Сиви соко (лат. Falco peregrinus) је врста сокола са широким, скоро космополитским, распрострањењем. Обухвата 17-19 подврста. Сиви соко је најбржа врста међу птицама, и осталим организмима, на Земљи.

Сиви соко
PeregrineFalcon.jpg
Научна класификација edit
Царство: Animalia
Тип: Chordata
Класа: Aves
Ред: Falconiformes
Породица: Falconidae
Род: Falco
Врста:
F. peregrinuse
Биномијално име
Falco peregrinuse
Tunstall, 1771
Подврсте

видети текст чланка

PeregrineRangeMap.png
Ареал рааспрострањења

     летње пребивалиште ради размножавања      ареал прелетања      зимско пребивалиште      станарица

Синоними

Falco atriceps  Hume
Falco kreyenborgi  Kleinschmidt
Falco pelegrinoides madens Ripley & Watson
Rhynchodon peregrinus  Tunstall

Средње карактеристикеУреди

  • мужјака
    • дужина тела: 41 cm
    • распон крила: 95 cm
    • маса: око 550 g
  • женке
    • дужина тела: 49 cm
    • распон крила: 114 cm
    • маса: око 1200 g.

Сиви соко се храни птицама, најчешће голубовима, паткама, врапцима и сл. У обрушавању развија брзину до 380 km/h. Свој плен лови искључиво у ваздуху. Мужјак сивог сокола, као и код већине птица грабљивица је за једну трећину мањи од женке. Препознатљиву сиву боју стиче после годину дана од излегања. Пре тога младунци су тамно браон боје.

Гнезди се на неприступачним планинским врховима. Као и остали соколи никада не прави гнезда већ користи напуштена гнезда других птица (нпр. гаврана).

ПодврстеУреди

Описане су бројне подврсте сивог сокола (Falco peregrinus), њих 19 признаје Handbook of the Birds of the World (1994).[2][3][4] Према овом извору пустињски соко, који насељава Канарска острва, приобаље Северне Африке и делове југозападне и средње Азије, није признат као посебна врста пустињски соко (Falco pelegrinoides), већ је подељен на две подврсте сивог сокола (pelegrinoides и babylonicus).

На следећој мапи приказана је распрострањеност ових 19 подврста:

 
Распрострањеност подврста у време гнежђења

ЈајаУреди

 
Јаја сивог сокола (Falco peregrinus)
 
Јаја подврсте Falco peregrinus madens

Крајем марта или почетком априла женка обично полаже од 3 до 4 јаја. Јаја су издужена са много пега. Средња величина јаја износи 52x40 mm.

РазвићеУреди

Инкубација јаја траје претежно 30 дана. На јајима седе оба родитеља. Млади остају у гнезду између 35 и 40 дана. Када изађу из гнезда родитељи се о њима брину још око 60 дана. Само 1/3 младих успева да преживи прву зиму.

ЗаштитаУреди

Сиви соко је због употребе пестицида израђених на бази органохлорида нарочито ДДТ-а имао статус угрожене врсте у великом делу свог ареала током 1950-их, 60-их и 70-их.[5] У последње време успешно се спроводи акција вештачког узгајања сивог сокола и враћање у одговарајућа станишта.

РеференцеУреди

  1. ^ BirdLife International (2019). Falco peregrinus. IUCN Red List of Threatened Species. Version 2019.3. International Union for Conservation of Nature. Приступљено 21. 1. 2020. 
  2. ^ White, C.M. (1994). „Family Falconidae”. Ур.: del Hoyo, J.; Elliot, A.; Sargatal, J. Handbook of Birds of the World: New World Vultures to Guinea fowl. 2. Barcelona: Lynx Edicions. стр. 216–275, plates 24–28. ISBN 978-84-87334-15-3. 
  3. ^ Snow, D.W. (1998). The Complete Birds of the Western Palaearctic on CD-ROM. Oxford University Press. ISBN 978-0-19-268579-7. 
  4. ^ Vaurie, C. (1961). „Systematic notes on Palearctic birds. No. 44, Falconidae, the genus Falco. (Part 1, Falco peregrinus and Falco pelegrinoides)”. American Museum Novitates. 2035: 1—19. hdl:2246/3466. 
  5. ^ Cade, T.J.; Enderson, J.H.; Thelander, C.G.; White, C.M., ур. (1988). Peregrine Falcon Populations – Their management and recovery. Boise, Idaho: The Peregrine Fund. ISBN 978-0-9619839-0-1. 

Спољашње везеУреди