 
  8. ^ „Why do brides wear white?”. theconversation.com. 4. 9. 2020. 
  9. ^ Eva Heller (2000), Psychologie de la couleur – effets ets symboliques, p. 137
  10. ^ Michel Pastoureau (2005), Le petit livre des couleurs, p. 47
  11. ^ „Pigments through the Ages – Prehistory”. Приступљено 30. 12. 2016. 
  12. ^ Anne Varichon (2000), Couleurs – pigments et teintures dans les mains des peuples, p. 16 .
  13. ^ Anne Varichon (2000), Couleurs – pigments et teintures dans les mains des peuples, p. 21.
  14. ^ John Gage (1993) Color and Culture, p. 29.
  15. ^ Kassia St. Clair (2016) The Secret Lives of Color, p. 43-44
  16. ^ Webster's New World Dictionary of the American Language, (1964)
  17. ^ Политикин забавник број 3002. Датум: 21. август 2009. „Одело је лажно тело“, pp. 48. Политика АД. Београд.
  18. ^ Дипре, Б. & Ворал, М. 2007. Оксфорд школска енциклопедија. Књига-комерц: Београд. ISBN 978-86-7712-201-0.

ЛитератураУреди

Спољашње везеУреди