Кератин (грч. κέρας — рог) породица фиброзних структурних протеина. Кератин је кључни структурни материјал који ствaра спољашњи слој човечје коже. Такође је кључна структурна компонента длаке и нокта. Кератински мономери окупљају се у свежњеве да би створили интермедијарне филаменте, који су тврди и стварају чврста неминерализована ткива пронађена у рептилима, птицама, водоземцима и сисарима. Једина преостала биолошка ствар за коју се зна да апроксимира тврдоћу кератинизованог ткива јесте хитин.[1][2][3]

Микроскопски поглед на кератинска влакна у ћелијама

Референце

уреди
  1. ^ „Keratin”. Webster's Online Dictionary. Архивирано из оригинала 06. 05. 2021. г. Приступљено 10. 06. 2019. 
  2. ^ Vincenta, Julian F.V.; Wegst, Ulrike G.K. (1. 7. 2004). „Design and mechanical properties of insect cuticle” (PDF). Arthropod Structure & Development. 33 (3): 187—199. doi:10.1016/j.asd.2004.05.006. 
  3. ^ Tombolato L, Novitskaya EE, Chen PY, Sheppard FA, McKittrick J (2010). „Microstructure, elastic properties and deformation mechanisms of horn keratin” (PDF). Acta Biomater. 6 (2): 319—30. PMID 19577667. doi:10.1016/j.actbio.2009.06.033. 

Спољашње везе

уреди