Сива боја

боја између црне и беле

Сива је прелазна боја између црне и беле боје. То је неутрална или ахроматска боја, која изворно значи без боје.[2] То је боја облачног неба, боја пепела и олова.[3] Њена РГБ вредност је 128, 128, 128, а хексадецимални запис гласи #808080.

Сива
Кординате боје
Хексадецимални#808080
sRGBB  (rgb)(128, 128, 128)
CMYKH   (c, m, y, k)(0, 0, 0, 50)
HSV       (h, s, v)(?°, 0%, 50%)
РеференцаHTML/CSS[1]
Б: Нормализовано на [0–255] (бита)
Х: Нормализовано на [0–100] (стотина)
Нијансе боје

Прва забележена употреба сиве као назива боје на енглеском језику била је 700. године.[4] Grey боја је доминантан правопис у европском и енглеском језику Комонвелта, иако је gray остало у уобичајеној употреби у УК до друге половине 20. века.[5] Gray је преферирани амерички правопис од апроксиматно 1825. године,[6] иако је grey прихваћена варијанта.[7][8]

У Европи и Северној Америци, истраживања показују да је сива боја која се најчешће повезује са неутралношћу, конформизмом, досадом, неизвесношћу, старошћу, равнодушношћу и скромношћу. У једној анкети, за омиљену боју одабрао ју је само један одсто испитаника.[9]

У науци, природи и технологији

уреди

Олујни облаци

уреди
 
Олујни облаци гледани над острвом Клер, Ирска

Белина или тама облака је функција њихове дубине. Мали, пахуљасти бели облаци лети изгледају бело, јер се сунчева светлост распршује ситним капљицама воде које садрже, и та бела светлост долази до ока гледаоца. Међутим, како облаци постају све већи и гушћи, бела светлост не може да продре кроз облак и одбија се од врха. Облаци изгледају најтамније сиви током грмљавине, када могу бити високи и до 20.000 до 30.000 стопа.

Стратиформни облаци су слој облака који покрива цело небо и који имају дубину од неколико стотина до неколико хиљада стопа дебљине. Што су облаци дебљи, то су тамнији одоздо, јер мали део сунчеве светлости може да прође. Одозго, у авиону, исти облаци изгледају савршено бели, али са земље небо изгледа суморно и сиво.[10]

Седа коса

уреди
Франдуски политичар Кристин Лагард
Канадски глумац Доналд Садерланд

Боју људске косе ствара пигмент меланин, који се налази у језгру сваке власи. Меланин је такође одговоран за боју коже и очију. Постоје само две врсте овог пигмента: тамни (еумеланин) или светли (феомеланин). Комбиновани у различитим комбинацијама, ови пигменти стварају све природне боје косе.

Сам меланин је производ специјализоване ћелије, меланоцита, која се налази у сваком фоликулу длаке, из којег коса расте. Како коса расте, меланоцит убризгава меланин у ћелије косе, које садрже протеин кератин и који сачињава косу, кожу и нокте. Све док меланоцити настављају да убризгавају меланин у ћелије косе, коса задржава своју првобитну боју. У одређеном узрасту, међутим, који варира од особе до особе, количина убризганог меланина се смањује и на крају престаје. Коса, без пигмента, постаје седа и на крају бела. Разлог за овај пад производње меланоцита је неизвестан. У издању часописа Наука из фебруара 2005. године, тим научника са Харварда сугерисао је да је узрок неуспех матичних ћелија меланоцита да одрже производњу есенцијалних пигмената, због старости или генетских фактора, након одређеног временског периода. За неке људе, слом долази у двадесетим годинама; за друге, много година касније.[11] Према сајту часописа Scientific American}-, „Уопштено говорећи, међу белцима 50 процената је 50 процената седо до 50. године.“[12] Одрасли мужјаци горила такође имају сребрну длаку, али само на леђима – погледајте Физичке карактеристике горила.

Оптика

уреди

Током векова, уметници су традиционално стварали сиво мешањем црног и белог у различитим пропорцијама. Они су додали су мало црвене да би добили топлију сиву, или мало плаве за хладнију сиву. Уметници би такође могли да направе сиву мешањем две комплементарне боје, као што су наранџаста и плава.

Данас се сива боја на телевизорима, компјутерским екранима и телефонима обично ствара коришћењем RGB модела боја. Црвено, зелено и плаво светло комбиновано пуним интензитетом на црном екрану чини бело; смањењем интензитета могуће је креирати нијансе сиве.

У штампању, сива се обично добија са CMYK моделом боја, користећи цијан, магенту, жуту и црну. Сива се производи коришћењем црне и беле, или комбиновањем једнаких количина цијан, магента и жуте. Већина сивих има хладан или топао тон, јер људско око може открије чак и малу количину засићености боја. Жута, наранџаста и црвена стварају „топло сиво”. Зелена, плава и љубичаста стварају „хладно сиво“.[13] Када се не дода боја, боја је „неутрално сива“, „ахроматска сива“ или једноставно „сива“. Слике које се у потпуности састоје од црне, беле и сиве се називају монохроматским, црно-белим или сивим тоновима.

 
Топла сива Хладна сива
Помешана са 6% жуте боје. Помешана са 6% плаве боје
RGB модел
Сиве вредности резултирају када r = g = b, за боју (r, g, b)
CMYK модел
Сиве вредности настају када c = m = y = 0, за боју (c, m, y, k). Осветљеност се подешава варирањем k. У теорији, свака смеша где је c = m = y је неутрална, али у пракси су такве мешавине често муљно смеђе (погледајте дискусију о овој теми).
HSL и HSV модел
Ахроматске сиве немају нијансу, тако да је h код означен као „недефинисан” помоћу цртице: --; сиве боје такође настају кад год је s 0 или недефинисан, као што је случај када је v 0 или l је 0 или 1
HTML име боје Узорак Хекс триплет
(приказ по имену) (приказ по хекс триплету)
gainsboro #DCDCDC
lightgray #D3D3D3
silver #C0C0C0
darkgray #A9A9A9
gray #808080
dimgray #696969
lightslategray #778899
slategray #708090
darkslategray #2F4F4F

Пигменти

уреди

Све до 19. века уметници су традиционално стварали сиво једноставним комбиновањем црног и белог. Рембрант ван Рајн је, на пример, обично користио оловно бело и било угљеничну чађ или црну боју слоноваче, заједно са примесама плаве или црвене да охлади или загреје сиву.

Почетком 19. века на тржишту се појавила нова сива, Пејнова сива. Пејнова сива је тамноплаво-сива, мешавина ултрамарина и црне или ултрамарина и сијене. Име је добила по Вилијаму Пејну, британском уметнику који је сликао аквареле крајем 18. века. Прва забележена употреба Пејнове сиве као назива боје на енглеском била је 1835. године.[14]

Нанотехнологија и сива слуз

уреди

Сива слуз је хипотетички сценарио краја света, познат и као екофагија: наноботи који се самореплицирају ван контроле троше сву живу материју на Земљи док граде више својих копија.[15]

Симболика

уреди

У западној култури, сива боја симболизује рафинираност и монотонију. С друге стране, она се везује та мудрост, постојаност, зрелост, као и компромис.[16]

У Европи и Америци, сива је једна од најмање популарних боја. У једном европском истраживању, само 1% мушкараца је изјавило да је то њихова омиљена боја, а 13% ју је назвало својом најомраженијом бојом; одговори жена су готово подједнаки. Према речима Еве Хелер, историчару боја, „сива је сувише слаба да би се назвала мужевном, а сувише опасна да би се убрајала у женске боје. Сива боја није ни топла, ни хладна, ни материјална, ни духовна. Са њом, ништа не делује да се одлучи.“[17]

 
Сива чапља

Нијански сиве

уреди

Види још

уреди

Референце

уреди
  1. ^ „W3C TR CSS3 Color Module, HTML4 color keywords”. Архивирано из оригинала 30. 11. 2010. г. 
  2. ^ Webster's New World Dictionary of the American Language, Third College Edition.
  3. ^ Shorter Oxford English Dictionary, 5th edition, 2002.
  4. ^ Maerz and Paul A Dictionary of Color New York:1930 McGraw-Hill Page 196
  5. ^ Marianne Celce-Murcia; Donna Brinton; Janet M. Goodwin (1996). Teaching pronunciation: a reference for teachers of English to speakers of other languages. Cambridge University Press. стр. 282. ISBN 978-0-521-40694-9. Архивирано из оригинала 23. 12. 2016. г. 
  6. ^ „Gray vs. grey”. Grammarist. 17. 2. 2011. Архивирано из оригинала 30. 4. 2012. г. Приступљено 3. 5. 2012. 
  7. ^ „Grey – Definition and More”. Merriam-Webster Online Dictionary. Merriam-Webster. Архивирано из оригинала 10. 5. 2012. г. Приступљено 6. 4. 2012. 
  8. ^ „Gray – Definition and More”. Merriam-Webster Online Dictionary. Merriam-Webster. Архивирано из оригинала 3. 5. 2012. г. Приступљено 6. 4. 2012. 
  9. ^ Heller, Eva, Psychologie de la Couleur, p. 224-242
  10. ^ John Hehr (15. 10. 2002). „Why are some clouds white, while others are dark?”. Research Frontiers – The home of Research at the University of Arkansas. Архивирано из оригинала 20. 8. 2019. г. Приступљено 5. 11. 2019. 
  11. ^ Library of -{Congress Science Reference Services Архивирано јануар 2, 2013 на сајту Wayback Machine
  12. ^ Scientific American, "Why does hair turn gray?" Архивирано новембар 14, 2013 на сајту Wayback Machine
  13. ^ „Color Palette”. Архивирано из оригинала 5. 11. 2019. г. 
  14. ^ Maerz and Paul A Dictionary of Color New York:1930 McGraw-Hill Page 201; Colour Sample of Payne’s Grey: Page 117 Plate 47 Color Sample A9
  15. ^ „Leading nanotech experts put 'grey goo' in perspective” (Саопштење). Center for Responsible Nanotechnology. 9. 6. 2004. Архивирано из оригинала 6. 9. 2014. г. Приступљено 17. 6. 2006. 
  16. ^ Психологија боја Архивирано на сајту Wayback Machine (1. јун 2014), Мирослав Бронзић, bronzic.com, 8. август 2014. Приступљено 30. августа 2014.
  17. ^ Ева Хелер, Psychologie de la couleur, effets et symboliques (Психологија боја, ефекти и симболика). (Стр. 226)

Литература

уреди

Спољашње везе

уреди
  • „rgb.txt”. X colorname to RGB mapping database. X.Org Foundation. Приступљено 18. 9. 2017. 
  • „others/old-rgb.txt”. X colorname to RGB mapping database. X.Org Foundation. Приступљено 18. 9. 2017. 
  • „others/raveling.txt”. X colorname to RGB mapping database. X.Org Foundation. Приступљено 18. 9. 2017. 
  • „others/README”. X colorname to RGB mapping database. X.Org Foundation. Приступљено 18. 9. 2017.