Цијан је зеленкасто-плава боја.[4][5][6] То је изазвано светлошћу са таласном дужином између 490–520 nm, између таласних дужина плаве и зелене.[7]

Цијан
Спектралне координате
Таласна дужина490–520 nm
Фреквенција610–575 THz
Common connotations
water[1][2][3]
Кординате боје
Хексадецимални#00FFFF
sRGBB  (rgb)(0, 255, 255)
CMYKH   (c, m, y, k)(100, 0, 0, 0)
HSV       (h, s, v)(180°, 100%, 100%)
РеференцаCSS Color Module Level 3
Б: Нормализовано на [0–255] (бита)
Х: Нормализовано на [0–100] (стотина)

У суптрактивном систему боја, или ЦМИК, које могу бити превучене једна преко друге како би се добиле све боје за цртање и штампање. Цијан је иначе једна од примарних боја, заједно са магентом, жутом и црном.  У адитивном систему боја(или РГБ) који се користи се да се створе све боје на рачунару или тв екрану, цијан се добија мјешањем једнаких количина зелене и плаве свијетлости. Цијан је комплементарна боја од црвене; тако се она и може добити  уклањањем црвене боје из бијеле свијетлости. Мјешањем црвеног свијетла и цијан свијетла са одговарајућим интензитетом добит ће се бијела светлост.

Као веб-боја цијан се још назива Аква (Aqua). Друге боје које припадају спектру цијан су гроготовац, тиркизна, електрично плава, аквамарин, и друге описане као плаво-зелене.

Галерија уреди

Етимологија уреди

Његово име потиче од грчког κύανος, римски превод kyanos, што значи "тамноплава, тамноплави емајл, лапис лазули".[8][9] Раније је био познат као "цијан плави"[10] или цијан-плава,[11] и први пут је кориштен као име боје на енглеском језику 1879. године.[12] Даље порекло имена боје може се пратити уназад до боје која се добијаја од различака (Centaurea cyanus).[13][14]

У већини језика, 'цијан' није основни термин за боју и његова [1]феноменологички изгледа као светло зеленкаста  нијанса плаве. Разлози, зашто је цијан није језички призната као основна боје се могу наћи у чињеници да често нема разлике између плаве и зелене у многим језицима.

Цијан на интернету и у штампи уреди

Веб боје цијан и аква уреди

Цијан (адитивна секундарна)
Кординате боје
Хексадецимални#00FFFF
sRGBB  (rgb)(0, 255, 255)
CMYKH   (c, m, y, k)(100, 0, 0, 0)
HSV       (h, s, v)(180°, 100%, 100%)
РеференцаX11
Б: Нормализовано на [0–255] (бита)
Х: Нормализовано на [0–100] (стотина)

Веб боја цијан, као што је приказано на десној страни је секундарна боја у моделу боја РГБ, која користи комбинације црвене, зелене и плаве светлости, да створи све боје на рачунарским и телевизијским екранима. У Х11 бојама, ова боја се зове цијан и аква. У HTML листи боја, ова боја се зове аква.

Веб боје су живље него цијан која користи се у ЦМИК систему боја, и веб боје се не могу да се тачно репродуковати на штампаној страници. Да се репродукује цијан веб боја као мастило, неопходно је да се дода дио бијелог мастила при штампању јер није примарна субтрактивна боја. То се зове аква (име од 1598), јер је то боја је повезана са водом, као што су боја воде на тропској плажи.[15]

Процес цијан (пигмента плава) (штампач плава) уреди

Цијан (субтрактивна примарна)
Кординате боје
Хексадецимални#00B7EB
sRGBB  (rgb)(0, 183, 235)
CMYKH   (c, m, y, k)(100, 22, 0, 8)
HSV       (h, s, v)(193°, 100%, 92[16]%)
РеференцаCMYK[17]
Б: Нормализовано на [0–255] (бита)
Х: Нормализовано на [0–100] (стотина)

Цијан је такође једана од најчешћих боје се користе у штампи са четири боје, заједно са магента, жутом и црном; овај скуп боја се зове ЦМИК, као у спектру.

Иако се адитивна секундарна и субтрактивна примарне зову цијан, оне могу значајно да се разликују једна од друге. Цијан штампарска боја може бити зацићена или мање засићена него РГБ секундарни плава, у зависности од тога која је боја у РГБ простору се користи и које мастило.

Процес цијан није RGB боја, и не постоји фиксно претварање из ЦМИК у RGB боје. Различите формулације се користе за штампаче, тако да су могуће разлике у штампаној боји  чисто цијан мастила. То је зато што у стварном свету одузима (за разлику од адитивног) мешање боја, и не даје увек исти резултат мешањем очигледно идентичних боја, пошто се одређене фреквенције филтрирају да произведу ефекат боје при узајамном дјеловању са другим бојама. Типична формулација процесне цијан се приказује у пољу боја са десне стране.

У науци и природи уреди

Боја воде уреди

  • Чиста вода је скоро безбојна. Међутим, она апсорбује мало више црвене светлости него плаве, дајући великим количинама воде плаву нијансу; повећање расипања плаве светлости због ситних честица у води мења плаву боју према зеленој, обично у типичну цијан боју.[18]

Цијан и цијанид уреди

Бактерије уреди

Астрономија уреди

  • Планета Уран је обојена у цијан због изобиља метана у атмосфери. Метан апрорбује црвено светло и рефлектује плаво-зелено светло, које нам омогућава да га видимо као цијан.[21]

Енергије уреди

Фотографија и филм уреди

  • Цијанотип, или плава штампа, у процесу монохроматске фотографске штампе, који претходи употребу речи цијан као боје, даје дубоко цијан-плаву боју која је базирана на пруском плавом пигменту.[23]

Медицина уреди

  • Цијаноза је ненормално плава коже, по правилу знак лоше потрошње кисеоника. тј. пацијент "цијанозан".[24]
  • Плава је повезан са чакром грла у ведској медицине.[25]

Одоре хирурга уреди

  • У 19. веку хирурзи су носили беле хаљине, а у 20. веку хирурзи почели да носе цијан или зелене хируршке хаљине, из неколико разлога. Прво, у светлијим оперативним салама, цијан рефлекује мање светлости него бијела и изазва мање оптерећење на очи медицинског особља. Друго, цијан је комплементарна боја црвеној, тако црвена крв на цијан одори изгледа црна или сива, а не црвена и није тако свијетла. Поред тога, помјерање погледа на цијан после гледања дуго времена у црвену не изазива да се цијан утисне у вид као што доводи прелазак са црвене на бијело. Коначно, јер се цијан сматра се да је опуштајућа и умирујућа боја, он изазива мање бриге код пацијената.[26]

Види још уреди

Референце уреди

  1. ^ „Results for "cyan". Dictionary.com. Lexico Publishing Corp. 2007. Приступљено 22. 11. 2007. 
  2. ^ Oxford English Dictionary
  3. ^ Khalifa, Rashad (trans). „Sura 76, The Human (Al-Insaan)”. Quran The Final Testament. Приступљено 30. 11. 2007. 
  4. ^ „Cyan - Definition and More from the Free Merriam-Webster Dictionary”. Приступљено 30. 09. 2014. 
  5. ^ Cyan definition on dictionary.com”. Dictionary.com. Приступљено 30. 09. 2014. 
  6. ^ Shorter Oxford English Dictionary, 5th Edition. . Oxford University Press. 2002. 
  7. ^ Jones, Andrew Zimmerman. „Visible Light Spectrum - Overview and Chart”. About. Архивирано из оригинала 03. 01. 2012. г. Приступљено 30. 09. 2014. 
  8. ^ „Online Etymology Dictionary”. Приступљено 30. 09. 2014. 
  9. ^ „Henry George Liddell, Robert Scott, A Greek-English Lexicon, κύα^νος”. Приступљено 30. 09. 2014. 
  10. ^ J. Arthur H. Hatt (1908). The Colorist: Designed to Correct the Commonly Held Theory that Red, Yellow, and Blue are the Primary Colors and to Supply the Much Needed Easy Method of Determining Color Harmony. D. Van Nostrand Company. 
  11. ^ Shorter Oxford English Dictionary, 5th edition.
  12. ^ Maerz & Paul A Dictionary of Color New York:1930 McGraw-Hill
  13. ^ The Pigment Compendium: A Dictionary of Historical Pigments, Nicholas Eastaugh, Valentine Walsh, Tracey Chaplin, Ruth Siddall, 2004. . Routledge. pp. 194. ISBN 9781136373855. 
  14. ^ Pigment Compendium: A Dictionary of Historical Pigments. Приступљено 30. 09. 2014. 
  15. ^ Maerz & Paul The Dictionary of Color 1930 (see under Aqua in Index. стр. 189)
  16. ^ Using HSL color space#Conversion from RGB to HSL or HSV, v=247/255
  17. ^ „tintbook.com”. Архивирано из оригинала 10. 03. 2007. г. Приступљено 30. 09. 2014. 
  18. ^ Craig 2001, стр. 156.
  19. ^ Best 2017, стр. 572.
  20. ^ Elaine 2015, стр. 23.
  21. ^ Administrator, NASA Content (02. 04. 2015). „Uranus in True and False Color”. NASA (на језику: енглески). Приступљено 28. 09. 2017. 
  22. ^ Hahn, Eric. „Gas Flame Colour Temperature Chart (Yellow Flame vs Blue Flame)”. ELGAS - LPG Gas for Home & Business (на језику: енглески). Приступљено 10. 11. 2017. 
  23. ^ Mike 1999, стр. 21.
  24. ^ Mosby's Medical, Nursing & Allied Health Dictionary. Mosby-Year Book (4th изд.). 1994. стр. 425. 
  25. ^ Michael, Reid (2012). Handbook of the energy, aura and chakra systemwhat you never learned in. Lulu Com. ISBN 9781471687372. OCLC 935650710. 
  26. ^ „Why Do Doctors Wear Green or Blue Scrubs?”. Livescience.com. Приступљено 21. 08. 2015. 

Литература уреди

Спољашње везе уреди